https://lat.sputnikportal.rs/20210907/otvorena-izlozba-secanja-iz-pepela-u-narodnoj-biblioteci-srbije-1129631217.html
Otvorena izložba „Sećanja iz pepela“ u Narodnoj biblioteci Srbije
Otvorena izložba „Sećanja iz pepela“ u Narodnoj biblioteci Srbije
Sputnik Srbija
Izložba "Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 1941-2021", kojom se obeležava 80. godišnjica uništenja nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu... 07.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-07T20:54+0200
2021-09-07T20:54+0200
2021-09-07T20:38+0200
kultura
narodna biblioteka
vladimir pištalo
dejan ristić
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/07/1129630302_0:322:2943:1977_1920x0_80_0_0_84a442ce21301f765c457b838dda67e3.jpg
Muzej žrtava genocida i Narodna biblioteka Srbije priredili su izložbu povodom osam decenija od kako je 6. aprila 1941. godine nacistička Nemačka bombardujući Beograd, namerno uništila i biblioteku, a u njoj neprocenjiv fond s oko 500.000 svezaka, među kojima je bilo 1.500 rukopisa, brojne retke štampane knjige i drugo.Vršilac dužnosti upravnika NBS Vladimir Pištalo rekao je na otvaranju izložbe da se duboko nada da će zdanje na Kosančićevom vencu posle 80 godina biti "obnovljeno kao memorijalni centar i međunarodni kulturni centar"."Čvrsto verujem da ćemo se okupiti na mestu obnovljene biblioteke", istakao je Pištalo.Vapaj i apel za obnovu biblioteke na Kosančićevom vencuVršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je, kao autor izložbe, rekao da je ona "vapaj i apel, rezultat gneva i nezadovoljstva, zbog toga što Kosančićev venac opstojava 80 godina kao jedno veliko ruglo svih nas".Ristić je ocenio da je na mestu srušene biblioteke ostao "krater koji ne svedoči samo o pokušaju da se uništi kulturni identitet jednog naroda, već i kao pokazatelj suštinske nebrige brojnih generacija Srba"."Delim nadu da je konačno došlo vreme, da smo se dozvali svesti, da lokalitet na Kosančićevom vencu, kao krater na našem sećanju i savesti, ispunimo knjigama i osećajem nacionalnog dostojanstva i ponosa", naglasio je Ristić.Prema njegovim rečima, izložba "Sećanja iz pepela: NBS 1941-2021" javnosti prvi put predstavlja neke od artefakata koji neposredno svedoče o uništenju biblioteke.Potresna svedočanstva o razaranjuRistić je od "rariteta i dragocenosti" izdvojio predstavljanje fonda muzikalija, jedinog sačuvanog dela nacionalnog fonda, koji je spašen i čuva se na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.Izloženi su i ostaci spaljenih knjiga, sačuvanih kao rezultat kasnijeg arheološkog istraživanja, koje je predstavljeno dnevnikom iskopavanja i fotografijama.Ristić je među najpotresnijim eksponatima izložbe istakao dve lavlje glave, deo keramoplastike sa fasade, kao "najveće segmente zgrade koji su sačuvani nakon bestijalnog napada, što samo govori o razornosti požara od 6. do 9. aprila".Simbolično je prvi put izložen dokument iz 1838. godine sa inicijativom o osnivanju biblioteke i potom odluka o tome kneza Miloša Obrenovića, kao i pismo ministru prosvete upravnika biblioteke Ðure Daničića iz 1858. kojim se predlaže današnji naziv ustanove.Pored autora Ristića, izložbu su realizovali autor postavke Nikola Radosavljević, stručni konsultanti tokom istraživanja bibliotekarke Olivera Stefanović i Slađana Stojaković i arhitekta konzervator Rade Mrlješ.Organizatori izložbe su Mirjana Simoski, Bojan Arbutina i Dušan Zlokolica, a njenu realizaciju je omogućio Telekom Srbija.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, narodna biblioteka, vladimir pištalo, dejan ristić, društvo
kultura, narodna biblioteka, vladimir pištalo, dejan ristić, društvo
Otvorena izložba „Sećanja iz pepela“ u Narodnoj biblioteci Srbije
Izložba "Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 1941-2021", kojom se obeležava 80. godišnjica uništenja nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu, otvorena je danas i trajaće do 30. septembra u galerijskom prostoru NBS na Vračaru.
Muzej žrtava genocida i Narodna biblioteka Srbije priredili su izložbu povodom osam decenija od kako je 6. aprila 1941. godine nacistička Nemačka bombardujući Beograd, namerno uništila i biblioteku, a u njoj neprocenjiv fond s oko 500.000 svezaka, među kojima je bilo 1.500 rukopisa, brojne retke štampane knjige i drugo.
Vršilac dužnosti upravnika NBS Vladimir Pištalo rekao je na otvaranju izložbe da se duboko nada da će zdanje na Kosančićevom vencu posle 80 godina biti "obnovljeno kao memorijalni centar i međunarodni kulturni centar".
"Čvrsto verujem da ćemo se okupiti na mestu obnovljene biblioteke", istakao je Pištalo.
Vapaj i apel za obnovu biblioteke na Kosančićevom vencu
Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je, kao autor izložbe, rekao da je ona "vapaj i apel, rezultat gneva i nezadovoljstva, zbog toga što Kosančićev venac opstojava 80 godina kao jedno veliko ruglo svih nas".
Ristić je ocenio da je na mestu srušene biblioteke ostao "krater koji ne svedoči samo o pokušaju da se uništi kulturni identitet jednog naroda, već i kao pokazatelj suštinske nebrige brojnih generacija Srba".
"Delim nadu da je konačno došlo vreme, da smo se dozvali svesti, da lokalitet na Kosančićevom vencu, kao krater na našem sećanju i savesti, ispunimo knjigama i osećajem nacionalnog dostojanstva i ponosa", naglasio je Ristić.
Prema njegovim rečima, izložba "Sećanja iz pepela: NBS 1941-2021" javnosti prvi put predstavlja neke od artefakata koji neposredno svedoče o uništenju biblioteke.
Potresna svedočanstva o razaranju
Ristić je od "rariteta i dragocenosti" izdvojio predstavljanje fonda muzikalija, jedinog sačuvanog dela nacionalnog fonda, koji je spašen i čuva se na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Izloženi su i ostaci spaljenih knjiga, sačuvanih kao rezultat kasnijeg arheološkog istraživanja, koje je predstavljeno dnevnikom iskopavanja i fotografijama.
Ristić je među najpotresnijim eksponatima izložbe istakao dve lavlje glave, deo keramoplastike sa fasade, kao "najveće segmente zgrade koji su sačuvani nakon bestijalnog napada, što samo govori o razornosti požara od 6. do 9. aprila".
Simbolično je prvi put izložen dokument iz 1838. godine sa inicijativom o osnivanju biblioteke i potom odluka o tome kneza Miloša Obrenovića, kao i pismo ministru prosvete upravnika biblioteke Ðure Daničića iz 1858. kojim se predlaže današnji naziv ustanove.
Pored autora Ristića, izložbu su realizovali autor postavke Nikola Radosavljević, stručni konsultanti tokom istraživanja bibliotekarke Olivera Stefanović i Slađana Stojaković i arhitekta konzervator Rade Mrlješ.
Organizatori izložbe su Mirjana Simoski, Bojan Arbutina i Dušan Zlokolica, a njenu realizaciju je omogućio Telekom Srbija.
