Treba li Rusiji Zmijsko ostrvo
© AP Photo / Anonymous
Pratite nas
Malo crnomorsko ostrvo – Zmijsko našlo se u središtu pažnje ukrajinske javnosti nakon što su ponovo pokrenute priče da Rusija želi da okupira to ostrvo, koje je nekada bilo u sastavu SSSR-a. Ove optužbe nisu ništa drugo nego spin u cilju nove satanizacije Moskve i raspirivanje antiruske histerije.
Nakon spekulacija raznih „eksperata“ i pisanja američkih medija o takvim planovima Moskve, oglasio se i bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Igor Romanenko koji je otvoreno optužio Rusiju da navodno kuje planove o zauzimanju ukrajinskog Zmijskog ostrva, koje se nalazi u Crnom moru, 35 kilometara istočno od delte Dunava, na granici između Ukrajine i Rumunije.
Ukrajinski general tvrdi da će ovo malo ostrvo, dužine 615 i širine 560 metara, biti "ukusan zalogaj" za Rusiju i upozorava da će osvajanje tog ostrvceta dovesti do blokade luka u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti. Romanenko je siguran da ruska vojska može preuzeti kontrolu nad ostrvom za jedan dan, nakon čega će Ukrajini biti "blokirana plovidba ". Ukazujući na to da je u Azovskom moru plovidba gotovo prekinuta, ukrajinski general je upozorio da bi eventualna blokada i ovog pravca dovela do vrlo ozbiljnih ekonomskih i vojno-političkih posledica i istovremeno ističe da Kijev već pravi plan za odbranu ovog „strateškog ostrva“. On takođe smatra da samo moguća negativna reakcija svetske zajednice sprečava Rusiju da napadne.
„Zapravo, da - Rusija može zauzeti Zmijsko ostrvo, a takođe Rusija može zauzeti i Odesu i Nikolajev, ali to ne čini i nema nameru da to uradi, makar koliko ja znam… Gde je smisao da Rusija pretenduje na to parče zemlje, koje je faktički hrid, a ne ostrvo. Odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu Ukrajina je izgubila značajan deo tog morskog prostranstva koje je pripalo Rumuniji. Tako da ta priča nema nikakvog smisla“, kaže ruski i ukrajinski politikolog Vladimir Kornilov.
Ekspert smatra da se takve priče plasiraju kako bi se u Ukrajini pojačalo antirusko raspoloženje.
„Ukrajinski zvaničnici, bivši i sadašnji, generišu slične zastrašujuće priče o tome da će Rusija napasti, probiti koridor, izvršiti invaziju iz pet ili šest pravaca i to čine na gotovo svakoj televiziji. Sve to ima jedan cilj – da ukrajinski narod sve vreme drže u nekakvom stanju napetosti, da se plaši Rusije, a sve se to čini kako bi se raspirivalo antirusko raspoloženje“, ocenjuje Kornilov.
Spor sa Rumunijom
Ovo ostrvce, koje se nalazi u Crnom moru, 45 kilometara od rumunskog grada Sulina i 50 kilometara od ukrajinskog grada Vilkovo, dugo je bilo predmet teritorijalnog spora između Ukrajine i Rumunije.
Iako to baš i nije pravo ostrvo, već više hrid verovatno iznikao usled tektonskih poremećaja, značaj te stene daleko je veći s obzirom na to da u njenoj blizini ima prirodnog gasa i nafte, čije su rezerve svojevremeno procenjivane i do 100 milijardi kubnih metara gasa i 10 miliona tona nafte.
Zmijsko ostrvo, koje je pripadalo Osmanlijskom a potom i Ruskom carstvu, 1878. prelazi pod upravu Rumunije i pod jurisdikcijom te zemlje ostaje sve dok se tokom Drugog svetskog rata, aprila 1944, tu nije iskrcala sovjetska Crnomorska flota, a rumunski garnizon predao bez borbe. Posle rata, 1948. godine, Rumunija predaje ostrvo Sovjetskom Savezu, koji je tamo izgradio radarsku bazu, heliodrom i luku za brodove do osam metara gaza. Raspadom SSSR-a ostrvo se našlo u Ukrajini, ali su još pre toga, osamdesetih godina prošlog veka, u njegovoj blizini otkrivena nalazišta nafte i prirodnog gasa.
Nakon desetogodišnjeg trvenja sa Kijevom, koji je tvrdio da to nije obična stena nego – pravo ostrvo kojem, prema međunarodnom pravu, pripada i određena pomorska ekonomska zona, Rumunija je 2004. godine pokrenula spor pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tvrdeći da tu nema stalno naseljenog stanovništva i da to nije ostrvo već hrid koji je važan za razgraničenje na moru između Rumunije i Ukrajine.
Status Zmijskog ostrva bio je ključan - ako je to stena neprikladna za život ljudi onda kontinentalni pojas sa svim rezervama nafte i gasa ide Rumuniji. Ako se radi o ostrvu, tada će se oko njega formirati ekskluzivna ekonomska zona Ukrajine. Ukrajina je, da bi odbranila ostrvo, čak stvorila posebnu infrastrukturu na njemu – podigla je nekoliko kuća, otvorila poštu, muzej i filijalu banke.
To naselje ima svega tridesetak stanovnika i od 2007. zvanično status zaselka u sastavu ukrajinskog Kilijskog rejona, što je izazvalo protest rumunske strane.
„Ukrajina je da bi istakla značaj tog ostrva, kada se sudila sa Rumunijom za teritorijalne vode i za ekskluzivnu ekonomsku zonu, tamo čak osnovala i navodno, naselje. Formalno, sa stanovišta ukrajinskog zakonodavstva, to i jeste nekakvo naselje, a suštinski tamo se nalaze barake u kojima žive ukrajinski graničari i ništa više“, kaže Kornilov.
Rusija ima svoja bogatstva
Petogodišnji sudski spor završen je naizgled kompromisnim rešenjem, mada ga je suštinski Ukrajina izgubila. Istina, uspela je da utvrdi svoje pravo na ostrvo i njen status ostrva, dok je veći deo rezervi gasa i nafte pripao Rumuniji - skoro 80 odsto tražene teritorije. Pored regulisanja pitanja granice, Bukurešt je tom presudom dobio pravo da istražuje i eksploatiše taj vodeni pojas bogat prirodnim resursima.
„Odnosno, to parče zemlje samo po sebi nema nikakav značaj da nije tih pograničnih voda, koje je Ukrajina, naglašavam, uglavnom izgubila. Odnosno, nakon što je odluka Međunarodnog suda pravde doneta, to ostrvo je izgubilo svaki strateški značaj. Ko god ga poseduje ni na koji način ne može uticati na strateške zadatke u oblasti Odese i Nikolajeva… Drugim rečima, samo Zmijsko ostrvo potpuno je beskorisno“, tvrdi ekspert.
Stručnjaci takođe ističu da nema nikakve svrhe ulaziti u sukob zbog Zmijskog ostrva, a posebno to nije potrebno Rusiji, zemlji sa ogromnim i nepresušnim rezervama gasa i nafte.
