Da li je Iran sledeći: Ko će biti najveća žrtva američkog debakla u Avganistanu
22:35 31.08.2021 (Osveženo: 12:58 08.09.2022)
© AP Photo / Hasan Sarbakhshian
Pratite nas
Uoči isteka roka za povlačenje američkih snaga iz Avganistana, u Beloj kući sastali su se predsednik Džozef Bajden i izraelski premijer Naftali Benet. Glavna tema razgovora bio je nuklearni sporazum sa Iranom i težnje Izraela da se „Iran zaustavi“, pa se nameće pitanje - da li će Iran biti najveća žrtva američkog poraza u Avganistanu?
Da je Iran bio visoko na agendi prvog susreta američkog predsednika i novog izraelskog premijera potvrđuju i izjave Naftalija Beneta date pred posetu Sjedinjenim Američkim Državama.
On je, naime, pred izraelskim parlamentom rekao da će „američkom predsedniku Džozefu Bajdenu reći da je došlo vreme da se zaustavi Iran, a ne da mu se baca pojas za spasavanje u vidu nuklearnog sporazuma“, a u intervjuu listu „Njujork tajms“ objasnio je da Izrael radi na “formiranju regionalne koalicije arapskih zemalja koje će pružiti otpor i blokirati iransku ekspanziju”.
Prema rečima naučnog saradnika Instituta za evropske studije dr Aleksandra Gajića, Amerika, nakon povlačenja iz Avganistana, zasigurno neće hrliti u novu ratnu avanturu u bliskoistočnom regionu i to ne samo zbog Avganistana, već i zbog situacije u Iraku, kao i poraza strana koje su oni protežirali u Siriji i građanskog rata u Jemenu.
Da li će Iran biti najveća žrtva avganistanskog fijaska
„Ali, nema nikakve sumnje da će i lobi koji je nenaklonjen Iranu i sam Izrael gurati u tom pravcu da se Amerika odlučnije suprotstavi jačanju iranske moći na prostoru Bliskog istoka. Tako da ja ne očekujem neku direktnu ratnu avanturu tipa ovoga u Avganistanu, ali je sasvim moguće da, u slučaju eskalacije odnosa između Irana sa jedne, glavnih zalivskih država koje nisu naklonjene Iranu, pre svega Saudijske Arabije sa druge i Izraelaca sa treće strane, Amerika ponovo može odlučnije da se stavi na stranu Izraela i Saudijske Arabije i njihovih saveznika u Zalivu, i da neki incident može da preraste u neki vid američke intervencije. Ovde pre svega mislim na vazdušnu intervenciju, na bombardovanje, korišćenje avijacije i dronova, kao i na korišćenje američke ratne mornarice u Zalivu“, ocenjuje Gajić.
Ipak, kako dodaje, bez obzira na pritiske Izraela, Amerika neće odustati od pokušaja da sa Iranom uspostavi novi sporazum, odnosno da na neki način modifikuje sporazum o nuklearanom programu koji je raskinut za vreme Donalda Trampa.
„Mislim da će SAD prvo na taj način pokušati da izvrše pacifikaciju, jer je to prosto agenda demokratske administracije čiji je Bajden bio potpredsednik u vreme kada je zaključen originalni sporazum sa Iranom. Verujem da će Vašington na taj način pokušati da deluje na Iran, ali ako bi njihovi saveznici ušli u neku konfrontirajuću situaciju verovatno će biti prinuđeni da se umešaju, mada vrlo dozirano s obzirom na negativna iskustva njihovog direktnog intervencionizma na bliskoistočnom terenu“, smatra naš sagovornik.
Mogu li talibani biti oružje u rukama SAD
Prema njegovim rečima, Iran jeste u nezgodnoj situaciji i zbog toga što su talibani, koji mu nisu naklonjeni, opet zavladali Avganistanom, pa će sada imati problema i sa istočne strane mnogo više nego ranije.
Na pitanje, da li bi i talibani mogli biti oružje u rukama Amerike protiv Irana, Gajić kaže da je to teorijski moguće, ali da je u praksi malo verovatno.
„Mislim da su SAD sa talibanima sklopili neki modus vivendi i mislim da je to u sadašnjim okolnostima maksimum odnosa koji Amerikanci sa njima mogu da imaju. Dakle, da Amerikanci mogu da se evakuišu, a da prostor koji talibani kontroliši više ne predstavlja prostor sa kog će biti direktno uperena pretnja protiv SAD.“
Na nekom taktičkom nivou, smatra naš sagovornik, oni možda mogu da sarađuju ispod površine, daleko od javnosti u smislu zajedničkog delovanja na eliminaciji tih najradikalnijih islamističkih grupacija koje jednako prete talibanima i Americi, ali ne puno više od toga.
„Međutim, talibanski režim koji je zavladao u Kabulu i Iran svakako ne mogu biti u prijateljskim odnosima, jer će Iran igrati na njima verski bliske građane Avganistana koji pripadaju šiitskoj grupaciji, Hazarima koji se tamo nalaze i onima na koje Iranci mogu kulturološki da deluju, a to su Tadžici na severu koji su i inače, kao deo severne alijanse, pružali otpor talibanskom uspostavljanju hegemonije na prostoru Avganistana“, ukazuje Gajić.
Zato će Iran, primećuje on, u svakom slučaju biti u nekoj blagoj političkoj, pa i vojnoj konfrontaciji sa talibanima, ili će bar podržati sve one koji ne žele da dozvole da talibani potpuno ovladaju prostorima gde je njihova etnička grupa ipak dominantna.
„Ne verujem da Amerikanci sada mogu talibane direktno da instrumentalizuju na učešće protiv Irana, ali će Sjedinjenim Državama odgovarati to što su talibani i Iran u geopolitičkom smislu jako udaljeni, ako ne i suprotstavljeni na prostoru Avganistana“.
Neke pouke su izvučene
U svakom slučaju, ukazuje Gajić, Amerikanci, uslovno rečeno, jesu izvukli neke pouke iz iskustva u Avganistanu, pre svega vezano za direktne kopnene intervencije na prostoru Bliskog istoka i tih propalih država gde je stanovništvo nepoćudno, sklono sektašenju i plemenskim podelama.
„Međutim, percepcije i porivi tih „ratnih jastrebova“ u američkoj administraciji, Pentagonu i Stejt departmentu, nisu potpuno utihnule, već se sa prostora Bliskog istoka, gde su Amerikanci u poslednjih dvadeset godina doživljavali neuspehe, preusmeravaju ka Dalekom istoku, ka jugoistočnoj Aziji i konfrontaciji sa Kinom. Dakle, oni generalno nisu odustali od tog ratnog intervencionizma na globalnom nivou, nego smatraju da bi im bilo lakše da neke strateške ciljeve postignu vojnim sredstvima na prostoru Dalekog istoka“, zaključuje Gajić.
