https://lat.sputnikportal.rs/20210911/poslovna-baza-srbija-prevara-preduzetnici-stefan-djuric-1129720041.html
Preduzetnici, oprez! Poštom stižu uplatnice za upis u bazu podataka koja nije državna
Preduzetnici, oprez! Poštom stižu uplatnice za upis u bazu podataka koja nije državna
Sputnik Srbija
Preduzetnici, oprez! Poštom stižu uplatnice za upis u bazu podataka koja nije državna
2021-09-11T18:37+0200
2021-09-11T18:37+0200
2021-09-11T18:37+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privredna prevara
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111456/58/1114565868_0:86:5680:3281_1920x0_80_0_0_c6cf5f1e77d3fb847c80cc938e037634.jpg
Na sajtu „Poslovne baze Srbije“ piše da je to „projekat kompanije ‘Poslovna baza’ d.o.o, mrežne baze podataka o poslovanju poslovnih subjekata u Srbiji“. To potvrđuje i pretraga APR-a, gde je zavedeno ime „Poslovna baza“ d.o.o.„Poslovna baza Srbije“ – privatna firmaNa sajtu se dalje navodi da „Poslovna baza“ šalje „ponude za upis poslovnim subjektima“ i da građani mogu da „iskoriste priliku i plate jedinstvenu cenu za automatsku registraciju podataka o svom poslovnom subjektu“, ako su dobili „ponudu za automatsku registraciju“.Dodaje se da „Poslovna baza“ d.o.o samo jednom šalje ponudu svakom poslovnom subjektu i da, ako preduzetnik ne odgovori, neće više slati ponudu za saradnju, jer će smatrati da nije zainteresovan. Navodi se i da preduzetnici koji nisu dobili ponudu mogu da se oglase ako kontaktiraju s „Poslovnom bazom“ putem imejla.Na sajtu je objašnjeno i da ulaskom u bazu podataka poslovni podaci preduzeća ostaju trajno uneseni u poslovnu bazu podataka i da su građani u mogućnosti da samostalno i besplatno ažuriraju sve potrebne informacije o svojoj firmi, kako bi njihovi postojeći i potencijalni klijenti i partneri na portalu „Poslovne baze“ mogli da se informišu o njihovoj kompaniji.„Sputnjik“ je pozvao broj telefona „Poslovne baze Srbije“, ali je naišao samo na nasnimljen muški glas koji daje iste informacije kao i veb-sajt firme.Iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ tvrde da je u pitanju od ranije poznata prevara, koju svake godine sprovodi druga varalica.Ona podseća na prošlogodišnju prevaru u kojoj je firma pod nazivom „Digitalna platforma“ preduzetnicima slala dopis u kom ih poziva na upis u „privredni registar“, za šta je trebalo da plate 4.500 dinara, odnosno 15.000 ako ne uplate prvobitnu sumu do naznačenog roka. Udruženje je tada podnelo krivičnu prijavu protiv prevaranata, koji su nakon toga bili uhapšeni.„Oni to predstavljaju kao vrstu oglašavanja, kao da plaćate za oglas. Međutim, sve je postavljeno tako da vi mislite da se upisujete u neki zvanični registar. Veoma je jasno da je pravara u pitanju. Oni se registruju kao d.o.o, nemaju imovinu, ne odogovaraju ličnom imovinom, pa posle nemate koga da tužite, nemate odakle da naplatite. Predlažemo svakome kome stigne, a sumnja da je reč o pokušaju prevare ili je platio pa shvatio da je prevaren da podnese prijavu“, napominje Mia Amon za „Sputnjik“.Moguća krivična odgovornostS druge strane, advokat Vladimir Milošević ne vidi problem u ponudama „Poslovne baze Srbije“, već u javnom nastupu te firme, jer nije registrovana kao privredno društvo koje u svom imenu nosi reč „Srbija“.„Zakon predviđa poseban postupak za dobijanje saglasnosti državnog organa da bi se bilo koji simbol Republike Srbije koristio, pa tako i sama reč ‘Srbija’. Tu može da nastane problem, u smislu nezakonitog postupanja, jer je predviđena sankcija, pre svega Zakona o privrednim društvima, kao privredni prestup, u slučaju da se neko ne pridržava zakonskih odredbi koje se tiču, konkretno u ovom slučaju, poslovnog imena, odnosno Člana 25 Zakona i nema saglasnost državnog organa, u ovom slučaju, da nosi naziv ’Srbija’“, objašnjava Milošević.Ukoliko se ispostavi da je dodavanje reči „Srbija“ u naziv firme bilo od ključnog značaja za pribavljanje imovinske koristi od drugih privrednih društava, otvara se mogućnost krivičnog gonjenja.Za pomenuto kršenje Zakona o privrednim društvima propisane su kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice i od 20.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu. Ako se dokaže da je reč o prevari u obavljanju privredne delatnosti, kazna je od šest meseci do 10 godina zatvora plus novčani iznos.
https://lat.sputnikportal.rs/20210907/banka-prevara-phishing-fising-stefan-djuric-1129629269.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210810/nova-prevara-kruzi-srbijom-posta-upozorava-gradjane--budite-oprezni-1128340709.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210808/szo-bil-gejts-internet-prevara-stefan-djuric-1128293633.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
prevara, poslovna, baza, srbije, preduzetnici, srbija, firme
prevara, poslovna, baza, srbije, preduzetnici, srbija, firme
Preduzetnici, oprez! Poštom stižu uplatnice za upis u bazu podataka koja nije državna
Preduzetnici, obratite pažnju na poštu. Firmama stižu dopisi koji pozivaju na upis u bazu podataka, koje šalje „Poslovna baza Srbije“. Za tu uslugu, „Poslovna baza“ traži da joj se uplati 4.000 dinara u roku od pet dana. Plaćanje nije obavezno, niti je uz pitanju državna institucija, ali je vrlo verovatno reč o prevari.
