https://lat.sputnikportal.rs/20210824/cezar-salata-umesto-jagnjetine-kamiondzije-nemaju-vremena-kako-su-se-promenile-kafane-na-ibarskoj-1128773947.html
Cezar salata umesto jagnjetine, kamiondžije nemaju vremena: Kako su se promenile kafane na Ibarskoj
Cezar salata umesto jagnjetine, kamiondžije nemaju vremena: Kako su se promenile kafane na Ibarskoj
Sputnik Srbija
Cezar salata umesto jagnjetine, kamiondžije nemaju vremena: Kako su se promenile kafane na Ibarskoj
2021-08-24T20:16+0200
2021-08-24T20:16+0200
2021-08-26T03:15+0200
ibarska magistrala
kafane
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/18/1128773339_0:201:1333:951_1920x0_80_0_0_b47df2da034195f39226f02258502186.jpg
Damević je ceo život proveo u čuvenim kafanama na Ibarskoj magistrali, gde danas drži restoran, salu za venčanja i hotel, odnosno prenoćište.„Deda i otac su bili ugostitelji, odrastao sam u kafani. Odradim jednu smenu pa onda mogu da idem u školu na časove. Svaki put dobijem bakšiš, svi hoće da nagrade dete. Jednom mi je jedan gost ostavio 300 dinara, što je tada bila velika para. Ja sam krenuo da se zahvaljujem, a on mi kaže dao si mi pocepanu novčanicu, zameni ovo. Ja u zemlju da propadnem“, kaže Dejan Damević u ispovesti za Mondo.U to vreme postojala je kafana „Čerga“ i sada kada gledate snimke iz tog vremena koji postoje na Jutjubu, sve je jako smešno, kaže Damević.„Muzika uživo svako veče, pije se „zidarsko“ pivo pošto drugog nije bilo, vinjak i rakija. Cela kafana pijana, pošto piće nije bilo skupo kao sada. I svako veče obavezna je tuča, jer je neko nekoga popreko pogledao ili naručio pesmu. Samo vidiš, svi odvrću noge od stolova da se brane. Konobari su bili glavni, bilo ih je po 20 u kafani i najviše su se tukli. Idi sada probaj da se tučeš na splavu, njih 30 iz obezbeđenja će da te prebiju. Tada nije bilo policije i radara kao sada...“, kaže Dejan Damević.„Nisu postojali splavovi na Adi i Novom Beogradu, već je Ibarska bila elitno mesto za izlaske, sve se ovde dešavalo. Ja sam zakačio to vreme i sećam se kada su ovde pevali pevači stare garde, Šaban Šaulić, Bora Spužić Kvaka, Vesna Zmijanac, Era Ojdanić koji je tada tek počinjao da peva. Sada je to kao neka nalepnica, neko je pevao na Ibarskoj magistrali, pa šta ako je tako. Zašto je Ibarska lošija od Smederevskog puta ili drugih mesta. Zakon nije dozvoljavao takvu vrstu buke u centru grada i tada si morao da ideš van grada da slušaš muziku, da ne smetaš mnogo ljudima“, kaže vlasnik restorana na IbarskojKlijentela koja je dolazila u kafane na Ibarskoj magistrali bila je „mešana“, bilo je „i Beograđana i seljana iz okolnih mesta“, objašnjava Damević.Danas, na putnom pravcu od Beograda do Ljiga kafane i ugostiteljski objekti i dalje rade dobro kao nekada, bez obzira na autoput Miloš Veliki, kaže Damević.„Restoran san bazirao na porodičnim gostima, velikim porcijama koje nisu skupe. Imamo toliko posla da ne možemo da prihvatimo sve rezervacije. Ovde se ne dolazi u žurbi, ostaje se bar dva sata. Ipak, običaji i način ishrane se menja. Nekada smo prodavali jagnjetinu u nenormalnim količinama, a sada je jelovnik otišao u drugi stranu. Sada se naručuje cezar salata, pazi se na ishranu. Sećam se kada moja baba pile ispeče u rerni i baci kučetu belo meso, jer je bilo suvo. Jeo se batak i krilca, a sada se jede taj pileći file“, priča vlasnik kafane na Ibarskoj.Ipak, kafane u starom delu Ibarske prema Gornjem Milanovcu i Rudniku, danas jedva opstaju i više ne žive od kamiondžija koji su tu decenijama dolazili.„Vreme se promenilo i ubrzalo, ozbiljni prevoznici više nemaju vremena da sede i piju po kafanama. Osamdesetih su kamion vozile gazde, a sada voze radnici. Oni sada nemaju vremena i para da sede. Vlasnik jedne kafane mi je pričao da naručuju po pola porcije čorbe. Gazda je to ukinuo, oni su se bunili, tražili dve kašike da podele jednu porciju. Jake firme koje plaćaju putarine i autobuski međugradski su prebačeni na autoput Miloš Veliki“, objašnjava.Ipak, još uvek postoje neka mesta na Ibarskoj koja i dalje odišu istim duhom kao pre trideset, četrdeset i više godina, kaže Damević.
