https://lat.sputnikportal.rs/20210907/bugarski-politicar-kritikovao-zapostavljanje-cirilice-i-koriscenje-engleskih-naziva-1129634635.html
Bugarski političar kritikovao zapostavljanje ćirilice i korišćenje engleskih naziva
Bugarski političar kritikovao zapostavljanje ćirilice i korišćenje engleskih naziva
Sputnik Srbija
Bugarski političar kritikovao zapostavljanje ćirilice i korišćenje engleskih naziva
2021-09-07T18:57+0200
2021-09-07T18:57+0200
2021-09-07T18:22+0200
region
ćirilica
bugarska
region – politika
region – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/07/1129634492_0:257:3076:1987_1920x0_80_0_0_a95c02cbb4156a6f5b15ca0d1d15243d.jpg
Bivši šef bugarske vlade (27. januara-4. maja 2017. godine) izrazio je žaljenje što se zemlja seti svog doprinosa stvaranju oba slovenska pisma – glagoljice i ćirilice – tek 24. maja, kada Bugarska slavi dan svete braće Ćirila i Metodija i slovenske pismenosti.„Na kraju krajeva, mi smo Evropljani! Ko u Evropskoj uniji uopšte piše ćirilicom? Niko. Samo mi – sumnjivi tipovi sa Balkana – i još neki drugi izgubljeni narodi. Škrabamo neka ćirilična slova koja su ostatku sveta nerazumljiva i samo se sramotimo. Ali zato je lepo kad se napiše Welcome by Pro Market your store i local. Veoma ispravno i izvrsno zvuči i SHOES AND BAGS umesto „obuće i torbe“. Umesto bezličnih „upotrebljenih stvari“ pročitati SECOND HAND – to je već potpuno druga stvar. I kako podstiču apetit STEAKS, BURGERS, RIBS! I kako samo lepo zvuče Adventure showers ili Staff only. Kad ovo čitate, odmah se napunite civilizacijskim nabojem“, rekao je ironično Gerdžikov.„Da li nas je sramota što smo Bugari i imamo svoju azbuku koju koriste milioni ljudi u svetu?“, upitao je bivši premijer.Ovo nije prvi put da tema ćiriličnog pisma privlači pažnju bugarskih političara. Bivša parlamentarna stranka VMRO BND predložila je 2020. godine da se premimenuje praznik 24. maja posvećen slovenskoj pismenosti. Prvobitno se praznik u Bugarskoj zvao Dan bugarske prosvete i kulture i slovenske pismenosti. Iste godine parlament je prihvatio predlog stranke i sada se praznik zove Dan svete braće Ćirila i Metodija, bugarske azbuke, prosvete, kulture i slovenske pismenosti. Odluka da se umesto slovenske pismenosti koristi izraz „bugarska azbuka“ izazvala je burnu raspravu među političarima i naučnicima. Neki istraživači skrenuli su pažnju na činjenicu da tako uzak naziv praznika oduzima Bugarskoj pravo da sebe smatra tvorcem ne samo bugarske, već i slovenske pismenosti.„To što ćemo se odvojiti od reči ‘slovenski’ neće nas učiniti većim Bugarima. Šta ćemo dobiti takvom promenom na evropskom i slovenskom nivou?… Mislim da praznik treba da ostane u prethodnom obliku“, rekla je u novembru dekan Filološkog fakulteta Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski“ Magdalena Panajotova.Neki naučnici su, naprotiv, podržali nameru parlamenta da se pismenost nazove upravo bugarska, a ne slovenska. Prema rečima načelnika Odeljenja za staru istoriju Istorijskog fakulteta Univerziteta u Sofiji Aleksandra Nikolova, u suprotnom bi Rusija ili Srbija mogle da prisvoje bugarsko nasleđe.„Naravno, ćirilica je stvorena u Bugarskom carstvu. Upravo je Bugarska bila prvi centar slovensko-vizantijske civilizacije. To je naš izuzetan doprinos, treba da se ponosimo time. Ne smemo da dopustimo drugim zemljama da uzurpiraju ovo nasleđe”, izjavio je Nikolov u novembru.Pročitajte još:
bugarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
bugarski političar, bugarska, bivši premijer, gerdžikov, ćirilica, engleski nazivi, engleski, ćirilično pismo, bugarsko pismo, pismenost, slovenska pismenost, bugari,
bugarski političar, bugarska, bivši premijer, gerdžikov, ćirilica, engleski nazivi, engleski, ćirilično pismo, bugarsko pismo, pismenost, slovenska pismenost, bugari,
Bugarski političar kritikovao zapostavljanje ćirilice i korišćenje engleskih naziva
Bugari koji radije svojim prodavnicama, kafićima i hotelima daju nazive na engleskom jeziku pokazuju komplekse i nisko samopoštovanje, izjavio je bivši premijer Bugarske Ognjan Gerdžikov u svom članku za list „24 časa“.
