https://lat.sputnikportal.rs/20210817/zasto-se-bankama-i-vol-stritu-ne-svidja-digitalni-dolar-1128529016.html
Zašto se bankama i Vol stritu ne sviđa digitalni dolar
Zašto se bankama i Vol stritu ne sviđa digitalni dolar
Sputnik Srbija
Usred rastuće globalne ekonomske digitalizacije monetarni sistem Vašingtona je u nekim slučajevima zastareo i s društvom krajnje podeljenim u mišljenjima o tome... 17.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-17T22:51+0200
2021-08-17T22:51+0200
2023-03-09T12:58+0100
ekonomija
kriptovalute
svet – ekonomija
banke i berza
dolar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112118/41/1121184161_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_76dcb1d674940de605fd80dda0cd23c4.jpg
Federalne rezerve bezuslovno podržavaju predlog za stvaranje digitalnog dolara, jer smatraju da je ovo nužna modernizacija američkog sistema, ali Vol Strit strahuje od uticaja takve promene u investicionoj rutini; opozicija koju deli bankarski sistem, s bankarima koji se boje gubitaka na tržištu zajmova, jer će ljudi moći da uzimaju digitalni novac direktno iz Rezervi.Globalna digitalizacija valuta proces je koji brzo napreduje širom sveta, a nekoliko zemalja stvara digitalne verzije svojih valuta kao način da se nadmeću s rastom privatnih valuta i bolje zadovolje zahteve sve viralnije ekonomije. Taj se proces posebno ubrzao nakon početka pandemije korona virusa.U tom istom razdoblju ideja o digitalnom dolaru počela je dobijati vlast u Vašingtonu – uglavnom kao način da se omogući spor za ekonomsku hegemoniju s Kinom, čija je monetarna digitalizacija vrlo napredna, prenosi Bankar.me.Istom je prilikom Pauel je najavio da će u septembru biti objavljen izveštaj koji sadrži glavne detalje projekta, rezimirajući rizike i koristi i započinjući javne konsultacije i rasprave u Kongresu.Vlada nastoji da podrži bilo koji predlog u tom pogledu jer, osim ekonomske vrednosti, postoji i porast američke projekcije moći. S napretkom digitalne ekonomije i s poteškoćama koje predstavljaju kriptovalute, digitalni dolar bio bi koristan alat za očuvanje ekonomske i monetarne dominacije SAD, što je tačka snažnog geopolitičkog interesa. Međutim, s obzirom na investicioni sektor, perspektive su različite.Ipak, postoji veliki strah od mogućnosti sigurnosne nestabilnosti u transakcijama, generisanim sajber-napadima – koji su sve češći u celom svetu.Na Vol Stritu na strahove od digitalnog dolara utiču i banke koje upozoravaju da će se, kako se Federalne rezerve počinju mešati u ulogu privatnih institucija, zajmovi poskupeti, što će naštetiti investitorima na tržištu deonica – što zavisi od kredita banaka i njihove sposobnosti upravljanja svojim aktivnostima.Zanimljivo je primetiti koliko su argumenti obe strane u ovom sporu koherentni. Zapravo, inicijativa Federalnih rezervi omogućuje stvaranje sistema s većim učešćem države na kreditnom tržištu, a to bi imalo uticaja na celokupnu američku ekonomiju.Banke rade iz konzervativne perspektive, pokušavajući da održe aktivan sistem koji je najviše favorizovao rast ovih institucija u istoriji: finansijski kapitalizam.Ekonomska digitalizacija pod rukovodstvom Centralne banke izgleda kao katastrofa za stari finansijski sistem koji je bankama osiguravao dobit i rast u poslovanju na berzi. Međutim, ove su promene neizbežne i već su odlagane godinama.Finansijski kapitalizam već je dugo u krizi i od 2008. godine ugrožava se njegovo samo postojanje. Pandemija je samo konsolidovala dugi proces strukturnih promena u svetskom ekonomskom poretku, ubrzavajući digitalizaciju ekonomije i krizu trenutnog finansijskog sistema – koji postaje zastario.Ovo nije kraj moći banaka, samo izazov, jer će morati da stvori nove načine finansiranja zajmova. Razdoblje prilagođavanja novom sistemu biće sporo i doneće gubitke, što će neke institucije dovesti do bankrota. Međutim, ovo je centralna tačka američke istorije, u kojoj SAD moraju birati između očuvanja komercijalne prevlasti dolara ili održavanja moći banaka, prihvatajući da Vašington gubi ekonomski i politički uticaj u svetu.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210223/digitalni-dolar-da-li-ce-amerikanci-dobiti-novu-valutu-1124696515.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210813/kriptovalute-bezbednost-novcanik-stefan-djuric-1128430915.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210629/rusija-pocinje-sa-testiranjem-digitalne-rublje-1125781622.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
digitalni dolar, federalne rezerve, banke, vol strit, kriptovalute
digitalni dolar, federalne rezerve, banke, vol strit, kriptovalute
Zašto se bankama i Vol stritu ne sviđa digitalni dolar
22:51 17.08.2021 (Osveženo: 12:58 09.03.2023) Usred rastuće globalne ekonomske digitalizacije monetarni sistem Vašingtona je u nekim slučajevima zastareo i s društvom krajnje podeljenim u mišljenjima o tome šta bi bilo najprikladnije za budućnost zemlje.
Federalne rezerve bezuslovno podržavaju predlog za stvaranje digitalnog dolara, jer smatraju da je ovo nužna modernizacija američkog sistema, ali Vol Strit strahuje od uticaja takve promene u investicionoj rutini; opozicija koju deli bankarski sistem, s bankarima koji se boje gubitaka na tržištu zajmova, jer će ljudi moći da uzimaju digitalni novac direktno iz Rezervi.
Globalna digitalizacija valuta proces je koji brzo napreduje širom sveta, a nekoliko zemalja stvara digitalne verzije svojih valuta kao način da se nadmeću s rastom privatnih valuta i bolje zadovolje zahteve sve viralnije ekonomije. Taj se proces posebno ubrzao nakon početka pandemije korona virusa.
U tom istom razdoblju ideja o digitalnom dolaru počela je dobijati vlast u Vašingtonu – uglavnom kao način da se omogući spor za ekonomsku hegemoniju s Kinom, čija je monetarna digitalizacija vrlo napredna,
prenosi Bankar.me.
Budući da je američki dolar najčešće korišćena valuta u međunarodnoj trgovini, ovakav se projekt očekivao, ali otpor nekih sektora ostaje snažan. Sredinom jula je održano kongresno saslušanje na kojem je Džerom Pauel, čelnik Federalnih rezervi, branio projekat, ističući da će stvaranje digitalnog dolara eliminisati potrebu za korišćenjem kriptovaluta i ”stabilnih kovanica” (kriptovaluta s vrednošću utvrđenom stabilnom imovinom) u transakcijama.
Istom je prilikom Pauel je najavio da će u septembru biti objavljen izveštaj koji sadrži glavne detalje projekta, rezimirajući rizike i koristi i započinjući javne konsultacije i rasprave u Kongresu.
Vlada nastoji da podrži bilo koji predlog u tom pogledu jer, osim ekonomske vrednosti, postoji i porast američke projekcije moći. S napretkom digitalne ekonomije i s poteškoćama koje predstavljaju kriptovalute, digitalni dolar bio bi koristan alat za očuvanje ekonomske i monetarne dominacije SAD, što je tačka snažnog geopolitičkog interesa. Međutim, s obzirom na investicioni sektor, perspektive su različite.
Banke se boje centralne tačke, mogućnosti da se ljudi direktno obraćaju Rezervama, kako bi dobili digitalnu valutu, što bi tradicionalnim američkim bankama donelo gubitke. Nesumnjivo su privatne banke one koje najviše profitiraju od statusa kvo, a svaka promena mogla bi doneti nestabilnost u bankarski sektor.
Ipak, postoji veliki strah od mogućnosti sigurnosne nestabilnosti u transakcijama, generisanim sajber-napadima – koji su sve češći u celom svetu.
Na Vol Stritu na strahove od digitalnog dolara utiču i banke koje upozoravaju da će se, kako se Federalne rezerve počinju mešati u ulogu privatnih institucija, zajmovi poskupeti, što će naštetiti investitorima na tržištu deonica – što zavisi od kredita banaka i njihove sposobnosti upravljanja svojim aktivnostima.
Zanimljivo je primetiti koliko su argumenti obe strane u ovom sporu koherentni. Zapravo, inicijativa Federalnih rezervi omogućuje stvaranje sistema s većim učešćem države na kreditnom tržištu, a to bi imalo uticaja na celokupnu američku ekonomiju.
I u istom su smislu takve promene i prilagođavanja nužna ako SAD planiraju da garantuju svoju hegemoniju u sve "digitalnijem" svetu, usred oštrog trgovinskog rata s Kinom. U svakom slučaju, to će imati uticaja, kako na ekonomiju, tako i na američku globalnu projekciju moći.
Banke rade iz konzervativne perspektive, pokušavajući da održe aktivan sistem koji je najviše favorizovao rast ovih institucija u istoriji: finansijski kapitalizam.
Ekonomska digitalizacija pod rukovodstvom Centralne banke izgleda kao katastrofa za stari finansijski sistem koji je bankama osiguravao dobit i rast u poslovanju na berzi. Međutim, ove su promene neizbežne i već su odlagane godinama.
Finansijski kapitalizam već je dugo u krizi i od 2008. godine ugrožava se njegovo samo postojanje. Pandemija je samo konsolidovala dugi proces strukturnih promena u svetskom ekonomskom poretku, ubrzavajući digitalizaciju ekonomije i krizu trenutnog finansijskog sistema – koji postaje zastario.
Ovo nije kraj moći banaka, samo izazov, jer će morati da stvori nove načine finansiranja zajmova. Razdoblje prilagođavanja novom sistemu biće sporo i doneće gubitke, što će neke institucije dovesti do bankrota. Međutim, ovo je centralna tačka američke istorije, u kojoj SAD moraju birati između očuvanja komercijalne prevlasti dolara ili održavanja moći banaka, prihvatajući da Vašington gubi ekonomski i politički uticaj u svetu.
