https://lat.sputnikportal.rs/20210911/opasna-preterana-upotreba-antibiotika-moze-da-ugrozi-imunitet-skrati-zivot-i-poveca-rizik-od-raka-1129735746.html
Previše antibiotika može da bude opasno, naučnici otkrili kako
Previše antibiotika može da bude opasno, naučnici otkrili kako
Sputnik Srbija
Prema različitim studijama, zloupotreba antibiotika dovodi do oštećenja imunološkog sistema, razvoja raka i skraćuje život. 11.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-11T13:04+0200
2021-09-11T13:04+0200
2021-09-11T13:18+0200
nauka i tehnologija
medicina
antibiotici
stil života
društvo
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0b/1129735685_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c6078c7ddf58396c96da48d8ea14aa78.jpg
Zbog epidemije kovida potrošnja antibiotika se znatno povećala. Ruski naučnici sa Sečenovskog univerziteta tvrde da čak i u mirnijim vremenima Rusi imaju tendenciju da uzimaju ove lekove bez lekarskog recepta, kada imaju blage prehlade ili virusne infekcije, a tada je to praktično beskorisno i može naneti štetu zdravlju.Veza mikroorganizama u crevima i bolestiVeza mikroorganizama koji žive u ljudskim crevima i opasnih bolesti dokazana je krajem ‘80-ih. Naučnici iz Australije pokazali su da bakterija helikobacter pilori – koja živi u želucu većine ljudi – može izazvati rak ako je imunološki sistem oslabljen. Patogen se umnožava, dolazi do upale i formira se maligni tumor, pišu RIA Novosti.Dominacija određenih bakterija u crevima može rezultirati čitavim nizom bolesti – od kardiovaskularnih, alergija i gojaznosti do mentalnih, oštećenja pamćenja, pa čak i depresije, navodi studija u magazinu „Sel host and mikrob“.Mikrobiom mora biti zaštićen od malih nogu: pokušajte da jedete ispravno, pažljivo pratite svoje zdravlje i ne lečite se sami. Pre svega, ovo se odnosi na nekontrolisani unos antibiotika, koji lako narušava mikrobnu ravnotežu u želucu. Ponekad čak i jedna upotreba takvih lekova godinama menja mikrobiom – na kraju krajeva, oni deluju ne samo na patogene, već i na korisne bakterije, piše u istraživanju časopis „Nejčer“.Istraživači su primetili da će prekomerna zavisnost od antibiotika u najboljem slučaju rezultirati dijarejom, u najgorem slučaju smanjiti otpornost čitavog mikrobioma na patogene. Kao rezultat toga, možete zaraditi crevnu infekciju i izazvati zapaljenske procese. Oni će, zauzvrat, dati podsticaj stvaranju malignih tumora.Pomozite patogenimaNedavni rad švedskih naučnika jasno pokazuju vezu između antibakterijskih lekova i kolorektalnog karcinoma. Između uzimanja antibiotika i prvih simptoma bolesti prolazi pet do deset godina.U ovom radu naučnici su analizirali informacije o zdravstvenom stanju više od 250 hiljada ljudi za period 2010-2016. Oko 40 hiljada obolelo je od raka debelog creva i rektuma, ostali su delovali kao kontrolna grupa. Ovi podaci su upoređeni sa statističkim podacima o upotrebi antibiotika od 2005. do 2016. godine.Pokazalo se da je kod onih koji su uzimali antibakterijske lekove duže od šest meseci rizik od malignog tumora u delu debelog creva gde hrana dolazi iz tankog creva veći za 17 odsto.Kako autori rada napominju, antibiotici narušavaju ravnotežu mikrobioma i patogene bakterije poput ešerihije koli ili klebsijele razmnožavaju se tamo gde ih drugi mikroorganizmi obično potiskuju. Posebno u debelom crevu.Godine koje su pojeli antibioticiPromene crevnog mikrobioma izazvane antibioticima ne samo da povećavaju rizik od razvoja raka, već generalno može negativno da utiče na očekivani životni vek. Do ovih zaključaka došli su australijski naučnici nakon niza eksperimenata na miševima.Životinjama su u ranom uzrastu davani antibakterijski lekovi. Ovo je smanjilo raznolikost vrsta njihove crevne sredine. U odrasloj dobi jedna grupa glodara imala je povećanu insulinsku rezistenciju i upalu u mnogim tkivima tela, uključujući jetru i mozak.Kako autori ističu, mikrobiom koji ponovo naseljava creva nakon uzimanja antibiotika može da reprogramira imunološki sistem sisara sa dugoročnim efektima, uključujući one koji utiču na metabolizam, pa čak i na dugovečnost.To je u skladu sa rezultatima prošlogodišnje studije koja je otkrila da je upotreba antibiotika u ranom dobu, posebno za lečenje odojčadi, povezana sa povećanim rizikom od metaboličkih bolesti, gojaznosti i alergija kasnije.Međutim, gotovo svi istraživači upozoravaju da govorimo samo o korelaciji između antibiotika i određenih tegoba. Antibakterijski lekovi su potrebni, naročito za ozbiljne infekcije, ali treba da ih propiše lekar.
https://lat.sputnikportal.rs/20200829/med-bi-mogao-postati-alternativa-antibioticima--1123275190.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
medicina, antibiotici, stil života, društvo, nauka i tehnologija
medicina, antibiotici, stil života, društvo, nauka i tehnologija
Previše antibiotika može da bude opasno, naučnici otkrili kako
13:04 11.09.2021 (Osveženo: 13:18 11.09.2021) Prema različitim studijama, zloupotreba antibiotika dovodi do oštećenja imunološkog sistema, razvoja raka i skraćuje život.