Bivši šef bugarske vlade (27. januara-4. maja 2017. godine) izrazio je žaljenje što se zemlja seti svog doprinosa stvaranju oba slovenska pisma – glagoljice i ćirilice – tek 24. maja, kada Bugarska slavi dan svete braće Ćirila i Metodija i slovenske pismenosti.
„Na kraju krajeva, mi smo Evropljani! Ko u Evropskoj uniji uopšte piše ćirilicom? Niko. Samo mi – sumnjivi tipovi sa Balkana – i još neki drugi izgubljeni narodi. Škrabamo neka ćirilična slova koja su ostatku sveta nerazumljiva i
samo se sramotimo. Ali zato je lepo kad se napiše Welcome by Pro Market your store i local. Veoma ispravno i izvrsno zvuči i SHOES AND BAGS umesto „obuće i torbe“. Umesto bezličnih „upotrebljenih stvari“ pročitati SECOND HAND – to je već potpuno druga stvar. I kako podstiču apetit STEAKS, BURGERS, RIBS! I kako samo lepo zvuče Adventure showers ili Staff only. Kad ovo čitate, odmah se napunite civilizacijskim nabojem“, rekao je ironično
Gerdžikov.
Ćirilica nije zauzela svoje mesto na evru da bi Bugarska nastojala da se oslobodi sopstvenog pisma na oznakama gradova i odmarališta, primetio je političar.
„Da li nas je sramota što smo Bugari i imamo svoju azbuku koju koriste milioni ljudi u svetu?“, upitao je bivši premijer.
Ovo nije prvi put da tema ćiriličnog pisma privlači pažnju bugarskih političara. Bivša parlamentarna stranka VMRO BND predložila je 2020. godine da se premimenuje praznik 24. maja posvećen slovenskoj pismenosti. Prvobitno se praznik u Bugarskoj zvao Dan bugarske prosvete i kulture i slovenske pismenosti. Iste godine parlament je prihvatio predlog stranke i sada se
praznik zove Dan svete braće Ćirila i Metodija, bugarske azbuke, prosvete, kulture i slovenske pismenosti. Odluka da se umesto slovenske pismenosti koristi izraz „bugarska azbuka“ izazvala je burnu raspravu među političarima i naučnicima. Neki istraživači skrenuli su pažnju na činjenicu da tako uzak naziv praznika oduzima Bugarskoj pravo da sebe smatra tvorcem ne samo bugarske, već i slovenske pismenosti.
„To što ćemo se odvojiti od reči ‘slovenski’ neće nas učiniti većim Bugarima. Šta ćemo dobiti takvom promenom na evropskom i slovenskom nivou?… Mislim da praznik treba da ostane u prethodnom obliku“, rekla je u novembru dekan Filološkog fakulteta Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski“ Magdalena Panajotova.
Neki naučnici su, naprotiv, podržali nameru parlamenta da se pismenost nazove upravo bugarska, a ne slovenska. Prema rečima načelnika Odeljenja za staru istoriju Istorijskog fakulteta Univerziteta u Sofiji Aleksandra Nikolova, u suprotnom bi
Rusija ili Srbija mogle da prisvoje bugarsko nasleđe.
„Naravno, ćirilica je stvorena u Bugarskom carstvu. Upravo je Bugarska bila prvi centar slovensko-vizantijske civilizacije. To je naš izuzetan doprinos, treba da se ponosimo time. Ne smemo da dopustimo drugim zemljama da uzurpiraju ovo nasleđe”, izjavio je Nikolov u novembru.
