https://lat.sputnikportal.rs/20210824/dobri-podaci-za-nemacku-ekonomiju-ali-drzavna-pomoc-i-dalje-nuzna-1128780819.html
Dobri podaci za nemačku ekonomiju, ali državna pomoć i dalje nužna
Dobri podaci za nemačku ekonomiju, ali državna pomoć i dalje nužna
Sputnik Srbija
Nemačka ekonomija je porasla u drugom kvartalu 2021. godine za 9,4 posto međugodišnje, prema kalendarski prilagođenim podacima, objavio je Federalni zavod za... 24.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-24T19:05+0200
2021-08-24T19:05+0200
2021-08-24T19:59+0200
ekonomija
nemačka
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111272/36/1112723654_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_ff7900b5878ebaaed5c740125dff5388.jpg
Ekonomska aktivnost Nemačke u navedenom tromesečju je za 3,3 procenta ispod pretkriznog nivoa u četvrtom kvartalu 2019.Bruto domaći proizvod je u periodu april-jun zabeležio rast od 1,6 posto u odnosu na prethodno tromesečje, što je iznad preliminarne procene Destatisa od 1,5 procenata. U pra tri meseca 2021, nemačka privreda je pala za 2,0 odsto.Privatna potrošnja u Nemačkoj je u drugom kvartalu porasla za 3,2 posto, što je doprinelo sa 1,6 procentnih poena ukupnom rastu i istovremeno smanjilo stopu štednje na 16,3 procenta. U prvom tromesečju, kada su trgovine, barovi i restorani bili zatvoreni u okviru opšteg lokdauna u Nemačkoj, stopa štednje je dostigla rekordnih 22 odsto.Javna potrošnja je od aprila do kraja juna povećana za 1,8 posto, doprinoseći sa 0,4 procenta poena ukupnoj stopi rasta.Državna potrošnja usmerena na ublažavanje posledica krize izazvane virusom korona, finansirana novim zaduživanjem bez presedana, produbila je „rupu“ u javnim finansijama na 80,9 milijardi evra u prvoj polovini godine, saopštio je Zavod za statistiku.Taj iznos odgovara učešću budžetskog deficita u BDP-u od 4,7 procenata, što je najveći udeo u poslednjih 26 godina, za koji ekonomski analitičar Karsten Brzeski iz „ING banke“ kaže da je negativna strana brzog ekonomskog oporavka.Državni podsticaji bi trebalo da pomognu vraćanju ekonomije na nivo pre kraja 2021. godine, ali će oni biti teško breme za vladu koja sledećeg meseca izlazi na savezne izbore, ocenjuje Brzeski, preneo je Tanjug.Pročitajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20210824/nemacka-ostaje-bez-radne-snage-potrebno-nam-je-400000-useljenika-godisnje-1128769214.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rast nemačke ekonomije, bdp u nemačkoj, državna pomoć, nemačka, bdp, rast, rast nemačke ekonomije, bdp u nemačkoj, državna pomoć, nemačka, bdp, rast
rast nemačke ekonomije, bdp u nemačkoj, državna pomoć, nemačka, bdp, rast, rast nemačke ekonomije, bdp u nemačkoj, državna pomoć, nemačka, bdp, rast
Dobri podaci za nemačku ekonomiju, ali državna pomoć i dalje nužna
19:05 24.08.2021 (Osveženo: 19:59 24.08.2021) Nemačka ekonomija je porasla u drugom kvartalu 2021. godine za 9,4 posto međugodišnje, prema kalendarski prilagođenim podacima, objavio je Federalni zavod za statistiku, Destatis.
Ekonomska aktivnost Nemačke u navedenom tromesečju je za 3,3 procenta ispod pretkriznog nivoa u četvrtom kvartalu 2019.
Bruto domaći proizvod je u periodu april-jun zabeležio rast od 1,6 posto u odnosu na prethodno tromesečje, što je iznad preliminarne procene Destatisa od 1,5 procenata. U pra tri meseca 2021, nemačka privreda je pala za 2,0 odsto.
Privatna potrošnja u Nemačkoj je u drugom kvartalu porasla za 3,2 posto, što je doprinelo sa 1,6 procentnih poena ukupnom rastu i istovremeno smanjilo stopu štednje na 16,3 procenta. U prvom tromesečju, kada su trgovine, barovi i restorani bili zatvoreni u okviru opšteg lokdauna u Nemačkoj, stopa štednje je dostigla rekordnih 22 odsto.
Javna potrošnja je od aprila do kraja juna povećana za 1,8 posto, doprinoseći sa 0,4 procenta poena ukupnoj stopi rasta.
Državna potrošnja usmerena na ublažavanje posledica krize izazvane virusom korona, finansirana novim zaduživanjem bez presedana, produbila je „rupu“ u javnim finansijama na 80,9 milijardi evra u prvoj polovini godine, saopštio je Zavod za statistiku.
Taj iznos odgovara učešću budžetskog deficita u BDP-u od 4,7 procenata, što je najveći udeo u poslednjih 26 godina, za koji ekonomski analitičar Karsten Brzeski iz „ING banke“ kaže da je negativna strana brzog ekonomskog oporavka.
Državni podsticaji bi trebalo da pomognu vraćanju ekonomije na nivo pre kraja 2021. godine, ali će oni biti teško breme za vladu koja sledećeg meseca izlazi na savezne izbore, ocenjuje Brzeski, preneo je Tanjug.
