https://lat.sputnikportal.rs/20210828/kripto-testament-kriptovalute-stefan-djuric-1129233340.html
Stižu kripto-testamenti: Nova industrija mogla bi da spasi digitalni novac od — propasti
Stižu kripto-testamenti: Nova industrija mogla bi da spasi digitalni novac od — propasti
Sputnik Srbija
Stižu kripto-testamenti: Nova industrija mogla bi da spasi digitalni novac od – propasti
2021-08-28T18:05+0200
2021-08-28T18:05+0200
2021-08-28T17:51+0200
ekonomija
testament
novac
bitkoin
kriptovalute
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/15/1128632061_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_3753722d9f71e727f01530c5cfcce78a.jpg
Ulagači u kriptovalute svoje „novčiće“ drže u digitalnim, odnosno kripto-novčanicima. Ti novčanici zaključani su jedinstvenim lozinkama — jednom koju je osmislio korisnik i drugom, nasumičnom, koju kreira novčanik. Te šifre ne zna niko osim vlasnika.Problem nastaje ako ulagač iznenada premine, a nikome nije ostavio lozinke za pristup svom novčaniku. U tom slučaju, sve kriptovalute koje je imao ostaju zauvek „zarobljene“ u virtualnom svetu, bez ikakve mogućnosti da neko postane njihov novi vlasnik. Procenjuje se da je samo u bitkoinima, jednoj od gotovo 6.000 kriptovaluta, „izgubljeno“ oko 140 milijardi dolara.Nova industrija — kripto-nasledstvoPretežno zbog toga, ali delimično i zbog iskustva s pandemijom virusa korona, raste interesovanje za formiranje kripto-testamenata, kojima bi se stečena digitalna imovina sačuvala od propadanja — nasleđivanjem.„U suštini, to može da funkcioniše na više načina. Osoba može da angažuje firmu koja je specijalizovana ili ovlašćena, zavisi kako je to država regulisala, da u slučaju njene smrti ljudima koje je ona odredila u svom testamentu dostavi podatke za pristup novčaniku. S druge strane, ljudi to mogu da zaobiđu tako što će pristupne podatke da ostave svom članu porodice na papiru ili ‘u-es-beu’ (USB). Naravno, to zahteva određen stepen poverenja u te ljude“, predočava direktor Centra za ekonomska istraživanja Nikola Korbar za „Sputnjik“.Praktičnost je upravo prvi problem koncepta kripto-testamenata. Zašto bi ulagač nekoj firmi dao pristup svojoj digitalnoj imovini, kada bez ičijeg posredovanja može da ga ustupi osobi od poverenja?„Vidim logiku u tome da će neki ljudi u svojstvu firme da koriste takve usluge, jer u tom slučaju kupovina i prosleđivanje kripta verovatno spadaju pod neke zakonske regulative, tako da bi to moralo zvanično da se zavede, da određena sredstva odlaze nekoj osobi ili firmi u slučaju da se njima nešto desi“, rezonuje Stefan Ignjatović, menadžer kompanije „Tenderli“, koja se bavi analizom pametnih ugovora za blokčejn tehnologiju.Drugi kamen-spoticanja koji bi mogao da odbije ljude od koncepta kripto-testamenta mogla bi da bude sajber-bezbednost:Kripto-testamenti za pet do 10 godinaUprkos bezbednosnim i praktičnim manama i činjenici da dosta ulagača u kriptovalute ne razmišlja o „zagrobnom životu“ svog digitalnog novca zato što su relativno mladi, odnosno imaju između 20 i 40 godina, eksperti prognoziraju da će industrija kripto-nasledstva zaživeti najranije za pet do 10 godina.„To što je ovo vrlo rizično, apsolutno ne znači da ne može da postane standard. Prilično sam siguran da hoće u nekom momentu. Za 20, 30 godina mogu da vidim da je prilično regularna stvar da neko u testamentu, između ostalog, kao jednu vrstu imovine navodi kriptovalute i kome ih ostavlja. To apsolutno mogu da vidim“, ističe Ignjatović.Stručnjaci su saglasni u tome da će ta industrija pomoći u stabilizaciji kripto-tržišta i dovesti do rasta cena digitalnih valuta, ali ne u velikoj meri.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
kriptovalute, kripto, crypto, testament, testamenti
kriptovalute, kripto, crypto, testament, testamenti
Stižu kripto-testamenti: Nova industrija mogla bi da spasi digitalni novac od — propasti
Velike količine digitalnog novca ostaju zauvek „zarobljene“ u virtualnom svetu zbog iznenadne smrti ulagača u kriptovalute. Taj problem mogli bi da reše kripto-testamenti, pomoću kojih bi jedinstvene lozinke za digitalne novčanike bile nasleđivane. Prognoze su da će taj koncept zaživeti najranije za pet do 10 godina.
