Komšićev plan – najgore i najgrublje kršenje Ustava BiH do sada
© Foto : PREDSEDNISTVO SRBIJE
Pratite nas
Izjava Željka Komšića člana Predsedništva BiH o ukidanju konstitutivnosti naroda je ratnohuškačka i do sada najgore i najgrublje kršenje Ustava BiH, ocena je politikologa iz Banjaluke Vlade Simovića.
Simović podseća da Dejtonski mirovni sporazum počiva na konstruktivnosti naroda i to je temelj zbog koga je taj sporazum i prihvaćen.
„Konstitutivnost naroda u BiH je jedna od ključnih odrednica koja daje osećaj sigurnosti narodima koji žive u BiH a koji su donedavno međusobno ratovali. Ukidanjem konstitutivnosti rizikuje se da BiH uđe u nekakve procese koji je mogu dovesti do konflikata koji nisu potrebni ni BiH ni regionu ni Evropi,“ kaže Simović.
Komšić huška na rat
Kada je reč o konstitutivnosti naroda, dodaje sagovornik Sputnjika, ona nije smo dejtonska kategorija niti novina u BiH jer je već postojala u SFRJ, s posebnim akcentom na BiH.
„Još tada je proklamovano da je BiH zemlja koja je i muslimanska, i hrvatska, i srpska što nedvosmisleno govori o tome da je reč o prostoru koji podrazumeva konstutativnost ova tri naroda. Godine 1992. kada su tadašnja dva naroda - muslimani, današnji Bošnjaci, i Hrvati referendumom preglasali Srbe kao konstitutivan narod desio se katastrofalan presedan negiranja volje jednog naroda što je dovelo do rata,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Stoga, po njegovom mišljenju, ovakve izjave Željka Komšića nisu ništa drugo nego ratnohuškačke antievropske i anticivilizacijske jer pozivaju na otvaranje novih konflikata.
„Dejtonski mirovni sporazum je dobra osnova da se može lepo živeti u BiH i da narodi u BiH mogu živeti kao dobri domaćini i komšije i da kao takvi mogu da budu deo i EU i šireg sistema evropskih zemalja,“ naglašava Simović.
Dejtonom nije izmišljena konstutativnost
To je, kako kaže naš sagovornik, jedan deo priče dok se drugi odnosi na činjenicu da Željko Komšić smatra da je to presedan vezan samo za BiH, što nije tačno.
„Daleko razvijenije demokratije u svom sistemu imaju konstitutivnost u zavisnosti od toga koliko su podeljena društva. Društva koja su podeljena nemaju potrebu za takvim odrednicama, iako i homogena društva imaju svoje konstitutivne narode i nacije. Homogena društva su jednostavno uređena i imaju manje problema. Međutim, sva heterogena društva imaju centralizovane sisteme i imaju međunacionalne probleme i zato je njima bitno da postoje odrednice konstitutivnosti - jezika, nacije, vere i slično,“ objašnjava Simović.
On kao primer navodi Belgiju koja ima tri konstitutivne jezičke zajednice: flamansku, frankofonsku i nemačku. Takođe ima dva entiteta i distrikt – poput Brčkog u BiH.
Bih je mogla biti poput Belgije
„Belgija je zemlja u kojoj se nalazi sedište evropskih institucija gde je Brisel jedan od centara evropskih zbivanja i u toj zemlji konstitutivnost sasvim normalno funkcioniše. Nije da oni nisu imali problema ali nisu pozivali ni visoke predstavnike ni međunarodnu intervenciju već su seli i razgovarali i postigli dogovor. I to je jedini put i za BiH. Da se sedne i da se dogovara,“ uveren je Simović.
Ovakve inicijative, zaključuje on, koje daje Željko Komšić nisu put ka dogovoru već, naprotiv, ka razbijanju BiH s tim što to može imati dalekosežne posledice.
Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, rekao je da je konstitutivnost prevaziđena kategorija, zaboravljajući da je Aneks 4 direktno oslonjen na princip konstitutivnosti koji garantuje prava za sva tri naroda u BiH. Za Komšića je izborni zakon, legitimno predstavljanje, institucionalna zaštita –zastarelo.
