https://lat.sputnikportal.rs/20210815/republika-frankenstajn-dokle-ce-kosovskim-albancima-biti-sve-dozvoljeno-1128472148.html
Republika Frankenštajn — dokle će kosovskim Albancima biti sve dozvoljeno
Republika Frankenštajn — dokle će kosovskim Albancima biti sve dozvoljeno
Sputnik Srbija
„Istorija nije počela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija. Mislim da je najveći neprijatelj Kosova samozadovoljstvo. Tokom poslednjih dvadeset godina na... 15.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-15T22:30+0200
2021-08-15T22:30+0200
2021-12-15T15:33+0100
politika
kosovski albanci
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112025/92/1120259205_0:299:3103:2044_1920x0_80_0_0_f1c1ff6936ef19a5726fdc5159f9a783.jpg
Ovako je tekuće stanje ocenio američki ambasador Filip Kosnet, dodajući još da dotacije albanskih gastarbajtera neće trajati večno, završiće se sa stasavanjem naredne generacije, a danas se, direktno ili indirektno, čak 30 odsto ekonomije zasniva na tom izvoru.Ambasador, posmatrano iz njegove pozicije sa opravdanim razlogom, ne spominje da otprilike još toliko dolazi od „međunarodnog faktora“, bilo da se radi o „troškovima na Kosovu“, donacijama, kreditima ili različitim finansijskim aranžmanima, a još toliko „pokriva“ novac iz „sive zone“ delimično ubačen u legalne tokove.Jasno je šta se pod „sivom zonom“ najpre podrazumeva. Nije džaba Avganistan prvi priznao jednostrano proglašenu nezavisnost. Realne ekonomije nema. Kada bi sutra EU odobrila obećanu viznu liberalizaciju, broj Albanaca bi se u roku od godinu dana prepolovio. Na šta su potrošena ogromna sredstva i još važnije — kredibilitet Zapada? Stvorili su državoliku tvorevinu iz koje svi žele da pobegnu!? I po tome je sličnost sa Avganistanom lako uočljiva.Za Aljbina Kurtija nema ništa upitno u konstataciji kako se ustupak Prištine ogleda u „recipročnom priznavanju Srbije“. Vjosa Osmani je tezu o genocidu obogatila sa 20.000 silovanih Albanki, Gljauf Konjufca konstatuje kako je „adresa svih zločina u Srbiji“.Pravi biser među ovakvim olako izrečenim kvalifikacijama predstavlja aprilsko obraćanje „šefice diplomatije“ Donike Gervale Savetu bezbednosti UN. Zamislite dubokoumne ocene kako se Srbija mora boriti protiv fašizma i sopstvene prošlosti „da bi postala civilizovana i evropska“, a kada to učini, jelte, ostaće „komplikovana, ali ne i opasna zemlja“.Ipak, najneverovatnija je rečenica da su, uz Grke, sa kulturnim nasleđem starijim od tri milenijuma Albanci evropski „narod najstariji“. Nikada dokazana pretpostavka Georga Štatmilera „da su se Albanci formirali iz nekog ilirskog ili tračkog plemena koje je kao poseban etnikum u udaljenom severnoalbanskom kraju Mat“ ili naučno osporena i odavno odbačena hipoteza Avgusta Šlajhera, delimično zasnovana i na prethodnim razmatranjima Georga fon Hana, kako albanski ima korene u jeziku predantičkih Pelazgijaca, proglašavaju se za istinu na kojoj se može graditi i šira društveno-politička platforma.Kako se istorija tumači i zloupotrebljava, moglo se istom prilikom čuti u priči o „beogradskom režimu“ koji je likvidirao Jusufa Gervalu, tada označenog za „neprijatelja države i naroda“. Osnivača Nacionalnog pokreta za oslobođenje Kosova (koji nastaje raspadom Narodnog pokreta Republike Kosovo), zajedno sa bratom Bardošem, jeste gonio „beogradski režim“, na kraju su ih ubili u Štutgartu 1982. godine, ali je prećutano kako su to bile jugoslovenske komunističke vlasti. U tom trenutku Fadilj Hodža je član Predsedništva SFRJ, savezni sekretar za unutrašnje poslove je Franjo Hreljević, ubrzo će ga naslediti Stane Dolanc, u periodu kada su takve akcije preduzimane savezni sekretar za narodnu odbranu bejaše i Branko Mamula, a na čelu Uprave bezbednosti koja je rukovodila (kontra)obaveštajnim radom nalazili su se i Asim Hodžić i Stane Brovet. Uz malo „kreativnog tumačenja“ i prateće „kompilacije“ sve se može staviti u poželjan okvir.Tako ispada da su Albanci potomci Ilira ili Pelazga; da su Srbi albanske borce za demokratiju ubijali po Evropi; da je na Kosovu 20.000 silovanih Albanki. I ničeg spornog ne bi bilo da sve ovo „ispada“ na nekoj intelektualnoj periferiji i političkoj margini, da se o tome diskutuje po opskurnim portalima ili da to promovišu predstavnici živopisnih društvenih pokreta. Avanturista ima svuda, čak dođu i vremena kriza kada niču poput pečuraka nakon kiše, nije ni