Ulagači u kriptovalute svoje „novčiće“ drže u digitalnim, odnosno kripto-novčanicima. Ti novčanici zaključani su jedinstvenim lozinkama — jednom koju je osmislio korisnik i drugom, nasumičnom, koju kreira novčanik. Te šifre ne zna niko osim vlasnika.
Problem nastaje ako ulagač iznenada premine, a nikome nije ostavio lozinke za pristup svom novčaniku. U tom slučaju, sve kriptovalute koje je imao ostaju zauvek „zarobljene“ u virtualnom svetu, bez ikakve mogućnosti da neko postane njihov novi vlasnik. Procenjuje se da je samo u bitkoinima, jednoj od gotovo 6.000 kriptovaluta, „izgubljeno“ oko 140 milijardi dolara.
Nova industrija — kripto-nasledstvo
Pretežno zbog toga, ali delimično i zbog iskustva s pandemijom virusa korona, raste interesovanje za formiranje kripto-testamenata, kojima bi se stečena digitalna imovina sačuvala od propadanja — nasleđivanjem.
„U suštini, to može da funkcioniše na više načina. Osoba može da angažuje firmu koja je specijalizovana ili ovlašćena, zavisi kako je to država regulisala, da u slučaju njene smrti ljudima koje je ona odredila u svom testamentu dostavi podatke za pristup novčaniku. S druge strane, ljudi to mogu da zaobiđu tako što će pristupne podatke da ostave svom članu porodice na papiru ili ‘u-es-beu’ (USB). Naravno, to zahteva određen stepen poverenja u te ljude“, predočava direktor Centra za ekonomska istraživanja Nikola Korbar za „Sputnjik“.
Praktičnost je upravo prvi problem koncepta kripto-testamenata. Zašto bi ulagač nekoj firmi dao pristup svojoj digitalnoj imovini, kada bez ičijeg posredovanja može da ga ustupi osobi od poverenja?
„Vidim logiku u tome da će neki ljudi u svojstvu firme da koriste takve usluge, jer u tom slučaju kupovina i prosleđivanje kripta verovatno spadaju pod neke zakonske regulative, tako da bi to moralo zvanično da se zavede, da određena sredstva odlaze nekoj osobi ili firmi u slučaju da se njima nešto desi“, rezonuje Stefan Ignjatović, menadžer kompanije „Tenderli“, koja se bavi analizom pametnih ugovora za blokčejn tehnologiju.
Drugi kamen-spoticanja koji bi mogao da odbije ljude od koncepta kripto-testamenta mogla bi da bude sajber-bezbednost:
„Dešavalo se u mnogim firmama da hakeri rade s nekim iznutra. To uopšte nije novost. Onda se desi da im ukradu sve ‘novčiće’ i sutra kad ih porodica zatraži, oni nemaju. Tužite ih, oni nemaju da plate i šta onda? Tu ima dosta prostora za razne zloupotrebe, hakerske napade i druge probleme“, napominje Korbar.
Kripto-testamenti za pet do 10 godina
Uprkos bezbednosnim i praktičnim manama i činjenici da dosta ulagača u kriptovalute ne razmišlja o „zagrobnom životu“ svog digitalnog novca zato što su relativno mladi, odnosno imaju između 20 i 40 godina, eksperti prognoziraju da će industrija kripto-nasledstva zaživeti najranije za pet do 10 godina.
„To što je ovo vrlo rizično, apsolutno ne znači da ne može da postane standard. Prilično sam siguran da hoće u nekom momentu. Za 20, 30 godina mogu da vidim da je prilično regularna stvar da neko u testamentu, između ostalog, kao jednu vrstu imovine navodi kriptovalute i kome ih ostavlja. To apsolutno mogu da vidim“, ističe Ignjatović.
Stručnjaci su saglasni u tome da će ta industrija pomoći u stabilizaciji kripto-tržišta i dovesti do rasta cena digitalnih valuta, ali ne u velikoj meri.