https://lat.sputnikportal.rs/20210427/srpski-stimung-za-beclije-video-rad-koji-objasnjava-zasto-je-kafana-u-dijaspori-veza-sa-domovinom-1125210497.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210302/srpska-kafana-za-ginisa-kafa-i-kisela-voda-za-50-dinara--1124760910.html
https://lat.sputnikportal.rs/20180310/hoce-li-srbija-preziveti-smrt-kafana--1114816900.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ibarska magistrala, kafane, kafane na ibarskoj, muzika uživo ibarska, dejan damević, deki srbija, restoran srbija ibarska, restorani ibarska, ibarska magistrala, kafane, kafane na ibarskoj, muzika uživo ibarska, dejan damević, deki srbija, restoran srbija ibarska, restorani ibarska
ibarska magistrala, kafane, kafane na ibarskoj, muzika uživo ibarska, dejan damević, deki srbija, restoran srbija ibarska, restorani ibarska, ibarska magistrala, kafane, kafane na ibarskoj, muzika uživo ibarska, dejan damević, deki srbija, restoran srbija ibarska, restorani ibarska
Cezar salata umesto jagnjetine, kamiondžije nemaju vremena: Kako su se promenile kafane na Ibarskoj
20:16 24.08.2021 (Osveženo: 03:15 26.08.2021) Provod, kafane i restorani na Ibarskoj magistrali promenili su se od osamdesetih, ali većina i dalje radi. Dejan Damević, poznat kao Deki Srbija, vlasnik poznatog restorana na Ibarskoj kaže da se danas u njegovom restoranu naručuje cezar salata umesto jagnjetinem a da kamiondžija na Ibarskoj nema, nemaju ni vremena ni para da sede po kafanama.
Damević je ceo život proveo u čuvenim kafanama na Ibarskoj magistrali, gde danas drži restoran, salu za venčanja i hotel, odnosno prenoćište.
„Deda i otac su bili ugostitelji,
odrastao sam u kafani. Odradim jednu smenu pa onda mogu da idem u školu na časove. Svaki put dobijem bakšiš, svi hoće da nagrade dete. Jednom mi je jedan gost ostavio 300 dinara, što je tada bila velika para. Ja sam krenuo da se zahvaljujem, a on mi kaže dao si mi pocepanu novčanicu, zameni ovo. Ja u zemlju da propadnem“,
kaže Dejan Damević u ispovesti za Mondo.
U to vreme postojala je kafana „Čerga“ i sada kada gledate snimke iz tog vremena koji postoje na Jutjubu, sve je jako smešno, kaže Damević.
