- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Rok legende i kovid mere – večiti buntovnici protiv zabavljača zapadnog kapitalizma

CC0 / / Publika na rok koncertu
Publika na rok koncertu - Sputnik Srbija, 1920, 05.09.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Zašto su se velike rokenrol zvezde podelile u odnosu na kovid mere i zašto su neki od najvećih „buntovnika bez razloga“ podigli glas protiv ugrožavanja sloboda pojedinaca dok drugi insistiraju na striktnom poštovanju mera.
Erik Klepton ponovo se pobunio protiv kovid mera pesmom „This Has Gotta Stop“ (Ovo mora da prestane) što je njegov treći „ispad“ od početka pandemije. Prošle godine Klepton je sa kolegom Van Morisonom snimio protesnu pesmu „Stand and Deliver“ a ove je otkazao britansku turneju pošto je na nastupima bio zabranjen ulaz nevakcinisanim obožavaocima.
Nasuprot Kleptonu, mnogi rok velikani su se potpuno povinovali „kovid restrikcijama“. Tako je, na primer, na povratnički koncert Brusa Springstina u Njujorku krajem juna bio dozvoljen ulazak samo osobama koje su primile dve doze vakcine, a bubnjar Ofspringa Pit Parada praktično je izbačen iz benda jer je odbio da se vakciniše.
I na domaćoj rok sceni, velikani su podeljeni tako da je, primera radi, na povratničkom koncertu Bajage kao i na mnogim festivalima ulaz bio dozvoljen samo vakcinisanima ili onima koji poseduju negativan test na koronu, dok s druge strane, Zoran Kostić Cane poziva na koncert Partibrejkersa i vakcinisane i nevakcinisane.

Borci protiv kapitalizma protiv zapadnih kapitalista

Komentarišući raskol među rok velikanima po pitanju kovid mera, teoretičar kulture i umetnosti Vladimir Kolarić kaže da je popularna kultura danas, a posebno rokenrol, u velikom rascepu između njegovog izvora u buntu i pobuni i, sa druge strane – industrije zabave.
Rok više nema onu sposobnost da oblikuje umove i da utiče na tu vrstu javne svesti kao nekad, odnosno nema tu vrstu kulturne relevantnosti kao nekad da nudi neke nove puteve i osmišljava bitne pojave i fenomene. Rokenrol više nije u žarištu kulture da bi presudno uticao na određene tokove, ali naravno, s obzirom da je javna delatnost ima potrebu da se obrati o nekim veoma važnim, posebno zadatim pitanjima koja su na dnevnom redu.
Među poznatim rokerima, s jedne strane postoje ljudi koji i dalje imaju stav o rokenrolu kao pobuni i buntu protiv represije i sistema kao takvog, jednog nepoverenja prema državi i ne samo državnim sistemima kontrole moći i oni smatraju da rokenrol izražava vrstu pobune protiv bilo kakvih mera koje ograničavaju ljudsku slobodu.
„S druge strane, rok je defakto postao industrija zabave i sada služi promociji određenih interesnih grupa, koje, naravno, kroz industriju zabave izražavaju navodnu ili ne samo navodnu brigu za sopstvenu publiku, odnosno konzumente sopstvene robe. U tom smislu imamo činjenicu da je rokenrol nekada bio pobuna protiv zapadnih društava, kapitalizma, a danas je sve više deo kapitalizma, i kao industrija zabave, i što je još važnije, kao deo emancipatorskog projekta Zapada, kao civilizacijskog projekta Zapada kao takvog“, smatra Kolarić.

Oportunizam zbog straha od „poništavanja“

Kolarić dodaje da zato mnogi rok autori kovid mere vide kao jednu emancipatorsku i civilizatorsku stvar u „službi nauke, zajedničkog interesa i društvene odgovornosti“. A to znači da rokenrol emancipuje savremene vrednosti – veru u nauku, razum, u opipljive dokazive činjenice i u krajnjoj liniji pozivanje na društvenu odgovornost i mnogi rok muzičari vide sebe u tom kontekstu.
S druge strane, imamo one koji u tim merama vide represivni mehanizam, mehanizme kontrole i kao rokeri koji i dalje vide rok kao neku vrstu društvene pobune, nepoverljivi su prema tim merama smatrajući da one imaju izvesno medicinsko opravdanje ali da služe ciljevima kontrole, prinude i društvene represije.
Postoje i oni koji pripadaju industriji zabave i koji pod krinkom rokenrola zapravo su u službi centara moći ili su njihove izjave upućene ka tome da čuvaju svoj javni imidž, odnosno da ne budu izvrgnuti javnom preziru i da ne bi bili „poništeni“ zato što će izražavati neka nepopularna stanovišta.
„Mnogi pozivajući se na mere to čine da ne bi rizikovali neku vrstu odijuma prema sebi, stavljanja na tapet da su društveno neodgovorni, da su desničari, teoretičari zavere što na kraju može da ih košta karijere, danas i u vrlo konkretnom, institucionalnom smislu, da bude onemogućavana distribucija njihovih izdanja, koncerti, nastupi“, ističe Kolarić.
Kolarić smatra da nije čudno zašto autori poput Kleptona i Van Morisona imaju odijum prema merama jer oni sebe vide kao čuvare nekog tradicionalnog rok nasleđa koje ima liberalno individualističko ishodište. S druge strane, dodaje Kolarić, individualizam je prerastao u jednu kolektivističku ideologiju u kojoj se insistira na društvenoj odgovornosti.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala