Crnu Goru ne interesuje „Otvoreni Balkan“
08:26 16.08.2021 (Osveženo: 13:50 11.10.2021)
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
„Crnoj Gori, kao najnaprednijem kandidatu za članstvo u EU, više odgovara inicijativa Zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, nego nedavno uspostavljeni Otvoreni Balkan (Open Balkan), gde su zasada Srbija, Severna Makedonija i Albanija“, rekla je za „Vijesti“ glavni pregovarač Crne Gore sa EU Zorka Kordić.
Kako piše taj list, iz Evropske komisije poručuju da region treba da napreduje u uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta
„Verujem da evropska perspektiva ujedinjuje sve zemlje zapadnog Balkana i da, umesto uvođenja novih regionalnih inicijativa, treba da se fokusiramo na što bolju implementaciju postojećih kako bismo ostvarili ono što je, verujem, zajednički cilj svih zemalja regiona – članstvo u EU”, rekla je Kordićeva.
EK je pozdravila posvećenost balkanskih lidera regionalnoj saradnji, ali ukazuje na značaj uključivanja celog regiona.
„Razumemo želju da se ide napred. U isto vreme, proces koji uključuje čitav region zapadnog Balkana je od suštinskog značaja. U tom kontekstu, važno je da region napreduje u uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta, što je politička obaveza koju je šest lidera regiona preuzelo na samitu u Sofiji prošle jeseni”, rekla je za „Vijesti“ portparol EK Ana Pisonero Hernandez.
Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su krajem jula sporazume čiji je cilj olakšavanje trgovine u regiji, stvaranje jedinstvenog tržišta rada i međusobna pomoć u vanrednim situacijama. Ta regionalna inicijativa je nazvana Otvoreni Balkan, a ranije se zvala Mini šengen.
Kordićeva kaže da, s obzirom na to da je Crna Gora najnaprednija država kandidat za članstvo u EU, Vlada Crne Gore podržava uspešnu implementaciju regionalnih inicijativa isključivo kao instrument brže integracije u EU.
„Stoga se prvenstveno fokusiramo na realizaciju akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta u okrilju Berlinskog procesa, kao političke inicijative koja obuhvata sve države zapadnog Balkana“, kazala je Kordićeva, odgovarajući na pitanje da li Vlada razmišlja da se pridruži inicijativi Otvoreni Balkan.
Navodi da je zajedničko regionalno tržište inkluzivnije od Otvorenog Balkana jer pored četiri slobode kretanja, adresira i digitalnu infrastrukturu, inovacije i jedinstvenu investicionu politiku prema standardima EU.
„Komplementarno je našem stremljenju članstva u EU i pruža okvir za korišćenje sredstava iz ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan u vrednosti od devet milijardi evra. Verujem i da mere rane integracije u kontekstu revidirane metodologije pristupanja EU možemo bolje ostvariti kroz zajedničko regionalno tržište, koje je sveobuhvatnija inicijativa od Otvorenog Balkana“, kazala je Kordićeva.
Prioritet Crne Gore je zajedničko tržište pod okriljem EU
© Sputnik / Sputnjik
Ni bivša vlada Duška Markovića nije prihvatila ovu inicijativu koja je inicirana na sastanku Vučića, Rame i Zaeva u Novom Sadu, u novembru 2019. Tada je iz bivše vlade objašnjeno da Crna Gora već ima otvoreno tržište i nema nikakvih trgovinskih i drugih barijera prema drugim državama, već da je inicijativa bila potreba onih zemalja koje su jedne drugima postavljale barijere.
Nakon pokretanja inicijative Otvoreni Balkan deo javnosti u Crnoj Gori i regionu kritikovao je inicijativu upozoravajući da je to „zamena za EU“ i da će je Vučić iskoristiti za jačanje političkog uticaja Srbije u regionu. Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti nazvao je „inicijativu otvorenom za ruske interese“.
Kazao je i da zajedničko tržište nije moguće sve dok Srbija ne prihvati da se suoči sa prošlošću.
Cifakis: Priprema za jedinstveno tržište EU
Profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peloponez, Nikolaos Cifakis ne slaže se sa stavovima da je inicijativa zamena za EU, jer, kako kaže, politika proširenja EU zahteva od zemalja zapadnog Balkana da unaprede regionalnu saradnju i razviju funkcionalnu tržišnu ekonomiju koja se može nositi sa pritiscima konkurencije tržišnih snaga jedinstvenog tržišta EU.
„U tom pogledu, ako su inicijative poput Otvorenog Balkana otvorene u smislu članstva, one mogu, u principu, pomoći svojim članovima da se pripreme za mogućnost pristupanja daleko konkurentnijem tržištu EU“, rekao je Cifakis za „Vijesti“.
Dodaje da je sada na tri osnivača (Albanija, Severna Makedonija i Srbija) da ostalim zemljama zapadnog Balkana objasne šta bi inicijativa Otvoreni Balkan mogla doneti, a što se ne može desiti u okviru dogovorenog zajedničkog regionalnog tržišta Berlinskog procesa.
On smatra da Crna Gora treba da se pridruži inicijativi.
„Srbija i zapadni Balkan predstavljaju oko 30 odsto, odnosno 45 odsto crnogorskog izvoza. S obzirom na razmere njene zavisnosti od trgovine sa svojim neposrednim susedima, Crna Gora ne može sebi dozvoliti da izgubi nijednu priliku koja bi mogla unaprediti ekonomske odnose sa ovim zemljama“, kaže Cifakis.
Za pridruživanje Crne Gore inicijativi zalaže se Demokratski front, dok se ostale partije, članice vlasti, nisu izjašnjavale.
„Vlada Crne Gore je još jednom propustila dobru priliku da ova zemlja bude deo važnog projekta čitavog regiona. Crna Gora treba što pre da se pridruži ovoj inicijativi i poveže sa napretkom ovog dela Evrope. Čestitke i visoko poštovanje za veliki iskorak u povezivanju građana Balkana“, napisao je na Tviteru jedan od lidera DF-a Andrija Mandić nakon potpisivanja inicijative.
SAD i Nemačka podržavaju stvaranje zajedničkog tržišta
Iz nemačke Vlade su za kosovski „Gazeta Ekspres“rekli da je svaka regionalna saradnja korisna i da bi trebalo da bude inkluzivna i otvorena za svih šest zemalja u regionu.
„Svaka regionalna saradnja na zapadnom Balkanu je korisna. Istovremeno, važno je da saradnja ostane inkluzivna i otvorena za svih šest zemalja u regionu. Stoga snažno podržavamo akcioni plan za zajedničko regionalno tržište“, rekao je portparol nemačke Vlade.
Regionalnu saradnju, u skladu sa pravilima i standardima EU, podržavaju i Sjedinjene Američke Države.
„Ohrabrujemo regionalne lidere da tragaju za prilikama da smanje trgovinske barijere, podignu ekonomsku konkurentnost i izgrade regionalno integrisane i otporne ekonomije, koje pružaju ono što je građanima neophodno“, rekao je portparol Stejt dipartmenta Ned Prajs za „Glas Amerike“(VOA), odgovarajući na pitanje da prokomentariše poziciju SAD kada je reč o inicijativi Otvoreni Balkan s jedne i Berlinskog procesa s druge strane.
On je naveo da je „stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta – koje obezbeđuje slobodno kretanje ljudi, robe i usluga – ključno za privlačenje investicija i podsticanje ekonomskog rasta“.
„Inicijativa nikoga ne ugrožava“
Aleksandar Vučić je nakon potpisivanja inicijative rekao da u njoj nema ničeg lošeg, da je „ona dobra za sve naše ljude i nikoga ne ugrožava“.
On je kazao da je inicijativa otvorena za sve u regionu i naglasio da ne razume zašto joj ne priđu, posebno BiH i Crna Gora.
Zaev je poručio da region mora da sarađuje.
„Naš region je mali, moramo da sarađujemo, da se pomažemo i integrišemo, zbog naših građana“, poručio je Zaev.
On je kazao da u regionu ima približno 18 miliona ljudi i da je to vrlo ozbiljan kapital za jačanje ekonomija.
Rama je rekao da u slučaju Srbije i tzv. Kosova inicijativa daje građanima i privredi na znanje da su svi jednaki i pored činjenice da na institucionalnom nivou između njih postoji još jedno otvoreno pitanje.
Albanski premijer je početkom avgusta indirektno, tokom otvaranja graničnog prelaza sa Crnom Gorom, Zatrijebačka Cijevna-Grabon, rekao da Crnu Goru vidi u inicijativi Otvoreni Balkan.
„Nije dovoljna samo izgradnja infrastrukture i nije dovoljno da se izgradi samo jedan ovakav veličanstveni granični prelaz, ukoliko ne uklonimo sve tarifne i netarifne barijere između naših građana i ukoliko ne podstaknemo nesmetanu komunikaciju i prolaz građana“, rekao je Rama.
BiH neodlučna, ranije bila protiv
Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković rekla je za „Bi-bi-si“ da Predsedništvo BiH još nije donelo odluku o inicijativi Otvoreni Balkan.
Ona je kazala da je svaka inicijativa pozitivna, ako nije u sukobu sa zajedničkim regionalnim tržištem.
„Zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, praktično je objedinilo obim svih modaliteta tržišnog povezivanja na zapadnom Balkanu. Procesi regionalne saradnje treba da budu efikasni i moraju nas voditi bliže Evropskoj uniji i biti pod okriljem Evropske unije“, rekla je Turkovićeva.
Ona je u novembru 2020. za novinsku agenciju „Anadolija“ rekla da Mini Šengen nije privlačan za ovu zemlju.
„Od momenta kada je potpisano zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, a koje je takođe bazirane na četiri slobode, tzv. Mini Šengen je praktično idejno izgubio na značaju, s obzirom na to da je zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, praktično objedinilo obim svih modaliteta tržišnog povezivanja na zapadnom Balkanu“, rekla je tada Turkovićeva.
Neposredno pred sastanak u Skoplju, predsedavajući Veća ministara Zoran Tegeltija rekao je da je BiH spremna da bude deo svakog projekta kojim će biti unapređena ekonomska saradnja zemalja Balkana.
Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio
Iz EK podsećaju da je regionalna saradnja suštinski element evropske perspektive zapadnog Balkana i sastavni dio procesa stabilizacije i pridruživanja.
„Donosimo značajne investicione mogućnosti u region kroz ekonomski i investicioni plan. Sada je na regionu da ih dobro iskoristi tako što će iskoristiti svoj puni ekonomski potencijal i uspostaviti zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU“, rekla je Ana Pisonero Hernandez za „Vijesti“.
Ona podseća da je ovaj ekonomski i investicioni plan sastavni deo podrške zapadnom Balkanu na putu ka EU, sa koristima za region i za EU.
„Uspešna regionalna ekonomska integracija pomoći će u otvaranju puta ka dubljoj ekonomskoj integraciji sa jedinstvenim tržištem EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio“, poručila je Ana Pisonero Hernandez.
„Ne može Albanija pasti pod srpski uticaj“
Na pitanje postoji li opasnost od širenja političkog uticaja Srbije na Balkanu kroz inicijativu, Cifakis je odgovorio da se niko ozbiljno ne plaši da bi Albanija mogla pasti pod srpski uticaj.
„Postoji opasnost da bi inicijativa Otvoreni Balkan mogla pojačati postojeće linije razdvajanja u regionu, kao i da bi njeno uspostavljanje moglo predstavljati novo bojište za kosovska i bosanska pitanja. Ako Srbija, Albanija i Severna Makedonija žele da izbegnu taj rizik, trebalo bi da obrate posebnu pažnju na brige ostalih zemalja zapadnog Balkana i daju prioritet uključivosti procesa“, rekao je Cifakis.
Rama je, ranije odgovarajući na kritike, kazao da ko kaže da je ovo inicijativa osmišljena u podrumima bivše Jugoslavije, za prekomponovanje Jugoslavije i davanje hegemonije Srbiji, živi u paralelnom svetu.
„Drugo, živi za politiku, a ne radi povećanja blagostanja i jačanja mostova među ljudima... I treće, zaboravlja da ako ovako počnemo, onda možemo reći da je i EU velika Jugoslavija. EU je velika Jugoslavija, a ovo je mala Jugoslavija… Ali u stvari ne, ovo je ni više ni manje nego stvaranje prostora koji živi po principima, vrednostima i mehanizmima EU, dok se svaka od zemalja trudi da se integriše u EU“, rekao je Rama, prenosi „Al Džazira Balkan“.
Regionalna integracija generiše do 6,7 odsto dodatnog BDP-a
Lideri zapadnog Balkana su u novembru prošle godine na sastanku u okviru Berlinskog procesa usvojili jedinstveni akcioni plan za zajedničko regionalno tržište.
Plan obuhvata regionalnu trgovinsku oblast, koja se zasniva na četiri slobode, i druge oblasti digitalizacije, inovacija, investicija i razvoja industrije.
Učesnici sastanka su ocenili da region zapadnog Balkana sa 18 miliona stanovnika predstavlja važno tržište za kompanije i odskočnu dasku za pristup tržištima u EU i van nje.
Stoga, kako su zaključili, regionalna ekonomska integracija može generisati do 6,7 odsto dodatnog BDP-a.
Naveli su da će ključni trgovinski sporazum u regionu, CEFTA, doprineti realizaciji akcionog plana kroz: smanjenje vremena čekanja na prelazima za 30 odsto, obezbeđenje usluga inspekcijskih službi 24 sata, sedam dana u sedmici na prelazima u okviru zelenih koridora, smanjenje troškova i uštedu vremena kroz programe uzajamnog priznavanja, korišćenjem jedinstvenog dokumenta za sedam tržišta, uspostavljanje regionalnog tržišta elektronske trgovine, koje će biti na raspolaganju pre svega malim i srednjim preduzećima, eliminisanje necarinskih barijera i obezbeđenje podrške na putu ka jedinstvenom tržištu EU.
Pročitajte još:
