Milo preko hrvatskih medija vređa i udara na Crkvu, Srbiju i Rusiju, a i opet bi u šumu
12:39 11.09.2021 (Osveženo: 12:43 11.09.2021)
© AP Photo / Risto Bozovic
Pratite nas
Linija zapovedanja ofanzive na Cetinje i Crnu Goru je očigledna. Vlada Crne Gore je servis Crkve Srbije, koja je instrument realizacije projekta Velike Srbije, što je državna politika Beograda. A Srbija je političko-sigurnosna i informativna baza za realizaciju ruskih geopolitičkih interesa na Balkanu, rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Đukanović je u intervjuu za hrvatski „Jutarnji list“ rekao da je „ustoličenje Joanikija, mitropolita desantno-helikopterskog Crkve Srbije, jedna je u višegodišnjem nizu epizoda obnovljene ofanzive velikosrpskog nacionalizma na Crnu Goru“.
„A sve u skladu s neugaslom strategijom Garašaninovih Načertanija još od sredine 19. veka. Iako je i ova faza anticrnogorske agresije zasnovana na istim, lažnim premisama negiranja crnogorskog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, time logično i potrebe za nezavisnom Crnom Gorom, prioritetna meta je zapravo građanski i sekularni karakter naše države i njezina evropska i evroatlantska orijentacija“, tvrdi Đukanović.
Crnogorski predsednik ustvrdio je da je „nasilnički velikosrpski nacionalizam, situiran u samom sedištu državne politike Srbije“, te da on „drsko pokušava da nametne sliku o Crnoj Gori kao drugoj srpskoj državi, koja je greškom i nepažnjom ranijeg beogradskog državnog vrha ostvarila nezavisnost“.
„I sada se ta „greška“ pokušava ispraviti militantno-političkim delovanjem preostale prekogranične infrastrukture velike Srbije - Crkve Srbije, kvaziverske zajednice odgovorne za većinu zločina koje je taj nacionalistički projekt počinio od 90-ih godina do danas“, kaže Đukanović.
Litije, koje su se održavale u Crnoj Gori zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je donela njegova vlada naziva „političkim“ i dodaje da su „imale gromoglasnu podršku službenog Beograda“.
„Uspele su da se predstave kao odbrana ugroženih svetinja i verskih prava; teokratska vlada Crne Gore, anticrnogorska i kvislinška, u službi je posrbljivanja svoje države koju osvajanjem Cetinja žele i simbolično baciti na kolena i poniziti, da je kao pokrajinu pripreme za život u projektovanom „srpskom svetu“, što je eufemizam za Veliku Srbiju“, ističe Đukanović.
Ponovio je svoju tvrdnju da bi „Crnu Goru branio i odlaskom u šumu“.
„Nije mali broj onih koji bi želeli da gurnu Crnu Goru u građanske sukobe. Ali, mi smo sačuvali mir i učvrstili multietnički sklad i u mnogo izazovnijim vremenima. Ja sam svojevremeno figurativno rekao da ćemo braniti Crnu Goru ako treba i odlaskom u šumu. Posle najnovijih cetinjskih događaja još čvršće stojim iza tih reči“, kaže Đukanović.
Događaje na Cetinju, kada su njegove pristalice izazvale nerede protiveći se ustoličenju mitropolita Joanikija, Đukanović naziva „Pirovom pobedom“ Vlade.
„Vladina akcija na Cetinju je sramni napad i hemijski rat, dosad neviđen na ovim prostorima, protiv golorukih građana okupljenih na mirnim cetinjskim protestima. Nesretna vlada, zapravo obična igračka u rukama beogradskih državnih, crkvenih i paradržavnih struktura, kao što su opet oni to isto u rukama Moskve, bila je spremna proliti krv taj dan na Cetinju samo da bi za to optužili crnogorske patriote, i u krajnjem mene, za njihova nepočinstva. Cetinjska događanja proteklih dana pokazala su svu slabost, diletantizam i osionost aktuelne vlasti. Siguran sam da je to početak njihova strmoglavog pada“, navodi crnogorski predsednik.
Razloge za „ofanzivu na Cetinje“ vidi u tome da se „Crna Gora po bilo koju cenu, uključujući i rat, stavi pod svoju kontrolu: Srbija zato što misli da je vreme za novi pokušaj prekrajanja granica na Balkanu, a Rusija da bi poslala poruku NATO-u, EU i državama u regiji“.
Mitropolita Joanikija naziva „izdajnikom drugim“ i „krvavim“ i „dostavljenim mitropolitom“.
„U toj nečasnoj raboti je i Porfirije, prvi čovek Crkve Srbije, obeležen tim žigom, što nikad neće moći sprati, dok se ne izvini Crnoj Gori i Crnogorcima“, kaže Đukanović.
On tvrdi da su „ozbiljno napadnuti građanski i sekularni karakter države Crne Gore i njena evropska perspektiva, a time i sam opstanak države“, jer, „Crna Gora ne može opstati osim kao građanska država“.
„Očekivano, najpre se problematizuje crnogorski nacionalni identitet. Jer, ako nema Crnogoraca, nema ni potrebe za nezavisnom Crnom Gorom. A, kao što znate, po toj bezumnoj teoriji muslimani su izmišljeni narod. A Albanci će se valjda već nekako snaći u preraspodelama među uvećanim, etnički i vjerski homogenim državama. Razlog je jednostavan: bez Crne Gore u „srpskom svetu“ projekat Velike Srbije zauvek je mrtav. Postaraćemo se da tako i bude“, rekao je crnogorski predsednik.
Kako dodaje, pitanje SPC u Crnoj Gori „nije crkveno, nego državno političko pitanje“.
„Zato Crkva Srbije nije subjekt nego instrument. A vlada Crne Gore nije državni organ nego administracija jedne kvaziverske zajednice. Zato je ovo srpsko-ruski projekt. Mi upravo proživljavamo najagresivniji napad velikosrpskog nacionalizma na crnogorsku državu i crnogorski identitet u našoj novijoj istoriji“, podvlači crnogorski predsednik.
On je uvredio i crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića.
„On se, nažalost, niti ne ponaša kao premijer. Najtačnije je reći da on ništa drugo i ne radi nego služi, saslužuje, kadi i prekađuje s popovima kad mu oni to dopuste“, kazao je Đukanović.
Na Đukanovićevoj meti našao se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za koga je čak izvukao i paralelu sa Hitlerom.
„Imali smo u jednom periodu konstruktivne odnose, i to je bilo u interesu i Srbije i Crne Gore. Naravno, ne uzimam za ozbiljno njegove neiskrene poruke da priznaje nezavisnost Crne Gore i da želi bratske i prijateljske odnose, dok njegovi ministri otvoreno govore zašto je „srpski svet“ tj. Velika Srbija nužnost srpskog naroda u regiji čiji je samozvani zaštitnik država Srbija. O ozbiljnosti Vučićevih izjava najbolje svedoči tvrdnja da je Crna Gora pokoravala Srbiju poslednjih 30 godina i kako u tome neće uspeti. To je isto kao da je Hitler 1939. izjavio da neće dopustiti da Čehoslovačka pokori Nemačku. A tek tvrdnja da skriveno želimo da obnovimo CPC“, rekao je Đukanović.
Dodao je kako su obnavljanje CPC otvoreno i direktno najavili, te da će ona biti obnovljena „na mnogo civilizovaniji način nego što nam je ukinuta od strane Beograda, kad i nezavisna Crna Gora na kraju druge decenije prošlog veka“.
„Ni to što Vučić priča o čišćenju Beograda od Crnogoraca nije ništa novo u istoriji naših odnosa. Krajem 19. veka, u vreme vlade Vladana Đorđevića, Crnogorcima i Ciganima bio je zabranjen ulazak u Srbiju“, tvrdi crnogorski predsednik.
„Objašnjava“ da su „mir i stabilnost regiona u opasnosti, kao i 90-ih“.
„Na delu je ista ideja. I isti stupidno lažni alibi - zaštita ugroženih prava Srba u regionu. Mislim da je krajnje vreme za buđenje svih zdravih snaga u regionu, ali i međunarodne zajednice, EU i Amerike pre svih. Dok ne bude kasno“, navodi Đukanović.
Kaže i da je „očigledno da bi za Beograd Crna Gora bila jedina prava kompenzacija za Kosovo“, ali misli i da Vučić ne trpi pritiske zbog Kosova.
„Ta je priča i spin beogradskih medija radi sticanja političkih poena na domaćem terenu kako bi Vučić pokazao koliko se on snažno opire jakim međunarodnim centrima. To je preuveličana priča. Oni se tobože bore da vrate Kosovo. A ne bi veće kazne za Srbiju bilo nego da im ga neko vrati. Oni bi Kosovo, ali bez Albanaca. Kao što bi Crnu Goru, ali bez Crnogoraca“, kaže Đukanović.
Crnogorsku vladu optužio je za „revanšizam“ i naveo da je „hirotonisana u ostroškom manastiru“, te da je „opsednuta negiranjem i razgradnjom svega što je Crna Gora postigla prethodnih decenija“.
Predsednik Crne Gore zaključuje i kako su novi izbori u Crnoj Gori „realna opcija“.
