https://lat.sputnikportal.rs/20210819/ekskluzivno--oteti-hramovi-u-ukrajini-zvrje-prazni-a-narod-ide-za-pastirima-u-katakombe-1128589207.html
EKSKLUZIVNO — Oteti hramovi u Ukrajini zvrje prazni, a narod ide za pastirima u katakombe
EKSKLUZIVNO — Oteti hramovi u Ukrajini zvrje prazni, a narod ide za pastirima u katakombe
Sputnik Srbija
Crkveno pitanje otvoreno u Ukrajini 2019. trebalo je da izazove efekat šake soli bačene na živu ranu već duboko podeljenog ukrajinskog društva. Danas, dve godine... 19.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-19T21:50+0200
2021-08-19T21:50+0200
2021-08-20T10:34+0200
svet
raskol
kijev
ukrajinska pravoslavna crkva
vaseljenski patrijarh vartolomej
dan krštenja rusije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/13/1128587549_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5639e88f5c7a5f6c7048220988bbb966.jpg
Najava dolaska patrijarha Vartolomeja na proslavu Dana proglašenja nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta zapalila je vatru nezadovoljstva i podigla narod i ukrajinsku intelektualnu elitu na noge. Kroz razgovore koje je Sputnjik vodio sa monaštvom kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, duhovnicima, vernicima i običnim građanima, pokušali smo da otkrijemo sa kakvim posledicama se suočava ukrajinski narod posle stvaranja nekanonske crkve koju je Petro Porošenko nazvao „geopolitičkom katastrofom za Rusiju“.Hramova sve manje, vernika sve višePrestrojavanju pomesnih pravoslavnih crkava na stranu Moskve ili Carigrada ne nazire se kraj. Kocka koju je bacio carigradski patrijarh priznavajući ukrajinske raskolnike unela je razdor među dve najveće katedre — one Vaseljenske, prve po časti i druge — Moskovske koja se našla pred zadatkom očuvanja kanonskog poretka Crkve.Prva varnica zapaljena je, ne slučajno, u Ukrajini. Od kada je Carigradska patrijaršija dodelila tomos ukrajinskim raskolnicima 2019. godine, kanonskoj crkvi koja se nalazi pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije, uz saglasnost prethodne vlasti, oteto je 120 hramova, vernici su proganjani, a monasi, njih oko 5.000 koji se podvizavaju u manastirima širom Ukrajine, proglašeni su agentima FSB-a.„Ne“ diktatu ZapadaPriznanjem raskolnika, Carigrad nije zalečio, kako je tada pravdao ovaj potez patrijarh Vartolomej, rane raskola, već produbio podele u ionako duboko podeljenom ukrajinskom društvu. Uprkos tome, po rečima mitropolita vinicko-barskog Varnasufija, vera u ljudima se nije poljuljala. Naprotiv. Oteti hramovi zvrje prazni, a narod je krenuo za svojim pastirima u, kako kaže, katakombnu crkvu.Na Dan krštenja Rusije ove godine 350.000 ljudi iz cele Ukrajine došlo je u Kijev kako bi prisustvovalo litiji koju je organizovala kanonska Crkva u progonu. U okolnostima kada je zalaganjem SAD i Fanara osnovana nova crkvena struktura koja bi trebalo da potvrdi samobitnost ukrajinske nacije, ovaj čin manje govori o uživanju verskih sloboda u vladi Zelenskog, a mnogo više o spremnosti naroda da kaže „ne“ diktatu Zapada.Iz razgovora sa Koljom koji je doputovao iz Rovenske eparhije u Kijev kako bi prisustvovao prazniku krštenja Rusije, zaključujemo da je crkveno pitanje unelo dodatni nemir u ukrajinsko društvo, ali da običnim ljudima nije bilo teško da prozru namere koje se kriju iza stvaranja Pravoslavne crkve Ukrajine.„Vernici nove crkve su većinom politički inspirisani. Mnogima je poseta otetim hramovima bila radni zadatak. Ko ne dođe nedeljom na liturgiju, dobije minus u radnoj evidenciji. Ali to nije vera i vrlo brzo ti ljudi su prestajali da dolaze na službe, a na opustele hramove stavljan je katanac. Sada tamo nema sveštenika, nema naroda. Žalosno je da manastiri iz kojih je poteklo monaštvo čitave Rusije, u kojima se nalaze mošti svetaca i relikvije stare vekovima, budu zatvoreni, a mi koji čuvamo veru predaka, optuženi da smo Moskalji. Naša krivica je što pripadamo Crkvi koja je tri veka pod jurisdikcijom Moskve.