Kako su nacisti pomogli u formiranju autokefalne crkve u Ukrajini
09:35 29.08.2021 (Osveženo: 09:49 29.08.2021)
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Nacisti, koji su zauzeli teritoriju sovjetske Ukrajine tokom Drugog svetskog rata, podržali su zarad sopstvenih interesa osnivanje ukrajinske autokefalne crkve koja im je na sve moguće načine služila, a zatim su, bežeći od Crvene armije, odbacili njeno rukovodstvo jer im više nije bilo potrebno, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije.
Među materijalima sa kojih je Federalna služba bezbednosti kinula veo tajne u okviru projekta „Bez zastarevanja“ nalazi se zapisnik o saslušanju Teofila Buldovskog (1865-1944. godine) koji su sastavili organi državne bezbednosti SSSR-a u decembru 1943. godine.
On je tokom nemačke okupacije Harkova bio mitropolit Harkovski i teritorije Ukrajine sa leve strane Dnjepra, predsednik Harkovske eparhijske uprave autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve.
Buldovski je na saslušanju rekao da ga je 1920. dva puta hapsilo specijalno odeljenje Jugozapadnog fronta i Sveruske komisije za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže pod optužbom da je aktivno pomagao pristalicama generala Antona Denikina, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Od sovjetske vlade je 1924. godine dobio „legalizaciju saborno-episkopske autokefalne orijentacije“, objasnio je on. Zatim se 1937. godine nastanio u Lugansku, a sredinom 1939. godine prekinuo je svoju crkvenu aktivnost zbog zatvaranja poslednjeg hrama. „Generalno, odlučio je da se povuče“ i preselio se u Harkov.
Ali, kada su Nemci okupirali Harkov u oktobru 1941. godine, protoprezviter Aleksandar Krivomaz je došao kod Buldovskog, sa kojim je bio blizak više od 20 godina.
Krivomaz je izvestio Buldovskog da je pri Harkovskoj gradskoj upravi osnovano versko odeljenje koje „uz dozvolu Nemaca preduzima mere za najbrži preporod autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve u Harkovu i rejonima Harkovske oblasti“.
„Odlučio sam da zauzmem vodeću poziciju u obnovi autokefalne crkve obzirom da sam, kao najstariji mitropolit Ukrajine po hirotoniji, mogao da pretendujem na mesto mitropolita kijevskog i cele Ukrajine“, rekao je Buldovski.
Prema njegovim rečima, od prvog dana povratka aktivnim crkvenim aktivnostima usredsredio se na nemačke okupatore.
„Vojni uspesi Nemaca na sovjetsko-nemačkom frontu, posebno u Ukrajini, naveli su me da verujem da će u ratu pobediti Nemačka. S druge strane, nemačke vlasti odobrile su obnovu autokefalne crkvene organizacije. Stoga sam pretpostavljao da ću uz pomoć Nemaca uspeti da dobijem vodeću ulogu u autokefalnoj crkvi“, govorio je Buldovski.
Kako je rekao, njegov stan su u drugoj polovini novembra 1941. godine posetili nemački general Blum i doktor Vagner.
Prema rečima Buldovskog, on je nacistima rekao da će se pridržavati nekoliko principa, među kojima su „lojalnost nemačkim okupacionim vlastima, priznavanje jedinstvene autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve, imenovanje u parohije samo onih sveštenika koji priznaju autokefalnost i jurisdikciju Buldovskog i obavljanje bogosluženja na ukrajinskom i crkveno-slovenskim jezicima u zavisnosti od želje većine vernika ove parohije“.
Nacisti su odobrili te teze.
„Na taj način, u drugoj polovini novembra 1941. godine Nemci su izradili i odobrili glavnu političku liniju – oslanjajući se na podršku okupatora, postići najbrži preporod autokefalnosti, raditi na zauzimanju glavnog položaja u njoj i dalje usmeriti crkvu i sveštenstvo da aktivno pomažu nemačkim vlastima“, dodao je Buldovski.
Kako bi ostvarili svoje ciljeve, Buldovski i njegovi poverenici trudili su se da jačaju veze sa nacistima i da, pre svega, uspostave kontakt sa političkom policijom Trećeg rajha.
Sâm sam uspostavio kontakt sa Gestapom, rekao je na saslušanju Buldovski.
„Jedna od glavnih funckija eparhijske uprave bila je praćenje sadržaja propovedi i njihove političke obojenosti. U svim crkvama eparhije, prema našim uputstvima, čitane su propovedi profašističke prirode, veličala se nemačka vojska koja je navodno 'oslobodila' Ukrajinu, na svakoj službi molilo se za Hitlera i njegovu vladu, a sovjetska vlast je ocrnjivana na sve moguće načine. Jednom rečju, autokefalna crkva je u suštini bila stavljena na službi nemačkoj propagandi“, objasnio je on.
Na saslušanju je pomenuo da je dao intervju dopisniku lista „Krakovske vesti“, u kojem je izjavio da je sovjetska vlast navodno brutalno gonila Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, kao i da je „1941. godina, odnosno godina početka nemačke okupacije, prva godina nove ere u razvoju crkvenog života u Ukrajini“.
Buldovski je ispričao i kako se pripremao da preuzme upravu nad crkvom u Ukrajini. Za to je, prema njegovim rečima, zajedno sa Krivomazom sastavio deklaraciju upućenu rajh - komesaru Ukrajine Erihu Kohu, u kojoj ga je uverio u svoju želju da „služi interesima ukrajinskog naroda u skladu sa namerama Nemačke u vezi sa Ukrajinom“.
„Na kraju sam rekao da me ukrajinski šovinistički krugovi, koji su antinemački raspoloženi, sprečavaju da preuzmem zakonito mesto mitropolita cele Ukrajine. Zamolio sam Koha da se umeša u tu stvar“, objasnio je Buldovski i dodao da je u borbi za mesto mitropolita cele Ukrajine želeo je da pridobije podršku stranih sveštenika.
Međutim, za njega se sve završilo time što se pokazao beskorisnim za naciste koji su se povlačili iz Harkova u avgustu 1943. godine.
„Očigledno da Nemcima više nisam bio potreban, nisu mi obezbedili prevoz, nisu čak ponudili ni evakuaciju“, rekao je tokom ispitivanja.
Zatim je Buldovski licemerno pokušao ponovo da „promeni stranu“ i predstavi se kao lojalan sovjetskoj vlasti koja se vratila u Harkov.
„Prilagođavajući se sovjetskoj stvarnosti, nakon odabira mitropolita Sergija za patrijarha moskovskog i cele Rusije, odmah sam poslao izveštaj sa zahtevom da me primi u svoju jurisdikciju. Taj izveštaj je označavao moje odbacivanje ne samo zahteva za primat u Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, već i ideje autokefalnosti uopšte“, istakao je.
S tim u vezi, dodao je da je mislio da će zahvaljujući tome uspeti da preživi i sačuva makar Harkovsku eparhiju.
„Nestrpljivo sam čekao odgovor patrijarha, ali nisam stigao da ga dobijem jer su me sovjetske vlasti uhapsile zbog profašističkog delovanja tokom nemačke okupacije“, objasnio je Buldovski.
Na kraju, on je preminuo tokom istrage.
