https://lat.sputnikportal.rs/20210826/natasa-drakulic-napisala-i-knjigu-o-dari-prosla-sam-emotivnu-golgotu-i-spremna-sam-za-oluju-1129234964.html
Nataša Drakulić napisala i knjigu o „Dari“: Prošla sam emotivnu golgotu i spremna sam za „Oluju“
Nataša Drakulić napisala i knjigu o „Dari“: Prošla sam emotivnu golgotu i spremna sam za „Oluju“
Sputnik Srbija
Posle „Dare“ preživela sam emotivnu golgotu sa pretećim porukama i izlivima mržnje, ali meni je savest mirna. Znam kroz šta sam prošla, šta sam sve iščitala i... 26.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-26T19:13+0200
2021-08-26T19:13+0200
2021-08-26T23:27+0200
kultura
dara iz jasenovca
srbija
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/1e/1123982083_0:401:2048:1553_1920x0_80_0_0_7c7b28373eeb0db6da8eca15997d340f.jpg
Prema scenariju za film „Dara iz Jasenovca“ koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, Nataša Drakulić je napisala i roman „Dara iz Jasenovca” koji se nedavno pojavio u izdanju Vukotić medije. „Ovo je moj književni debi i pitala sam se hoću li uspeti da završim roman. Nekoliko puta sam poželela da odustanem, ali drago mi je što sam ipak stavila tačku na kraju priče“, navodi ona. Prihod od romana ide preživelim logorašima Priča u romanu vodi nas i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat. „Za razliku od scenarija koji ima dijaloge i kraće opise, u romanu se prikazuje kako se ko oseća, iz koje pozicije dolazi, šta nosi u životu. Tako sam i ja svakoj žrtvi koju smo videli u filmu, ovde dala više prostora. Želela sam da više kažem o njima, da učinim da čitalac saoseća sa njima. Beskrajni niz godina pripremala sam se za ovaj film, pročitala mnogo literature, razgovarala s preživelim logorašima i prihod od ovog romana ide njima“, ističe naša sagovornica. Oluja kao posledica pakla iz Drugog svetskog rata Prema njenim rečima, u romanu upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava. Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio, jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije. „Maloj sam Dari mnogo pozajmila iz svog života, naročito iz perioda kada sam kao devojčica našla u izbegličkoj koloni zbog ’Oluje’. Dara inače nosi ime po mojoj pokojnoj strini Darinki Grbić koja je preživela logor Jasenovac. Ona leži na plitvičkom groblju, a ja se i dan-danas sećam tuge koju je skrivala ispod crne odeće. Ima malo i od moje majke koja je svoju majku izgubila u ratu, a od mene je Dara nasledila strah od beznađa. Dara u filmu ima deset, a meni je bilo dvanaest godina kada smo preko noći izbačeni iz svojih domova u Hrvatskoj, ne znajući gde ćemo i da li će nas uopšte biti sutra“, naglašava Nataša Drakulić. Prema njenom mišljenju, pakao Drugog svetskog rata na ovim prostorima za posledicu ima, između ostalog, i „Oluju“. „Iskreno, nadala sam se da je ta priča završena, ali posle svega ovoga sa ’Darom’, shvatila sam da ipak nije. Mi smo kao narod nestali iz Hrvatske i više nema ko da bude žrtva, izuzev onih ljudi koji su se vratili da žive tamo, a kojima se ja duboko divim. U tom smislu jeste završena, ali mislim da mržnja nije nestala“, kaže autorka scenarija i romana. Priča o Dari je susret sa stvarnošću naše istorije „Da biste dali šansu budućnosti, morate znati prošlost“, podseća Drakulićeva i naglašava da priča o „Dari“ nema za cilj da potpiruje mržnju. „Film o Dari nije antihrvatski, već je izmirujući, bez obzira na sve što sam kao dete doživela u toj zemlji. Jedini problem koji imam je što za zločine u ’Oluji’ niko nije odgovarao formalno i pravno. To me boli, ali moram da idem dalje“, priznaje ona i otkriva da se sprema za pisanje scenarija o „Oluji“. „Znam da će me ’Oluja’ mnogo više razoriti od ’Dare’ jer sam je doživela. Takođe postoji još mnogo toga što treba da istražim, ali mislim da sam spremna“, navodi ona. Ovoj umetnici su ovog leta preživeli iz logora u Jasenovcu dodelili zahvalnicu u prostorijama SANU, što za nju, kako kaže, predstavlja jedan od najlepših trenutaka u životu. „Onda shvatite da je emotivna golgota koju sam preživela posle ’Dare’ sa pretećim porukama i optužbama potpuno irelevantna. Ne postoji ništa vrednije u životu od toga da vam ljudi koji su preživeli užas Jasenovca stegnu ruku i kažu hvala“, zaključuje ona.
https://lat.sputnikportal.rs/20210219/scenaristkinja-dare-surova-stradanja-i-smrti-nisam-mogla-ni-da-procitam-a-kamoli-da-snimim-1124664999.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210714/ovo-nije-poziv-na-mrznju-sve-popularniji-glumac-o-strasnoj-drami-srba--koju-je-sam-preziveo--1127417087.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, dara iz jasenovca, srbija, srbija – društvo, društvo
kultura, dara iz jasenovca, srbija, srbija – društvo, društvo
Nataša Drakulić napisala i knjigu o „Dari“: Prošla sam emotivnu golgotu i spremna sam za „Oluju“
19:13 26.08.2021 (Osveženo: 23:27 26.08.2021) Posle „Dare“ preživela sam emotivnu golgotu sa pretećim porukama i izlivima mržnje, ali meni je savest mirna. Znam kroz šta sam prošla, šta sam sve iščitala i doživela i mislim da sam sad spremna da napišem nešto o „Oluji“, otkriva za Sputnjik scenaristkinja Nataša Drakulić.
