Preminuo akademik Predrag Piper, ugledni slavista, lingvista i profesor

© Sputnik / Lola Đorđević SANU
SANU - Sputnik Srbija, 1920, 12.09.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Istaknuti srpski slavista i lingvista, akademik i redovni profesor Univerziteta u Beogradu Predrag Piper preminuo je u 71. godini.
U rodnom Beogradu započeo je osnovno školovanje koje je završio u Sremskoj Kamenici, a gimnaziju u Novom Sadu, gde je potom radio kao asistent za rusku fonetiku. Predavao je zatim morfologiju, sintaksu, istoriju književnog izraza, a od 1989. radio je na Filološkom fakultetu kao vanredni, a zatim i redovni profesor. Bio je sekretar odeljenja jezika i književnosti SANU, član predsedništva SANU i više odbora, redovni član MANU, kao gostujući profesor predavao je na univerzitetima u Moskvi, Petrogradu, Voronježu, Ivanovu, Seulu, Zadru, Nišu, Skoplju, Ljubljani.
Bio je potpredsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, glavni i odgovorni urednik časopisa „Južnoslovenski filolog“ i Zbornika Matice srpske za slavistiku, organizator nekoliko velikih međunarodnih simpozijuma. Sve vreme i u nastavi i u nauci držao se principa po kome je najdelotvornije ako se tradicija ukrsti sa novim saznanjima i praksom. Na Hankuk univerzitetu uveo je u korejsku univerzitetsku slavistiku predavanja iz slovenačkog i makedonskog jezika, a na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu funkcionalnu gramatiku kada je u svetu o tome tek počelo da se govori. Autor je mnogobrojnih studija i udžbenika među kojima su „Uvod u slavistiku“, „Jezik i prostor“, „Srpski između velikih i malih jezika“, „Gramatika ruskog jezika u poređenju sa srpskim“, „Lingvistička slavistika“, „Srpski u krugu slovenskih jezika“...
Duboko verujući u značaj i moć jezika, Piper je govorio:
„Iako smo bili bez države od pada Smedereva do Prvog srpskog ustanka, iako smo bili podanici dveju carevina, a i nekih drugih država, iako, dakle, nismo imali ministarstva za prosvetu i kulturu, niti bilo kakvu vladu – ipak smo u najvećem delu naroda sačuvali nacionalno samopoštovanje i svest o velikoj prošlosti. Živeli smo bez države, ali u tvrđavi vere i jezika, izvan koje bismo ostajali bez duše, i nestajali“.
Za izuzetno bogato i raznovrsno naučno stvaralaštvo, Piper je dobio niz priznanja i nagrada kao što su Orden prijateljstva među narodima (Moskva), Plaketa počasnog člana bugarskog rusističkog društva (Sofija), nagrada „Pavle Ivić“, nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske, Zlatna diploma Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Prema želji porodice, sahrana će se obaviti samo u krugu najbližih, prenose Novosti.

Nenadoknadiv gubitak

„Decenijama sam radio sa akademikom Piperom na Filološkom fakultetu u Beogradu i s velikim žaljenjem mogu da kažem da njegov odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak za našu nauku, kulturu i prosvetu. Bio je izuzetno cenjen i kao pedagog koji je našoj prosveti dao više generacija odličnih profesora i naučnika, posebno rusista i srbista. Akademik Piper bio je veoma cenjen i u inostranim naučnim krugovima. Svojim knjigama i radovima saopštenim na međunarodnim naučnim skupovima, dao je veliki doprinos afirmaciji našeg jezika i pisma“, kaže prof. dr Radivoje Konstantinović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala