https://lat.sputnikportal.rs/20210908/na-pomolu-novi-talas-ekonomske-krize---tri-scenarija-centralne-banke-rusije-1129645673.html
Na pomolu novi talas ekonomske krize - tri scenarija Centralne banke Rusije
Na pomolu novi talas ekonomske krize - tri scenarija Centralne banke Rusije
Sputnik Srbija
Nova globalna kriza se očekuje već 2023. godine. Posledice za Rusiju će biti pad ekonomije, povećanje inflacije i devalvacija rublje, što ujedno i predstavlja... 08.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-08T10:33+0200
2021-09-08T10:33+0200
2021-09-08T10:33+0200
rusija
ekonomija
rusija
centralna banka rusije
rusija – ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110498/32/1104983263_0:143:3137:1907_1920x0_80_0_0_f6bb4f60af39c084cfd21db1657f1a6a.jpg
Loša varijantaProjekat osnovnih pravaca monetarne politike za 2022-2024. godinu Centralne banke Rusije, pored osnovne prognoze, sadrži i tri alternativne: razbuktavanje pandemije, globalnu inflaciju i finansijsku krizu.Najverovatnije je da će kriza biti izazvana porastom zaduženosti država i kompanija koje su finansijski nestabilne. Među faktorima rizika je i povećanje "špekulativnog" segmenta korporativnog duga, kao i pucanje balona na tržištima.Investitori će masovno početi da prodaju rizične akcije, što će povećati probleme u zemljama u razvoju, posebno u onim gde se nagomilao „značajan dug u stranoj valuti“.Kao rezultat toga u prvom kvartalu 2023. godine će početi kriza velikih razmera, koja se može porediti sa onom koja je bila 2008-2009. godine, sa „dugim periodom neizvesnosti i dugotrajnim periodom oporavka“. Pašće i potražnja i cena nafte do 40 dolara za barel, ruski BDP će se smanjiti za 1,4-2,4 procenta, dok će kamatne stope skočiti od 8,3 do 9,3 procenta.Iako je ovo alternativna prognoza, treba je imati u vidu. Kako je naveo direktor „Sberbanke“ German Gref globalni rizici su očigledni.Svi u dugovima do gušeEkonomisti su na ovo upozoravali još početkom godine. Tako su eksperti Instituta za međunarodne finansije ukazali da je velikim povećanjem državnih troškova za borbu protiv pandemije došlo i do naglog porasta globalnog duga. Veliko zaduživanje su omogućile niske kamatne stope.U dugovima su svi, i države i kompanije, koje se trude da dobiju što više kredita pod povoljnijim uslovima. Korporacije, kojima je država pružala podršku, pustile su u promet veliku emisiju obveznica, uključujući i one koje imaju nizak rejting.Međutim, vrhunac pandemije je prošao i ekonomiji više nije potreban jeftin novac. Pooštravanje finansijske politike će povećati inflaciju. Međutim, čim porastu kamate, dužnička bomba može eksplodirati.U Institutu za međunarodne finansije navode da se zbog pandemije povećao rizik krize refinansiranja. Mnoge zemlje i kompanije već nisu u mogućnosti da se ponovo zaduže, kako bi time pokrili stare dugove. S obzirom da su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka potrošili velika sredstva na antikrizne programe, nije jasno ko će davati kredite.Kineska pretnjaCentralna banka smatra da se korporativni dug nalazi u opasnoj situaciji, posebno u Kini. Još do pojave pandemije su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka upozoravali da će „kineski scenario duga" izazvati depresiju svetske ekonomije. Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, korporativni sektor u Kini duguje više od 160 procenata BDP-a zemlje.U prvih šest meseci 25 kineskih kompanija je bilo nesolventno i nije moglo da izmiri svoje obaveze u vrednosti od deset milijardi dolara, što ujedno predstavlja i najveću stopu ikada na tržištu. Pored toga više od polovine bankrota - u vrednosti od 5,6 milijardi dolara - odnosi se na državne organizacije. Ovu procenu je dala međunarodna rejting agencija „Fič".Prema proračunima kompanije „Šangaj DZH" deficit je još veći i iznosi 18 milijardi dolara. Što se tiče obveznica državnih kompanija primećuje se velika kriza koja je praćena nesolventnošću. Korporativni sektorKako je pojasnio „Japan riserč institut", kineske kompanije su decenijama dobijale garancije da će izmirivati svoje obaveze. Velike kompanije su verovale da im neće dozvoliti da propadnu. Međutim, u stvarnosti to nije bilo tako što je naveo i „Daiva istraživački institut".Kao rezultat toga, upozorava „Fič", mogući su problemi i u regionalnoj vlasti Kine koja finansira državna preduzeća. Ekonomija države je i bez toga opterećena dugom od skoro 300 odsto BDP-a.U naredne dve godine kineskim firmama predstoji ili da pogase ili refinansiraju dug u visini od 2,14 biliona dolara, što je za 60 procenata više nego u istom periodu prošle godine. U slučaju da ne budu u mogućnosti da plate, Aziju će još jednom zapljusnuti globalna ekonomska kriza.
https://lat.sputnikportal.rs/20210830/ruski-strucnjak-otkriva-koja-je-trenutno-najstabilnija-valuta-u-svetu-1129327177.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, rusija, centralna banka rusije, rusija – ekonomija, svet – ekonomija
ekonomija, rusija, centralna banka rusije, rusija – ekonomija, svet – ekonomija
Na pomolu novi talas ekonomske krize - tri scenarija Centralne banke Rusije
Nova globalna kriza se očekuje već 2023. godine. Posledice za Rusiju će biti pad ekonomije, povećanje inflacije i devalvacija rublje, što ujedno i predstavlja jedan od scenarija Centralne banke Rusije.
Projekat osnovnih pravaca monetarne politike za 2022-2024. godinu Centralne banke Rusije, pored osnovne prognoze, sadrži i tri alternativne: razbuktavanje pandemije, globalnu inflaciju i finansijsku krizu.
Najverovatnije je da će kriza biti izazvana porastom zaduženosti država i kompanija koje su finansijski nestabilne. Među faktorima rizika je i povećanje "špekulativnog" segmenta korporativnog duga, kao i pucanje balona na tržištima.
Investitori će masovno početi da prodaju rizične akcije, što će povećati probleme u zemljama u razvoju, posebno u onim gde se nagomilao „značajan dug u stranoj valuti“.
Kao rezultat toga u prvom kvartalu 2023. godine će početi kriza velikih razmera, koja se može porediti sa onom koja je bila 2008-2009. godine, sa „dugim periodom neizvesnosti i dugotrajnim periodom oporavka“. Pašće i potražnja i cena nafte do 40 dolara za barel, ruski BDP će se smanjiti za 1,4-2,4 procenta, dok će kamatne stope skočiti od 8,3 do 9,3 procenta.
Iako je ovo alternativna prognoza, treba je imati u vidu. Kako je naveo direktor „Sberbanke“ German Gref globalni rizici su očigledni.
Ekonomisti su na ovo upozoravali još početkom godine. Tako su eksperti Instituta za međunarodne finansije ukazali da je velikim povećanjem državnih troškova za borbu protiv pandemije došlo i do naglog porasta globalnog duga. Veliko zaduživanje su omogućile niske kamatne stope.
U dugovima su svi, i države i kompanije, koje se trude da dobiju što više kredita pod povoljnijim uslovima. Korporacije, kojima je država pružala podršku, pustile su u promet veliku emisiju obveznica, uključujući i one koje imaju nizak rejting.
Međutim, vrhunac pandemije je prošao i ekonomiji više nije potreban jeftin novac. Pooštravanje finansijske politike će povećati inflaciju. Međutim, čim porastu kamate, dužnička bomba može eksplodirati.
U Institutu za međunarodne finansije navode da se zbog pandemije povećao rizik krize refinansiranja. Mnoge zemlje i kompanije već nisu u mogućnosti da se ponovo zaduže, kako bi time pokrili stare dugove. S obzirom da su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka potrošili velika sredstva na antikrizne programe, nije jasno ko će davati kredite.
Centralna banka smatra da se korporativni dug nalazi u opasnoj situaciji, posebno u Kini. Još do pojave pandemije su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka upozoravali da će „kineski scenario duga" izazvati depresiju svetske ekonomije. Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja, korporativni sektor u Kini duguje više od 160 procenata BDP-a zemlje.
U prvih šest meseci 25 kineskih kompanija je bilo nesolventno i nije moglo da izmiri svoje obaveze u vrednosti od deset milijardi dolara, što ujedno predstavlja i najveću stopu ikada na tržištu. Pored toga više od polovine bankrota - u vrednosti od 5,6 milijardi dolara - odnosi se na državne organizacije. Ovu procenu je dala međunarodna rejting agencija „Fič".
Prema proračunima kompanije „Šangaj DZH" deficit je još veći i iznosi 18 milijardi dolara. Što se tiče obveznica državnih kompanija primećuje se velika kriza koja je praćena nesolventnošću.
Kako je pojasnio „Japan riserč institut", kineske kompanije su decenijama dobijale garancije da će izmirivati svoje obaveze. Velike kompanije su verovale da im neće dozvoliti da propadnu. Međutim, u stvarnosti to nije bilo tako što je naveo i „Daiva istraživački institut".
Kao rezultat toga, upozorava „Fič", mogući su problemi i u regionalnoj vlasti Kine koja finansira državna preduzeća. Ekonomija države je i bez toga opterećena dugom od skoro 300 odsto BDP-a.
U naredne dve godine kineskim firmama predstoji ili da pogase ili refinansiraju dug u visini od 2,14 biliona dolara, što je za 60 procenata više nego u istom periodu prošle godine. U slučaju da ne budu u mogućnosti da plate, Aziju će još jednom zapljusnuti globalna ekonomska kriza.