Prema scenariju za film „Dara iz Jasenovca“ koji je emotivno potresao celu Srbiju i koji je gledalo više od dva i po miliona ljudi, Nataša Drakulić je napisala i roman „Dara iz Jasenovca” koji se nedavno pojavio u izdanju Vukotić medije.
„Ovo je moj književni debi i pitala sam se hoću li uspeti da završim roman. Nekoliko puta sam poželela da odustanem, ali drago mi je što sam ipak stavila tačku na kraju priče“, navodi ona.
Prihod od romana ide preživelim logorašima
Priča u romanu vodi nas i u prošlost glavnih junaka, posebno male Dare – u njene misli, njen način doživljaja sveta, lepu seosku dečju svakodnevnicu koju je prekinuo surovi rat.
„Za razliku od scenarija koji ima dijaloge i kraće opise, u romanu se prikazuje kako se ko oseća, iz koje pozicije dolazi, šta nosi u životu. Tako sam i ja svakoj žrtvi koju smo videli u filmu, ovde dala više prostora. Želela sam da više kažem o njima, da učinim da čitalac saoseća sa njima. Beskrajni niz godina pripremala sam se za ovaj film, pročitala mnogo literature, razgovarala s preživelim logorašima i prihod od ovog romana ide njima“, ističe naša sagovornica.
Oluja kao posledica pakla iz Drugog svetskog rata
Prema njenim rečima, u romanu upoznajemo jednu zdravu, srećnu porodicu koja nije imala velike snove ni težnje – teški rad je bio njihov način života, ali bilo je važno samo da su deca zdrava. Snove o njihovoj budućnosti prekinula je tragedija u kojoj su, kao i mnogi, stradali na pravdi Boga. Nažalost, krug stradanja se tu nije zatvorio, jer se to zlo ponovilo pedeset godina kasnije.
„Maloj sam Dari mnogo pozajmila iz svog života, naročito iz perioda kada sam kao devojčica našla u izbegličkoj koloni zbog ’Oluje’. Dara inače nosi ime po mojoj pokojnoj strini Darinki Grbić koja je preživela logor Jasenovac. Ona leži na plitvičkom groblju, a ja se i dan-danas sećam tuge koju je skrivala ispod crne odeće. Ima malo i od moje majke koja je svoju majku izgubila u ratu, a od mene je Dara nasledila strah od beznađa. Dara u filmu ima deset, a meni je bilo dvanaest godina kada smo preko noći izbačeni iz svojih domova u Hrvatskoj, ne znajući gde ćemo i da li će nas uopšte biti sutra“, naglašava Nataša Drakulić.
Prema njenom mišljenju, pakao Drugog svetskog rata na ovim prostorima za posledicu ima, između ostalog, i „Oluju“.
„Iskreno, nadala sam se da je ta priča završena, ali posle svega ovoga sa ’Darom’, shvatila sam da ipak nije. Mi smo kao narod nestali iz Hrvatske i više nema ko da bude žrtva, izuzev onih ljudi koji su se vratili da žive tamo, a kojima se ja duboko divim. U tom smislu jeste završena, ali mislim da mržnja nije nestala“, kaže autorka scenarija i romana.
Priča o Dari je susret sa stvarnošću naše istorije
„Da biste dali šansu budućnosti, morate znati prošlost“, podseća Drakulićeva i naglašava da priča o „Dari“ nema za cilj da potpiruje mržnju.
„Film o Dari nije antihrvatski, već je izmirujući, bez obzira na sve što sam kao dete doživela u toj zemlji. Jedini problem koji imam je što za zločine u ’Oluji’ niko nije odgovarao formalno i pravno. To me boli, ali moram da idem dalje“, priznaje ona i otkriva da se sprema za pisanje scenarija o „Oluji“.
„Znam da će me ’Oluja’ mnogo više razoriti od ’Dare’ jer sam je doživela. Takođe postoji još mnogo toga što treba da istražim, ali mislim da sam spremna“, navodi ona.
Ovoj umetnici su ovog leta preživeli iz logora u Jasenovcu dodelili zahvalnicu u prostorijama SANU, što za nju, kako kaže, predstavlja jedan od najlepših trenutaka u životu.
„Onda shvatite da je emotivna golgota koju sam preživela posle ’Dare’ sa pretećim porukama i optužbama potpuno irelevantna. Ne postoji ništa vrednije u životu od toga da vam ljudi koji su preživeli užas Jasenovca stegnu ruku i kažu hvala“, zaključuje ona.
