https://lat.sputnikportal.rs/20210818/vise-ni-ovo-nije-nerealno-u-srbiji-probudite-se-a-racun-i-stednja-vam-u-drugoj-banci-1128562923.html

Više ni ovo nije nerealno u Srbiji: Probudite se, a račun i štednja vam u drugoj banci

Više ni ovo nije nerealno u Srbiji: Probudite se, a račun i štednja vam u drugoj banci

Sputnik Srbija

Do skora nezamisliva situacija da se ujutru probudite i da ne znate u kojoj banci vam je tekući račun, ili gde vam se nalazi novac koji štedite, više ne deluje... 18.08.2021, Sputnik Srbija

2021-08-18T21:11+0200

2021-08-18T21:11+0200

2022-08-26T13:08+0200

ekonomija

analize i mišljenja

ukrupnjavanje

klijenti

srbija – ekonomija

banke i berza

svet

srbija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111538/15/1115381513_0:87:3073:1815_1920x0_80_0_0_f150b9ccda4876005386b25a1d3ed7ae.jpg

Naime, banka je promenom vlasnika promenila i način funkcionisanja, ali da li i samo to. Tek, svedoci smo sve češćih preuzimanja banaka na našem bankarskom tržištu. Nedavno je objavljeno još jedno spajanje banaka, u toku je procedura preuzimanja „Kredi agrikol banke“ od strane „Rajfajzen banke“. Sudeći po najavama tu nije kraj i u narednim mesecima treba očekivati još ovakvih transakcija.Da li je preuzimanje banaka razlog za briguNa šta ukazuje činjenica o ukrupnjavanju bankarskog sektora, šta je razlog tome i ima li stanovništvo razloga za strah, pre svega klijenti popriličnog broja „malih“ banaka?Profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić kaže za Sputnjik da je za njega potpuno očekivan proces rastuće konsolidacije banaka, pogotovo u vreme pandemije virusa korona i to treba da se posmatra i kao deo globalne priče.„Razlog je dvostruk. Mi na ovdašnjem lokalnom tržištu gde je bankarski sektor patuljast samo trpimo posledice onoga što se, pre svega, dešava u Evropi. Dominantne banke iz Evrope, pre svega ’Sosijete ženeral‘ i ’Kredi agrikol‘, bile su prisutne na našem bankarskom tržištu i potpuno ga napustile, jer njihove centrale vode politiku u duhu onoga što se dešava sa druge strane Atlantika“, kaže Đukić.On objašnjava da to znači da vode politiku da ne izgube korak sa američkim bankama, mada su, kako dodaje, prema najnovijim podacima, one tu bitku već izgubile jer su američke banke mnogo kapitalizovanije, ali su i ušle sa poslovanjem na tržište Azije gde se vidi perspektiva ekonomskog rasta. Izlazak francuskih banaka sa našeg tržišta je, smatra on, samo posledica toga.Pet banaka pokupilo kajmak„Pošto je tržište Srbije malo, bitno je istaći da je to ukrupnjavanje prirodna posledica takozvane ekonomije obima. Među prvih pet banaka, prema podacima od 30. juna ove godine, ’Inteza‘ je na prvom mestu koja zauzima 15,5 odsto našeg bankarskog tržišta, a iza nje sa 13,1 odsto je OTP banka koja je prvo preuzela ’Vojvođansku‘, pa potom i ’Sosijete ženeral banku‘. Na trećem mestu je NLB koja je preuzela ’Komercijalnu banku‘, zatim ’Rajfajzen‘ koji je u toku preuzimanja ’Kredi agrikol banke‘ izbio na četvrto mesto, a na petom je ’Unikredit banka‘ koja učestvuje sa 10 procenata na srpskom tržištu“, precizira Đukić.On objašnjava da je ovde reč o konsolidaciji vezanoj za buduće izvore profita, odnosno nameri da se profit održi. A ekonomija obima, kroz redukciju troškova, kod nas upravo podrazumeva da imate što veću bazu klijenata, što veći broj stanovnika koje servisirate, što veći broj malih i srednjih preduzeća među klijentima.Pet najvećih sada vode bitku da ili zadrže, ili povećaju učešće na tržištu na račun ovih malih banaka koje su iza njih. Kada pogledate procentualno učešće u bilansnoj sumi u kreditnim plasmanima, sve ove ostale banke imaće, ističe Đukić, veliki problem jer su troškovi visoki.Šta je sa klijentima onih malihU informatičkoj eri bitka će se, smatra on, voditi za klijente koji hoće sve da rešavaju brzo, preko mobilnog bankarstva, ne gledajući uvek ni na cenu toga.Drugi segment je, dodaje, bitka oko određenih sektora privrede, ističe on, podsećajući da je „Rajfajzen“ kupujući „Kredi agrikol“ kupio portfelj kredita koje je ta banka imala u sektoru poljoprivrede, koje, sagledavajući sadašnje cene hrane koje rastu i rašće i dalje sa klimatskim potresima, jasno da imaju perspektivu.Na pitanje da li to što čak 80 odsto profita na srpskom bankarskom tržištu inkasira samo pet prvih banaka, znači da klijenti u preostalih 18-19 odsto imaju razloga za brigu, naš sagovornik napominje da se ne može govoriti da te banke imaju problema u poslovanju.Guverner uvek može da spreči zarazuOn podseća da one moraju da ispunjavaju standarde koje regulator, odnosno Narodna banka Srbije zahteva, ali i objašnjava zašto bi klijenti tih banaka trebalo da budu spokojni.„Prvo što dominira struktura štediša koje imaju štednju ispod 50.000 evra, a država ne bi smela da hazardira, niti će u kontekstu onoga što se dešava u svetu sutra da dovede u pitanje isplatu tih štediša, jer je reč o garantovanom depozitu. S druge strane, svako talasanje, a da se prvo ne vidi koja je banka u problemu i da se traži njeno dokapitalizovanje, značilo bi da NBS ne radi dobro svoju osnovnu funkciju preventivne kontrole. Ceo smisao kontrole u bankarskoj industriji nije da post festum ustanovite da banka ima manje kapitala od gubitaka, nego da preventivno delujete i tražite od uprave i akcionara da rizike pokriju kako treba, dokapitalizacijom“, ističe Đukić.Alatka je, kako kaže, uvek u rukama guvernera NBS koji može da oduzme dozvolu banci koja to neće da uradi i da spreči toksikaciju, odnosno zarazu domaćeg finansijskog tržišta.

srbija

2021

Vesti

sr_RS

ukrupnjavanje bankarskog sektora, sve češće preuzimanje banaka, pet najjačih banaka u srbiji, 80 odsto profita drži pet banaka, poslovanje malih banaka, sigurnost štednje, garantovani depoziti do 50.000 evra, kontrolna uloga nbs,