https://lat.sputnikportal.rs/20210829/gradjevinarstvo-u-srbiji-brze-raste-od-ostatka-ekonomije-1129302866.html
Građevinarstvo u Srbiji brže raste od ostatka ekonomije
Građevinarstvo u Srbiji brže raste od ostatka ekonomije
Sputnik Srbija
Narodna banka Srbije procenjuje da građevinarstvo, koje već nekoliko godina brže raste od ostatka ekonomije, može u srednjem roku da dostigne učešće od sedam... 29.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-29T09:51+0200
2021-08-29T09:51+0200
2021-08-29T09:51+0200
ekonomija
građevinarstvo
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110977/11/1109771130_0:121:1280:841_1920x0_80_0_0_fe7c4edafc3e3e679562a4767d4a9864.jpg
Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad–Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice. Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike.Šta je doprinelo rastuUkupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je na period od deset godina, tako da u svakoj godini u proseku predviđaju oko 500 miliona evra dodate vrednosti u građevinarstvu iznad onoga što su očekivali u ranijim projekcijama.U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata. Razvoju građevinarstva doprinelo je i znatno poboljšanje poslovnog ambijenta usled postignute i očuvane makroekonomske stabilnosti, piše Politika.Prema poslednjim raspoloživim podacima o tehničkoj strukturi fiksnih investicija, udeo građevinskih radova u ukupnim fiksnim investicijama u 2019. iznosio je 48,1 odsto dok je 2013, kada je nivo investicija bio dvostruko manji, taj udeo bio 38,8 procenata.Uticaj na druge sektore privredeOvaj rast udela investicija usmerenih u građevinarstvo u velikoj meri duguje se pojednostavljenoj proceduri za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Tako je, na primer, prosečan mesečni broj izdatih dozvola povećan sa 627 u 2013. na 1.885 u 2020, pri čemu je i predviđena vrednost radova na osnovu izdatih dozvola bila tri puta veća nego 2013. Zahvaljujući tome, u posmatranom periodu intenzivno rastu aktivnosti u stanogradnji, pri čemu je broj završenih stanova povećan sa 13.500 u 2013. na 25.300 u 2020, a površina završenih stanova u istom periodu viša je za 118 odsto.„Podaci o međufaznoj potrošnji ukazuju na to da se građevinarstvo u velikoj meri oslanja na druge sektore u ekonomiji, čime se uvećava uticaj građevinarstva na ekonomsku aktivnost. Konkretno, iznos međufazne potrošnje u sektoru građevinarstva tri puta je veći od ostvarene bruto dodate vrednosti, pri čemu se gotovo polovina međufazne potrošnje u građevinarstvu odnosi na apsorpciju vrednosti koje su stvorene u ostalim sektorima. Ako se to ima u vidu, može se zaključiti da je uticaj građevinarstva na druge sektore za 50 odsto veći od bruto dodate vrednosti stvorene u ovom sektoru, pri čemu je najizraženiji uticaj na pojedine delatnosti u okviru prerađivačke industrije (proizvodnja građevinskog materijala, osnovnih metala, metalnih proizvoda i električne opreme), kao i na sektor trgovine i pojedine uslužne delatnosti (arhitektonske, inženjerske i ostale stručne delatnosti), a u nešto manjoj meri i na sektor rudarstva, transporta i ugostiteljstva“, navedeno je u izveštaju o inflaciji.Analitičari centralne banke procenjuju da brži privredni rast koji je rezultat rasta investicija neće dovesti do većih inflatornih pritisaka u srednjem roku, s obzirom na to da pojačana investiciona aktivnost utiče i na veći proizvodni potencijal, tako da se po tom osnovu proizvodni jaz ne bi brže zatvorio.Pored toga, moguće je i da se smanje inflatorni pritisci, s obzirom na to da bi unapređen kvalitet infrastrukture mogao da smanji troškove poslovanja privrede.
