https://lat.sputnikportal.rs/20210904/voce-koje-je-obecavalo-veliku-zaradu-ostace-neobrano-uzgajivaci-cupaju-zasade-1129532386.html
Voće koje je obećavalo veliku zaradu ostaće neobrano, uzgajivači čupaju zasade
Voće koje je obećavalo veliku zaradu ostaće neobrano, uzgajivači čupaju zasade
Sputnik Srbija
Voće koje je obećavalo veliku zaradu ostaće neobrano, uzgajivači čupaju zasade
2021-09-04T18:00+0200
2021-09-04T18:00+0200
2022-08-26T13:08+0200
ekonomija
ekonomija
poljoprivreda
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/04/1129532213_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_1402d69e6d82bd582238d678f0348058.jpg
Dobrinka (73) i Svetolik Stanković (76) iz Donjeg Dušnika kraj Gadžinog Hana, među prvima u Srbiji odlučili su se za uzgajanje aronije, ali sada nameravaju da je dobrim delom počupaju, jer se iz godine u godinu suočavaju sa istim problem – plasmanom roda.Prema rečima Stankovića, hladnjačari poslednje tri godine ili ne otkupljuju to voće ili otkupljuju po ceni koja je za proizvođače neprihvatljiva.Od pet tona roda ubrano samo 300 kilogramaNa imanju u Donjem Dušniku, dodao je Stanković, imaju 600 žbunova, a s obzirom da svaki žbun ima oko osam kilograma „crnih bobica", ovogodišnji rod je oko pet tona.„Ubrali smo 300 kilograma aronije za pripremu hladno ceđenog soka i nešto malo roda nabrali smo za naše stalne kupce u Nišu. Imamo i kupce koji sami dolaze i beru. Njima naplaćujemo po kilogramu 100 dinara, međutim, oni beru male količine – pet do deset kilograma. Verovatno će nam ostati neubrane četiri tone“, istakao je Stanković.Kazao je da će, kada se završi ovogodišnja berba počupati najmanje polovinu od 600 žbunova, a slična sudbina, dodao je, zadesiće još neke zasade aronije na jugu Srbije.Prema njegovim rečima, glavni problem sa ovim voćem je to što je hladnjačari u Srbiji uvoze iz Poljske i Ukrajine za svega 80 centi po kilogramu, jer se u tim zemljama sav rod bere mašinski i cena može da bude veoma niska.Bobice nisu slatkeDobrinka Stanković kazala je da ljudi u našoj zemlji još ne prihvataju aroniju poput nekog drugog voća, iako se radi o biljci poreklom iz Sibira koja je izuzetno korisna za imunitet, za poboljšanje krvne slike i prevenciju mnogih bolesti.„Ljudi očekuju da bobice budu slatke, ali nisu. One su opore jer imaju puno tanina. Pune su vitamina, a u sebi imaju čak i vitamin P. Od kako je krenula epidemija korona virusa, lekari preporučuju u ishrani tamne bobice, među kojima je i aronija“, istakla je Stankovićeva.Ona je naglasila da je područje opštine Gadžin Han „bogom dano“ za uzgajanje ovog voća jer se radi o netaknutoj prirodi na 400 metara nadmorske visine.Kazala je da su njen suprug i ona krenuli sa proizvodnjom aronije kako bi ispunili penzionerske dane, ali ne moraju po svaku cenu da je uzgajaju, prenosi B 92.
https://lat.sputnikportal.rs/20210825/sljiva-kao-malina-cena-drasticno-skocila-a-bice-jos-visa-1128799977.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, aronija, neobrana, čupanje, zasadi, aronija, srbija, neobrana, zasadi, čupanje
srbija, aronija, neobrana, čupanje, zasadi, aronija, srbija, neobrana, zasadi, čupanje
Voće koje je obećavalo veliku zaradu ostaće neobrano, uzgajivači čupaju zasade
18:00 04.09.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Zasadi aronije na jugu Srbije i ove godine ostaće neubrani jer otkupna cena od 50 dinara koju hladnjačari nude, uzgajivačima nije prihvatljiva.
Dobrinka (73) i Svetolik Stanković (76) iz Donjeg Dušnika kraj Gadžinog Hana, među prvima u Srbiji odlučili su se za uzgajanje aronije, ali sada nameravaju da je dobrim delom počupaju, jer se iz godine u godinu suočavaju sa istim problem – plasmanom roda.
Prema rečima Stankovića, hladnjačari poslednje tri godine ili ne otkupljuju to voće ili otkupljuju po ceni koja je za proizvođače neprihvatljiva.
„Berači naplaćuju 40 dinara po kilogramu, a hladnjačari nam nude 50 dinara. Nemamo računicu da je beremo. Gde su tu naši troškovi oko obrade zemljišta i berbe. Potrebno je obezbediti gajbice, prevoz do hladnjače“, kazao je Stanković za „Agroklub“.
Od pet tona roda ubrano samo 300 kilograma
Na imanju u Donjem Dušniku, dodao je Stanković, imaju 600 žbunova, a s obzirom da svaki žbun ima oko osam kilograma „crnih bobica", ovogodišnji rod je oko pet tona.
„Ubrali smo 300 kilograma aronije za pripremu hladno ceđenog soka i nešto malo roda nabrali smo za naše stalne kupce u Nišu. Imamo i kupce koji sami dolaze i beru. Njima naplaćujemo po kilogramu 100 dinara, međutim, oni beru male količine – pet do deset kilograma. Verovatno će nam ostati neubrane četiri tone“, istakao je Stanković.
Kazao je da će, kada se završi ovogodišnja berba počupati najmanje polovinu od 600 žbunova, a slična sudbina, dodao je, zadesiće još neke zasade aronije na jugu Srbije.
„Naš poznanik iz okoline Leskovca počeo je već da čupa svoj zasad, a on ima 1.800 žbunova. Voćar iz Dragovlja napustio je zasad, više ga ne navodnjava i ne bere“, kazao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, glavni problem sa ovim voćem je to što je hladnjačari u Srbiji uvoze iz Poljske i Ukrajine za svega 80 centi po kilogramu, jer se u tim zemljama sav rod bere mašinski i cena može da bude veoma niska.
Dobrinka Stanković kazala je da ljudi u našoj zemlji još ne prihvataju aroniju poput nekog drugog voća, iako se radi o biljci poreklom iz Sibira koja je izuzetno korisna za imunitet, za poboljšanje krvne slike i prevenciju mnogih bolesti.
„Ljudi očekuju da bobice budu slatke, ali nisu. One su opore jer imaju puno tanina. Pune su vitamina, a u sebi imaju čak i vitamin P. Od kako je krenula
epidemija korona virusa, lekari preporučuju u ishrani tamne bobice, među kojima je i aronija“, istakla je Stankovićeva.
Ona je naglasila da je područje opštine Gadžin Han „bogom dano“ za uzgajanje ovog voća jer se radi o netaknutoj prirodi na 400 metara nadmorske visine.
„Ne prska se jer je ne napadaju nikakve biljne bolesti. Potrebno je samo da se redovno kultivira da ne bi zarasla u travu i korov i da se redovno zaliva. Kada ima dovoljno vode bobice su kao crni biseri, a bez vode su sitne i skvrčene“.
Kazala je da su njen suprug i ona krenuli sa proizvodnjom aronije kako bi ispunili penzionerske dane, ali ne moraju po svaku cenu da je uzgajaju, prenosi
B 92.