albanski korpus izuzetak. Međutim, sporno je što se ne može pronaći primer u našem delu sveta, da su takvi avanturisti preuzeli ključne poluge vlasti i postali „glavni tok“ političkih i društvenih procesa.Američke službe i institucije, orijentisane isključivo ka Beogradu, koji se nakon 1999. godine našao pod neverovatnim organizovanim pritiskom sa svih strana, nisu prepoznale problem koji se pojavljuje među kosovsko–metohijskim Albancima, odnosno — davale su mu samo tekući značaj, procenjujući da im u tom trenutku može poslužiti svrsi.Naravno, asistirali su im svi drugi zapadni partneri, ali su uvek i u svemu prednjačile američke procene. Preterano samouvereni, a takvi su često, ostadoše ubeđeni kako će se unutrašnjim pitanjima vezanim za albansko mnjenje podrobnije baviti kada jedanput „konačno“ i „trajno“ reše stvari u Beogradu.Realno, nema ni stabilnosti, niti integralne bezbednosti. Što, opet, vidimo, ne sprečava Amerikance da naoružavaju albanske formacije. Bez obzira na upozorenje Kosneta (ali i nekih drugih izveštaja sa terena), što zaokupljeni drugim stvarima, što gledajući „stari film“, čini se da u Vašingtonu ipak nisu svesni šta se zaista dešava.Zbog toga, može se samo nagađati kako će izgledati „Frankenštajn“ za dvadeset godina!? I može se samo nagađati šta će tada sami Amerikanci morati da rade kako bi taj problem rešavali!? Smenom Kurtija stanje se neće promeniti. Kada nešto postane „glavni tok“, to ostavlja dugoročne posledice.
https://lat.sputnikportal.rs/20210616/americki-ambasador-istorija-nije-pocela-dolaskom-aljbina-kurtija-na-vlast-1125655179.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210809/podeljena-ili-ne-albanska-dijaspora-u-sad-ima-isti-cilj--kad-su-u-pitanju-srbi-1128323615.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210811/lepo-i-korisno---sad-od-albanaca-uzimaju-novac-a-na-srbe-vrse-dodatni-pritisak-1128377283.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
albanci na kosovu, kosovski albanci, američki ambasador, američke službe, dušan proroković, kosovo i metohija, kosovska država, kosovo, albanci, prorok, albanci na kosovu, kosovski albanci, američki ambasador, američke službe, dušan proroković, kosovo i metohija, kosovska država, kosovo, albanci, prorok
albanci na kosovu, kosovski albanci, američki ambasador, američke službe, dušan proroković, kosovo i metohija, kosovska država, kosovo, albanci, prorok, albanci na kosovu, kosovski albanci, američki ambasador, američke službe, dušan proroković, kosovo i metohija, kosovska država, kosovo, albanci, prorok
Republika Frankenštajn — dokle će kosovskim Albancima biti sve dozvoljeno
22:30 15.08.2021 (Osveženo: 15:33 15.12.2021) „Istorija nije počela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija. Mislim da je najveći neprijatelj Kosova samozadovoljstvo. Tokom poslednjih dvadeset godina na Kosovu se stvorila situacija gde su se ljudi veoma navikli na međunarodnu zajednicu koja upumpava puno novca u zemlju, pomažući im u rešavanju njihovih problema. To neće trajati večno.“
Ovako je tekuće stanje ocenio američki ambasador Filip Kosnet, dodajući još da dotacije albanskih gastarbajtera neće trajati večno, završiće se sa stasavanjem naredne generacije, a danas se, direktno ili indirektno, čak 30 odsto ekonomije zasniva na tom izvoru.
Ambasador, posmatrano iz njegove pozicije sa opravdanim razlogom, ne spominje da otprilike još toliko dolazi od „međunarodnog faktora“, bilo da se radi o „troškovima na Kosovu“, donacijama, kreditima ili različitim finansijskim aranžmanima, a još toliko „pokriva“ novac iz „sive zone“ delimično ubačen u legalne tokove.
Jasno je šta se pod „sivom zonom“ najpre podrazumeva. Nije džaba Avganistan prvi priznao jednostrano proglašenu nezavisnost. Realne ekonomije nema. Kada bi sutra EU odobrila obećanu viznu liberalizaciju, broj Albanaca bi se u roku od godinu dana prepolovio. Na šta su potrošena ogromna sredstva i još važnije — kredibilitet Zapada? Stvorili su državoliku tvorevinu iz koje svi žele da pobegnu!? I po tome je sličnost sa Avganistanom lako uočljiva.
Međutim, ono što više zabrinjava, jeste da unutar tog sistema više nema ni oslanjanja na realnu politiku. Albancima je svašta dozvoljavano, uz izgovor kako je nužno da se sve niti sa Srbijom prekinu. Novo pokolenje političara odraslo je i sazrevalo u takvom okruženju, usvajajući za normalnu sasvim iskrivljenu sliku.