https://lat.sputnikportal.rs/20210811/stanove-nece-imati-ko-da-kupi-nova-strategija-srpskih-gradjevinara-1128368009.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210419/stranci-kupuju-nekretnine-u-srbiji-a-banke-nisu-cekale-skrstenih-ruku-1125133526.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210602/kada-sve-ovo-prodje-mnogi-ce-uvideti-da-su-izgubili-novac-strucnjaci-o-cenama-stanova-u-srbiji-1125508141.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
građevinarstvo, srbija – ekonomija
građevinarstvo, srbija – ekonomija
Građevinarstvo u Srbiji brže raste od ostatka ekonomije
Narodna banka Srbije procenjuje da građevinarstvo, koje već nekoliko godina brže raste od ostatka ekonomije, može u srednjem roku da dostigne učešće od sedam odsto BDP-a, što je za jedan procenat više u odnosu na ranije projekcije.
Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad–Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice. Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike.
Ukupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je na period od deset godina, tako da u svakoj godini u proseku predviđaju oko 500 miliona evra dodate vrednosti u građevinarstvu iznad onoga što su očekivali u ranijim projekcijama.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata. Razvoju građevinarstva doprinelo je i znatno poboljšanje poslovnog ambijenta usled postignute i očuvane makroekonomske stabilnosti, piše Politika.
„Zahvaljujući očuvanoj i ojačanoj finansijskoj stabilnosti, investicioni krediti su takođe postali znatan izvor finansiranja privatnih investicija. Svakako, veliki doprinos potekao je i od reforme zakonodavstva u oblasti građevinarstva, koja je, između ostalog, pojednostavila i ubrzala procedure za izdavanje građevinskih dozvola“, piše u izveštaju.
Prema poslednjim raspoloživim podacima o tehničkoj strukturi fiksnih investicija, udeo građevinskih radova u ukupnim fiksnim investicijama u 2019. iznosio je 48,1 odsto dok je 2013, kada je nivo investicija bio dvostruko manji, taj udeo bio 38,8 procenata.
Uticaj na druge sektore privrede
Ovaj rast udela investicija usmerenih u građevinarstvo u velikoj meri duguje se pojednostavljenoj proceduri za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Tako je, na primer, prosečan mesečni broj izdatih dozvola povećan sa 627 u 2013. na 1.885 u 2020, pri čemu je i predviđena vrednost radova na osnovu izdatih dozvola bila tri puta veća nego 2013. Zahvaljujući tome, u posmatranom periodu intenzivno rastu aktivnosti u stanogradnji, pri čemu je broj završenih stanova povećan sa 13.500 u 2013. na 25.300 u 2020, a površina završenih stanova u istom periodu viša je za 118 odsto.
„Podaci o međufaznoj potrošnji ukazuju na to da se građevinarstvo u velikoj meri oslanja na druge sektore u ekonomiji, čime se uvećava uticaj građevinarstva na ekonomsku aktivnost. Konkretno, iznos međufazne potrošnje u sektoru građevinarstva tri puta je veći od ostvarene bruto dodate vrednosti, pri čemu se gotovo polovina međufazne potrošnje u građevinarstvu odnosi na apsorpciju vrednosti koje su stvorene u ostalim sektorima. Ako se to ima u vidu, može se zaključiti da je uticaj građevinarstva na druge sektore za 50 odsto veći od bruto dodate vrednosti stvorene u ovom sektoru, pri čemu je najizraženiji uticaj na pojedine delatnosti u okviru prerađivačke industrije (proizvodnja građevinskog materijala, osnovnih metala, metalnih proizvoda i električne opreme), kao i na sektor trgovine i pojedine uslužne delatnosti (arhitektonske, inženjerske i ostale stručne delatnosti), a u nešto manjoj meri i na sektor rudarstva, transporta i ugostiteljstva“, navedeno je u izveštaju o inflaciji.
Analitičari centralne banke procenjuju da brži privredni rast koji je rezultat rasta investicija neće dovesti do većih inflatornih pritisaka u srednjem roku, s obzirom na to da pojačana investiciona aktivnost utiče i na veći proizvodni potencijal, tako da se po tom osnovu proizvodni jaz ne bi brže zatvorio.
Pored toga, moguće je i da se smanje inflatorni pritisci, s obzirom na to da bi unapređen kvalitet infrastrukture mogao da smanji troškove poslovanja privrede.