Na sajtu „Poslovne baze Srbije“ piše da je to „projekat kompanije ‘Poslovna baza’ d.o.o, mrežne baze podataka o poslovanju poslovnih subjekata u Srbiji“. To potvrđuje i pretraga APR-a, gde je zavedeno ime „Poslovna baza“ d.o.o.
„Poslovna baza Srbije“ – privatna firma
Na sajtu se dalje navodi da „Poslovna baza“ šalje „ponude za upis poslovnim subjektima“ i da građani mogu da „iskoriste priliku i plate jedinstvenu cenu za automatsku registraciju podataka o svom poslovnom subjektu“, ako su dobili „ponudu za automatsku registraciju“.
Dodaje se da „Poslovna baza“ d.o.o samo jednom šalje ponudu svakom poslovnom subjektu i da, ako preduzetnik ne odgovori, neće više slati ponudu za saradnju, jer će smatrati da nije zainteresovan. Navodi se i da preduzetnici koji nisu dobili ponudu mogu da se oglase ako kontaktiraju s „Poslovnom bazom“ putem imejla.
Na sajtu je objašnjeno i da ulaskom u bazu podataka poslovni podaci preduzeća ostaju trajno uneseni u poslovnu bazu podataka i da su građani u mogućnosti da samostalno i besplatno ažuriraju sve potrebne informacije o svojoj firmi, kako bi njihovi postojeći i potencijalni klijenti i partneri na portalu „Poslovne baze“ mogli da se informišu o njihovoj kompaniji.
„Sputnjik“ je pozvao broj telefona „Poslovne baze Srbije“, ali je naišao samo na nasnimljen muški glas koji daje iste informacije kao i veb-sajt firme.
Iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ tvrde da je u pitanju od ranije poznata prevara, koju svake godine sprovodi druga varalica.
„Svake godine se pojavljuje to da se šalju dopisi koji podsećaju na dopise od APR-a ili neke zvanične institucije. Cilj je da se ljudi ‘upecaju’ i plate. To je obično nekoliko hiljada dinara, što je previše sitno da bi se posle podizale pojedinačne parnice, na šta oni računaju. To je, jednostavno, prevarantska šema, pa ko se ‘upeca’ – ‘upeca’. To im je princip rada“, predočava Mia Amon iz Udruženja.
Ona podseća na prošlogodišnju prevaru u kojoj je firma pod nazivom „Digitalna platforma“ preduzetnicima slala dopis u kom ih poziva na upis u „privredni registar“, za šta je trebalo da plate 4.500 dinara, odnosno 15.000 ako ne uplate prvobitnu sumu do naznačenog roka. Udruženje je tada podnelo krivičnu prijavu protiv prevaranata, koji su nakon toga bili uhapšeni.
„Oni to predstavljaju kao vrstu oglašavanja, kao da plaćate za oglas. Međutim, sve je postavljeno tako da vi mislite da se upisujete u neki zvanični registar. Veoma je jasno da je pravara u pitanju. Oni se registruju kao d.o.o, nemaju imovinu, ne odogovaraju ličnom imovinom, pa posle nemate koga da tužite, nemate odakle da naplatite. Predlažemo svakome kome stigne, a sumnja da je reč o pokušaju prevare ili je platio pa shvatio da je prevaren da podnese prijavu“, napominje Mia Amon za „Sputnjik“.
Moguća krivična odgovornost
S druge strane, advokat Vladimir Milošević ne vidi problem u ponudama „Poslovne baze Srbije“, već u javnom nastupu te firme, jer nije registrovana kao privredno društvo koje u svom imenu nosi reč „Srbija“.
„Zakon predviđa poseban postupak za dobijanje saglasnosti državnog organa da bi se bilo koji simbol Republike Srbije koristio, pa tako i sama reč ‘Srbija’. Tu može da nastane problem, u smislu nezakonitog postupanja, jer je predviđena sankcija, pre svega Zakona o privrednim društvima, kao privredni prestup, u slučaju da se neko ne pridržava zakonskih odredbi koje se tiču, konkretno u ovom slučaju, poslovnog imena, odnosno Člana 25 Zakona i nema saglasnost državnog organa, u ovom slučaju, da nosi naziv ’Srbija’“, objašnjava Milošević.
Ukoliko se ispostavi da je dodavanje reči „Srbija“ u naziv firme bilo od ključnog značaja za pribavljanje imovinske koristi od drugih privrednih društava, otvara se mogućnost krivičnog gonjenja.
„Ako bi se utvrdilo da postoji namera prevare, onda bi se moglo govoriti o krivičnom delu prevare u obavljanju privredne delatnosti. Ipak, moram da se ogradim, nisam siguran koja bi druga namera osim ove bila da se doda reč ‘Srbija’, ali to bi se ustanovilo u odgovarajućem postupku“, ističe Milošević.
Za pomenuto kršenje Zakona o privrednim društvima propisane su kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice i od 20.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu. Ako se dokaže da je reč o prevari u obavljanju privredne delatnosti, kazna je od šest meseci do 10 godina zatvora plus novčani iznos.