„Muzika uživo svako veče, pije se „zidarsko“ pivo pošto drugog nije bilo, vinjak i rakija. Cela kafana pijana, pošto piće nije bilo skupo kao sada. I svako veče obavezna je tuča, jer je neko nekoga popreko pogledao ili naručio pesmu. Samo vidiš, svi odvrću noge od stolova da se brane. Konobari su bili glavni, bilo ih je po 20 u kafani i najviše su se tukli. Idi sada probaj da se tučeš na splavu, njih 30 iz obezbeđenja će da te prebiju. Tada nije bilo policije i radara kao sada...“, kaže Dejan Damević.
Ibarska magistrala je osamdesetih bila sinonim za muziku i noćni život. U kafanama „Lipovački cvet“ i „Čačanka“ pevale su sve zvezde bivše Jugoslavije.
„Nisu postojali splavovi na Adi i Novom Beogradu, već je Ibarska bila elitno mesto za izlaske, sve se ovde dešavalo. Ja sam zakačio to vreme i sećam se kada su ovde pevali pevači stare garde, Šaban Šaulić, Bora Spužić Kvaka, Vesna Zmijanac, Era Ojdanić koji je tada tek počinjao da peva. Sada je to kao neka nalepnica, neko je pevao na Ibarskoj magistrali, pa šta ako je tako. Zašto je Ibarska lošija od Smederevskog puta ili drugih mesta. Zakon nije dozvoljavao takvu vrstu buke u centru grada i tada si morao da ideš van grada da slušaš muziku, da ne smetaš mnogo ljudima“, kaže vlasnik restorana na Ibarskoj
Klijentela koja je dolazila u kafane na Ibarskoj magistrali bila je „mešana“, bilo je „i Beograđana i seljana iz okolnih mesta“, objašnjava Damević.
„Po garderobi i voznom parku se videlo da li si šmeker ili nisi. Gledalo se da li si došao „zastavom“ ili „fijatom 132“, koji je bio najbolji automobil. Žene su imale minivalove kao krtičnjake na glavi i plavu šminku, to je bilo sačuvaj Bože. I nakon toga, Ibarska je nastradala zbog splavova, zatim paralelno i diskoteke. Onda su krenule devedesete, ratovi i inflacije i sve je postalo drugačije. Iz narodnog melosa odlazi se u turbo folk i golotinju. I pre je bilo golotinje, ali u mnogo blažoj formi nego danas“, objašnjava Damević.
Danas, na putnom pravcu od Beograda do Ljiga kafane i ugostiteljski objekti i dalje rade dobro kao nekada, bez obzira na autoput Miloš Veliki, kaže Damević.
„Restoran san bazirao na porodičnim gostima, velikim porcijama koje nisu skupe. Imamo toliko posla da ne možemo da prihvatimo sve rezervacije. Ovde se ne dolazi u žurbi, ostaje se bar dva sata. Ipak, običaji i način ishrane se menja. Nekada smo prodavali jagnjetinu u nenormalnim količinama, a sada je jelovnik otišao u drugi stranu. Sada se naručuje cezar salata, pazi se na ishranu. Sećam se kada moja baba pile ispeče u rerni i baci kučetu belo meso, jer je bilo suvo. Jeo se batak i krilca, a sada se jede taj pileći file“, priča vlasnik kafane na Ibarskoj.
Ipak, kafane u starom delu Ibarske prema Gornjem Milanovcu i Rudniku, danas jedva opstaju i više ne žive od kamiondžija koji su tu decenijama dolazili.
„Vreme se promenilo i ubrzalo, ozbiljni prevoznici više nemaju vremena da sede i piju po kafanama. Osamdesetih su kamion vozile gazde, a sada voze radnici. Oni sada nemaju vremena i para da sede. Vlasnik jedne kafane mi je pričao da naručuju po pola porcije čorbe. Gazda je to ukinuo, oni su se bunili, tražili dve kašike da podele jednu porciju. Jake firme koje plaćaju putarine i autobuski međugradski su prebačeni na autoput Miloš Veliki“, objašnjava.
Ipak, još uvek postoje neka mesta na Ibarskoj koja i dalje odišu istim duhom kao pre trideset, četrdeset i više godina, kaže Damević.