Zbog epidemije kovida potrošnja antibiotika se znatno povećala. Ruski naučnici sa Sečenovskog univerziteta tvrde da čak i u mirnijim vremenima Rusi imaju tendenciju da uzimaju ove lekove bez lekarskog recepta, kada imaju blage prehlade ili virusne infekcije, a tada je to praktično beskorisno i može naneti štetu zdravlju.
Veza mikroorganizama u crevima i bolesti
Veza mikroorganizama koji žive u ljudskim crevima i opasnih bolesti dokazana je krajem ‘80-ih. Naučnici iz Australije pokazali su da bakterija helikobacter pilori – koja živi u želucu većine ljudi –
može izazvati rak ako je imunološki sistem oslabljen. Patogen se umnožava, dolazi do upale i formira se maligni tumor,
pišu RIA Novosti.
Dominacija određenih bakterija u crevima može rezultirati čitavim nizom bolesti – od kardiovaskularnih, alergija i gojaznosti do mentalnih, oštećenja pamćenja, pa čak i depresije, navodi
studija u magazinu „Sel host and mikrob“.
Mikrobiom mora biti zaštićen od malih nogu: pokušajte da jedete ispravno, pažljivo pratite svoje zdravlje i ne lečite se sami. Pre svega, ovo se odnosi na nekontrolisani unos antibiotika, koji lako narušava mikrobnu ravnotežu u želucu. Ponekad čak i jedna upotreba takvih lekova godinama menja mikrobiom – na kraju krajeva, oni deluju ne samo na patogene, već i na korisne bakterije, piše u istraživanju
časopis „Nejčer“.
Istraživači su primetili da će prekomerna zavisnost od antibiotika u najboljem slučaju rezultirati dijarejom, u najgorem slučaju smanjiti otpornost čitavog mikrobioma na patogene. Kao rezultat toga, možete zaraditi crevnu infekciju i izazvati zapaljenske procese. Oni će, zauzvrat, dati podsticaj stvaranju malignih tumora.
Nedavni
rad švedskih naučnika jasno pokazuju vezu između antibakterijskih lekova i kolorektalnog karcinoma. Između uzimanja antibiotika i prvih simptoma bolesti prolazi
pet do deset godina.
U ovom radu naučnici su analizirali informacije o zdravstvenom stanju više od 250 hiljada ljudi za period 2010-2016. Oko 40 hiljada obolelo je od raka debelog creva i rektuma, ostali su delovali kao kontrolna grupa. Ovi podaci su upoređeni sa statističkim podacima o upotrebi antibiotika od 2005. do 2016. godine.
Pokazalo se da je kod onih koji su uzimali antibakterijske lekove duže od šest meseci rizik od malignog tumora u delu debelog creva gde hrana dolazi iz tankog creva veći za 17 odsto.
Kako autori rada napominju, antibiotici narušavaju ravnotežu mikrobioma i patogene bakterije poput ešerihije koli ili klebsijele razmnožavaju se tamo gde ih drugi mikroorganizmi obično potiskuju. Posebno u debelom crevu.
Godine koje su pojeli antibiotici
Promene crevnog mikrobioma izazvane antibioticima ne samo da povećavaju rizik od razvoja raka, već generalno može negativno da utiče na očekivani životni vek. Do ovih zaključaka došli su
australijski naučnici nakon niza eksperimenata na miševima.
Životinjama su u ranom uzrastu davani antibakterijski lekovi. Ovo je smanjilo raznolikost vrsta njihove crevne sredine. U odrasloj dobi jedna grupa glodara imala je povećanu insulinsku rezistenciju i upalu u mnogim tkivima tela, uključujući jetru i mozak.
Kako autori ističu, mikrobiom koji ponovo naseljava creva nakon uzimanja antibiotika može da reprogramira imunološki sistem sisara sa dugoročnim efektima, uključujući one koji utiču na metabolizam, pa čak i na dugovečnost.
To je u skladu sa rezultatima
prošlogodišnje studije koja je otkrila da je upotreba antibiotika u ranom dobu, posebno za lečenje odojčadi, povezana sa povećanim rizikom od metaboličkih bolesti, gojaznosti i alergija kasnije.
Međutim, gotovo svi istraživači upozoravaju da govorimo samo o korelaciji između antibiotika i određenih tegoba. Antibakterijski lekovi su potrebni, naročito za ozbiljne infekcije, ali treba da ih propiše lekar.