Za Aljbina Kurtija nema ništa upitno u konstataciji kako se ustupak Prištine ogleda u „recipročnom priznavanju Srbije“. Vjosa Osmani je tezu o genocidu obogatila sa 20.000 silovanih Albanki, Gljauf Konjufca konstatuje kako je „adresa svih zločina u Srbiji“.
Pravi biser među ovakvim olako izrečenim kvalifikacijama predstavlja aprilsko
obraćanje „šefice diplomatije“ Donike Gervale Savetu bezbednosti UN. Zamislite dubokoumne ocene kako se Srbija mora boriti protiv fašizma i sopstvene prošlosti „da bi postala civilizovana i evropska“, a kada to učini, jelte, ostaće „komplikovana, ali ne i opasna zemlja“.
Ipak, najneverovatnija je rečenica da su, uz Grke, sa kulturnim nasleđem starijim od tri milenijuma Albanci evropski „narod najstariji“. Nikada dokazana pretpostavka Georga Štatmilera „da su se Albanci formirali iz nekog ilirskog ili tračkog plemena koje je kao poseban etnikum u udaljenom severnoalbanskom kraju Mat“ ili naučno osporena i odavno odbačena hipoteza Avgusta Šlajhera, delimično zasnovana i na prethodnim razmatranjima Georga fon Hana, kako albanski ima korene u jeziku predantičkih Pelazgijaca, proglašavaju se za istinu na kojoj se može graditi i šira društveno-politička platforma.
Kako se istorija tumači i zloupotrebljava, moglo se istom prilikom čuti u priči o „beogradskom režimu“ koji je likvidirao Jusufa Gervalu, tada označenog za „neprijatelja države i naroda“. Osnivača Nacionalnog pokreta za oslobođenje Kosova (koji nastaje raspadom Narodnog pokreta Republike Kosovo), zajedno sa bratom Bardošem, jeste gonio „beogradski režim“, na kraju su ih ubili u Štutgartu 1982. godine, ali je prećutano kako su to bile jugoslovenske komunističke vlasti. U tom trenutku Fadilj Hodža je član Predsedništva SFRJ, savezni sekretar za unutrašnje poslove je Franjo Hreljević, ubrzo će ga naslediti Stane Dolanc, u periodu kada su takve akcije preduzimane savezni sekretar za narodnu odbranu bejaše i Branko Mamula, a na čelu Uprave bezbednosti koja je rukovodila (kontra)obaveštajnim radom nalazili su se i Asim Hodžić i Stane Brovet. Uz malo „kreativnog tumačenja“ i prateće „kompilacije“ sve se može staviti u poželjan okvir.
Tako ispada da su
Albanci potomci Ilira ili Pelazga; da su Srbi albanske borce za demokratiju ubijali po Evropi; da je na Kosovu 20.000 silovanih Albanki. I ničeg spornog ne bi bilo da sve ovo „ispada“ na nekoj intelektualnoj periferiji i političkoj margini, da se o tome diskutuje po opskurnim portalima ili da to promovišu predstavnici živopisnih društvenih pokreta. Avanturista ima svuda, čak dođu i vremena kriza kada niču poput pečuraka nakon kiše, nije ni albanski korpus izuzetak. Međutim, sporno je što se ne može pronaći primer u našem delu sveta, da su takvi avanturisti preuzeli ključne poluge vlasti i postali „glavni tok“ političkih i društvenih procesa.
Američke službe i institucije, orijentisane isključivo ka Beogradu, koji se nakon 1999. godine našao pod neverovatnim organizovanim pritiskom sa svih strana, nisu prepoznale problem koji se pojavljuje među kosovsko–metohijskim Albancima, odnosno — davale su mu samo tekući značaj, procenjujući da im u tom trenutku može poslužiti svrsi.
Naravno, asistirali su im svi drugi zapadni partneri, ali su uvek i u svemu prednjačile američke procene. Preterano samouvereni, a takvi su često, ostadoše ubeđeni kako će se unutrašnjim pitanjima vezanim za albansko mnjenje podrobnije baviti kada jedanput „konačno“ i „trajno“ reše stvari u Beogradu.
Naposletku, stvari u Beogradu nisu rešili kako je planirano, a na Kosovu su stvorili „Frankenštajna“ koji im polako izmiče kontroli. Na ovom i ovakvom Kosovu, uz podršku Zapada i pod direktnom zaštitom SAD niti postoji realna ekonomija, niti postoji realna politika.
Realno, nema ni stabilnosti, niti integralne bezbednosti. Što, opet, vidimo, ne sprečava Amerikance da naoružavaju albanske formacije. Bez obzira na upozorenje Kosneta (ali i nekih drugih izveštaja sa terena), što zaokupljeni drugim stvarima, što gledajući „stari film“, čini se da u Vašingtonu ipak nisu svesni šta se zaista dešava.
Zbog toga, može se samo nagađati kako će izgledati „Frankenštajn“ za dvadeset godina!? I može se samo nagađati šta će tada sami Amerikanci morati da rade kako bi taj problem rešavali!? Smenom Kurtija stanje se neće promeniti. Kada nešto postane „glavni tok“, to ostavlja dugoročne posledice.