“Brisanje ruskih tragovaMisija Fanara nije se ograničavala samo na ambicije prvojerarha Carigrada da postane prvi po vlasti u pravoslavlju, pozicija slična onoj koju uživa rimski papa, već je imala za cilj da zaokruži zapadni projekat u Ukrajini — oslabi Rusku pravoslavnu crkvu i izbriše tragove ruskog nacionalnog identiteta.Srbija nije za njih nepoznanica. Slike litija iz Crne Gore, kažu vernici, stigle su u Ukrajinu. Oni su, tvrde, najbolje razumeli za šta se bori narod koji je pokrštavao prostor Crne Gore.Mitropolit borispoljski i brovarski Antonije sa kojim smo razgovarali u Kijevu, jasno se odredio prema ulozi Carigrada u ukrajinskom crkvenom pitanju. Sva stradanja koja su usledila nakon dodele tomosa raskolnicima, smatra, delo su patrijarha Vartolomeja i takvi potezi teško se mogu pravdati pravoslavnim učenjem. Njegova poseta u avgustu, kaže mitropolit, nije prijateljska i niko od predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije neće dočekati predstavnika prve po časti katedre. Da bi se obnovio dijalog, neophodno je, izričit je mitropolit, da se patrijarh Vartolomej pokaje ne samo za stradanje koje je doneo UPC, već i za činjenicu da je svojim potezom svet doveo pred raskol kakav nije viđen od 1054. godine.Čuvar vere je narodVerujući narod Ukrajine sa kojim smo imali prilike da obiđemo i jednu od najstradalnijih eparhija u Vinickoj oblasti, nepokolebljivo ide za svojim pastirima. Tvrde da će ukoliko bude potrebno telima braniti svoje svetinje. Situacija je slična i u drugim delovima Ukrajine. Ljudi koje smo sretali na svom putu možda ne poznaju istoriju pomesnih pravoslavnih crkava, ulogu Fanara u okvirima spoljne politike SAD i kanonski poredak, ali veruju onom arhetipskom snagom sa kojom pravoslavni Sloven ispoveda veru.Tamo gde je hram otet, niče novi, kažu. A tamo gde nema novca za hram, oltar se premešta u privatne kuće gde sveštenici UPC Moskovske patrijaršije služe liturgiju i duhovno rukovode svojom pastvom.U ovim dramatičnim vremenima kada raskol preti da naruši poredak pravoslavne vaseljene, ovaj narod živa je reč Okružne poslanice istočnih patrijaraha iz 1848, u kojoj stoji da je čuvar vere narod.Vatra koja je zapaljena u Ukrajini preti da se raširi po svetskom pravoslavlju. Jedan presedan odškrinuo je vrata za druge. Na red bi mogle da dođu Makedonija, Estonija, Letonija pa i Crna Gora. Zajedničko svim ovim zemljama je što su članice NATO alijanse. Dovoljan razlog da se krene u identitetsku konverziju. Jer imperija zna da se gospodarem neke zemlje postaje ne kada se ona okupira, već kada se promeni pogled na svet podanika. Prilog ovoj tezi u vreme kijevskog Majdana dao je i Karl Bilt:„Pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavlja najveću opasnost za zapadnu civilizaciju.“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet, raskol, kijev, ukrajinska pravoslavna crkva, vaseljenski patrijarh vartolomej, dan krštenja rusije
svet, raskol, kijev, ukrajinska pravoslavna crkva, vaseljenski patrijarh vartolomej, dan krštenja rusije
EKSKLUZIVNO — Oteti hramovi u Ukrajini zvrje prazni, a narod ide za pastirima u katakombe
21:50 19.08.2021 (Osveženo: 10:34 20.08.2021) Crkveno pitanje otvoreno u Ukrajini 2019. trebalo je da izazove efekat šake soli bačene na živu ranu već duboko podeljenog ukrajinskog društva. Danas, dve godine kanije, može se reći da SAD i Carigrad nisu uspeli u svom naumu. Hramova je možda manje, ali vernika Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije sve više.
Najava dolaska patrijarha Vartolomeja na proslavu Dana proglašenja nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta zapalila je vatru nezadovoljstva i podigla narod i ukrajinsku intelektualnu elitu na noge. Kroz razgovore koje je Sputnjik vodio sa monaštvom kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, duhovnicima, vernicima i običnim građanima, pokušali smo da otkrijemo sa kakvim posledicama se suočava ukrajinski narod posle stvaranja nekanonske crkve koju je Petro Porošenko nazvao „geopolitičkom katastrofom za Rusiju“.
Hramova sve manje, vernika sve više
Prestrojavanju pomesnih pravoslavnih crkava na stranu Moskve ili Carigrada ne nazire se kraj. Kocka koju je bacio carigradski patrijarh priznavajući ukrajinske raskolnike unela je razdor među dve najveće katedre — one Vaseljenske, prve po časti i druge — Moskovske koja se našla pred zadatkom očuvanja kanonskog poretka Crkve.
Prva varnica zapaljena je, ne slučajno, u Ukrajini. Od kada je Carigradska patrijaršija dodelila tomos ukrajinskim raskolnicima 2019. godine, kanonskoj crkvi koja se nalazi pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije, uz saglasnost prethodne vlasti, oteto je 120 hramova, vernici su proganjani, a monasi, njih oko 5.000 koji se podvizavaju u manastirima širom Ukrajine, proglašeni su agentima FSB-a.
Priznanjem raskolnika, Carigrad nije zalečio, kako je tada pravdao ovaj potez patrijarh Vartolomej, rane raskola, već produbio podele u ionako duboko podeljenom ukrajinskom društvu. Uprkos tome, po rečima mitropolita vinicko-barskog Varnasufija, vera u ljudima se nije poljuljala. Naprotiv. Oteti hramovi zvrje prazni, a narod je krenuo za svojim pastirima u, kako kaže, katakombnu crkvu.
Na Dan krštenja Rusije ove godine 350.000 ljudi iz cele Ukrajine došlo je u Kijev kako bi prisustvovalo litiji koju je organizovala kanonska Crkva u progonu. U okolnostima kada je zalaganjem SAD i Fanara osnovana nova crkvena struktura koja bi trebalo da potvrdi samobitnost ukrajinske nacije, ovaj čin manje govori o uživanju verskih sloboda u vladi Zelenskog, a mnogo više o spremnosti naroda da kaže „ne“ diktatu Zapada.
Iz razgovora sa Koljom koji je doputovao iz Rovenske eparhije u Kijev kako bi prisustvovao prazniku krštenja Rusije, zaključujemo da je crkveno pitanje unelo dodatni nemir u ukrajinsko društvo, ali da običnim ljudima nije bilo teško da prozru namere koje se kriju iza stvaranja Pravoslavne crkve Ukrajine.
„Vernici nove crkve su većinom politički inspirisani. Mnogima je poseta otetim hramovima bila radni zadatak. Ko ne dođe nedeljom na liturgiju, dobije minus u radnoj evidenciji. Ali to nije vera i vrlo brzo ti ljudi su prestajali da dolaze na službe, a na opustele hramove stavljan je katanac. Sada tamo nema sveštenika, nema naroda. Žalosno je da manastiri iz kojih je poteklo monaštvo čitave Rusije, u kojima se nalaze mošti svetaca i relikvije stare vekovima, budu zatvoreni, a mi koji čuvamo veru predaka, optuženi da smo Moskalji. Naša krivica je što pripadamo Crkvi koja je tri veka pod jurisdikcijom Moskve.“
Misija Fanara nije se ograničavala samo na ambicije prvojerarha Carigrada da postane prvi po vlasti u pravoslavlju, pozicija slična onoj koju uživa rimski papa, već je imala za cilj da zaokruži zapadni projekat u Ukrajini — oslabi Rusku pravoslavnu crkvu i izbriše tragove ruskog nacionalnog identiteta.
„Šta znače optužbe da je ovo ruska crkva, ne razumem. Pa u ovu crkvu je išao moj otac, moj deda i moj pradeda. Kada se vratio iz prvog Gulaga u SSSR-u, koji je bio smešten u Soloveckom manastiru, moj deda je, po pričanju majke, rekao da ga je spasila molitva monaha sa kojim je delio sobu. Koja je to molitva? Pa ova kojoj danas prisustvujemo, kojoj se molio knez Vladimir i svi potonji kneževi, molitvenici i sveci. Vremena su bila razna, iskušenja velika, ali moramo znati da sve prolazi, ali crkva ostaje“, priča nam Anton.
Srbija nije za njih nepoznanica. Slike litija iz Crne Gore, kažu vernici, stigle su u Ukrajinu. Oni su, tvrde, najbolje razumeli za šta se bori narod koji je pokrštavao prostor Crne Gore.
Mitropolit borispoljski i brovarski Antonije sa kojim smo razgovarali u Kijevu, jasno se odredio prema ulozi Carigrada u ukrajinskom crkvenom pitanju. Sva stradanja koja su usledila nakon dodele tomosa raskolnicima, smatra, delo su patrijarha Vartolomeja i takvi potezi teško se mogu pravdati pravoslavnim učenjem. Njegova poseta u avgustu, kaže mitropolit, nije prijateljska i niko od predstavnika Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije neće dočekati predstavnika prve po časti katedre. Da bi se obnovio dijalog, neophodno je, izričit je mitropolit, da se patrijarh Vartolomej pokaje ne samo za stradanje koje je doneo UPC, već i za činjenicu da je svojim potezom svet doveo pred raskol kakav nije viđen od 1054. godine.
Verujući narod Ukrajine sa kojim smo imali prilike da obiđemo i jednu od najstradalnijih eparhija u Vinickoj oblasti, nepokolebljivo ide za svojim pastirima. Tvrde da će ukoliko bude potrebno telima braniti svoje svetinje. Situacija je slična i u drugim delovima Ukrajine. Ljudi koje smo sretali na svom putu možda ne poznaju istoriju pomesnih pravoslavnih crkava, ulogu Fanara u okvirima spoljne politike SAD i kanonski poredak, ali veruju onom arhetipskom snagom sa kojom pravoslavni Sloven ispoveda veru.
Tamo gde je hram otet, niče novi, kažu. A tamo gde nema novca za hram, oltar se premešta u privatne kuće gde sveštenici UPC Moskovske patrijaršije služe liturgiju i duhovno rukovode svojom pastvom.
U ovim dramatičnim vremenima kada raskol preti da naruši poredak pravoslavne vaseljene, ovaj narod živa je reč Okružne poslanice istočnih patrijaraha iz 1848, u kojoj stoji da je čuvar vere narod.
„Mi smo zapravo srećni. Mi smo srećni što je Bog sa nama. I što nam je pokazao da veru ne čuvaju prazni zidovi, već srca verujućih“, priča kroz suze žena u zabitom selu vinicke oblasti. I nije jedina. Hram (kuća u koju su prebačene sačuvane relikvije) prepun je ljudi.
Vatra koja je zapaljena u Ukrajini preti da se raširi po svetskom pravoslavlju. Jedan presedan odškrinuo je vrata za druge. Na red bi mogle da dođu Makedonija, Estonija, Letonija pa i Crna Gora. Zajedničko svim ovim zemljama je što su članice NATO alijanse. Dovoljan razlog da se krene u identitetsku konverziju. Jer imperija zna da se gospodarem neke zemlje postaje ne kada se ona okupira, već kada se promeni pogled na svet podanika. Prilog ovoj tezi u vreme kijevskog Majdana dao je i Karl Bilt:
„Pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavlja najveću opasnost za zapadnu civilizaciju.“
