https://lat.sputnikportal.rs/20210815/dok-andjeli-spavaju-travar-sa-tare-oliver-stanojevic--cuvar-tradicije--nasih-predaka-video-1128461013.html
Dok anđeli spavaju: Travar sa Tare Oliver Stanojević – čuvar tradicije naših predaka /video/
Dok anđeli spavaju: Travar sa Tare Oliver Stanojević – čuvar tradicije naših predaka /video/
Sputnik Srbija
Kad izgubite koren, žilu za koju ste se držali, voda će vas lako odneti. Tada ćete shvatiti šta ste sve imali i šta ste izgubili, poručuje jedan od... 15.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-15T16:30+0200
2021-08-15T16:30+0200
2021-08-15T15:58+0200
podkast
analize i mišljenja
dok anđeli spavaju
sputnjik radio
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0e/1128448113_0:173:1350:932_1920x0_80_0_0_5f163e5f44880f88e8b962d0b40d74b0.jpg
Po diplomi tehnolog, a po čuvenju travar sa Tare, Stanojević, koji se izučavanjem, sakupljanjem i preradom lekovitog bilja bavi više od tri decenije, gost emisije „Dok anđeli spavaju“, sa njenom autorkom Marinom Rajević Savić govorio je o Tari na kojoj obitava od 1968. godine, o tome kako se uprkos izazovima akademske karijere, posvetio travarstvu i kako vidi svoju ulogu u tom poslu koji iziskuje stalno učenje, ali i nemali fizički napor.Sa kolekcijom od oko 30.000 lekovitih receptura, kakvom može da se podiči malo ko, Stanojević kod koga po lek dolaze i mnogi znani, kao i neznani, rođen je 1958. godine kod Skelana na levoj obali Drine u učiteljskoj porodici koja se potom preselila u Bajinu Baštu. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci i vratio se na Taru gde se neprekidno više od tri decenije bavi travarstvom. U Beogradu je zvaršio i rusku školu travarstva.Travar i čuvar tradicijeNa fakultetu je bio na smeru biohemije , baš na odseku za lekovito bilje i kaže da je imao prilike da oseti kako na fakultetu izgleda kabinetski se baviti onim što je studirao. Zov prirode je, međutim, bio jači, pa se vratio kući i praktično preselio na Taru, kojoj je, kaže, odan još od 1968. godine, od kada su na planini njegovi napravili kuću.Prekretnica koja je učinila da u travarstvu nađe smisao života desila se 1986. kada mu se majka razbolela i on na pijaci u Sarajevu našao starijeg čoveka koji je prodavao lekovito bilje. Kada mu je rekao zašta traži lek, čovek je, kaže, otvorio jednu knjigu i po uputstvu iz nje napravio mešavinu trava koja je majku preporodila. U Beogradu je godinu dana kasnije kupio takvu knjigu i obavio prvu berbu i iz čiste ljubavi krenuo tim da se bavim. Bio je zaposlen i posle posla sve slobodno vreme je, kaže, tome posvećivao. A berba zahteva plan i traje i po 12 sati, često i teškog fizičkog rada, kopanja krampom.Ističe da stalno uči i sluša starije ljude, ali i da prirodu poštuje i da mu ona uzvraća istom merom. Smatra da je to razlog da za sve ove godine nije imao nijednu nezgodu zalazeći i u one krajeve gde se čovek ne može sresti.Sačuvati viševekovno iskustvo„Hiljadu godina se narod lečio. Moja uloga je samo da sačuvam to brušeno iskustvo. Ja sam čuvar tradicije, načina života naših predaka. Ako to sahranimo sa našim đedovima i babama onda ćemo kupovati tuđa iskustva koja nisu slična našim. Koliko je njih moralo umreti da bi se shvatilo da je nešto lekovito, ili nije“, kaže Stanojević.On ističe da su svi u porodici angažovani, od majke koja ima 85 godina, do supruge, dece, snaje i zeta, da se nada da će se i unučad kad stasaju uključiti, ali ističe i to da iskustva prenosi sinu, ali će sve ostalo zaveštati Srbiji.Radi, kaže on, onako, kako su to radili travari i pre sto godina i to ga usporava, ali mu je, kako ističe, bitno da sačuva tradiciju kao deo navika, folklora, postojanja, istorije. Ističe da poštuje zvaničnu medicinu i vodi svoju decu kod lekara, ali i dodaje da ne može nešto što je hiljadu godina činilo dobro narodu da bude nadri. Ovaj travar ukazuje i na podatak koji je objavila američka Agencija za hranu da jedna naša starinska jabuka ima nutritivnu vrednost kao 36 sadašnjih novih jabuka.Jedna je trava ivaOd biljaka trava iva je, kaže, za njega posebna. Bez trave ive se ne može zamisliti kuća ni čekati naredna zima, ta biljka je mitska, ušla i u izreku, a kada nešto u Srba uđe u izreku znači da je mnogo dobrog donelo. Lekovito bilje je koliko lek, možda još više i preventiva, kaže on.Na pitanje koliko kod novog talasa korone može da pomogne bilje, on smatra da može, posebno kada je reč o podizanju imuniteta. Dodaje, međutim, da poštuje sve što predlaže struka i da tome treba priključiti sve ono što se kroz iskustvo generacija naših predaka pokazalo kao dobro, kako bi rat sa kovidom lakše dobili.Šta ga boli, a šta čini srećnimOno što ga, kaže, boli je što smo gotovo sva izvorišta vode, a to je najveće bogatstvo koje nam je Bog dao, dali stranim korporacijama. Ono što ga, pak, raduje je to što su nam dobra deca i treba ih sačuvati.Vole svoju otadžbinu, koja se kao ni obraz ne prodaje nizašta i uveren je da možemo da sačuvamo omladinu i da ona ne ode u beli svet.Stanojević ističe i da je srećan što danas slavimo ono čega smo se stideli pre nekog vremena, da treba da čuvamo tradiciju i tradiconalne prijatelje kakva je Rusija koja nas nikada nije ostavila, da stvaramo nove poput Kine, ali i da se ne odričemo ranijih.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
dok anđeli spavaju, travar oliver stanojević, sakupljač i prerađivač lekovitog bilja, čuvar tradicije i načina života predaka, trave i preventiva i lek, dodatak klasičnoj medicini,
dok anđeli spavaju, travar oliver stanojević, sakupljač i prerađivač lekovitog bilja, čuvar tradicije i načina života predaka, trave i preventiva i lek, dodatak klasičnoj medicini,
Dok anđeli spavaju: Travar sa Tare Oliver Stanojević – čuvar tradicije naših predaka /video/
Kad izgubite koren, žilu za koju ste se držali, voda će vas lako odneti. Tada ćete shvatiti šta ste sve imali i šta ste izgubili, poručuje jedan od najpoznatijih srpskih travara, Oliver Stanojević koji za sebe kaže da je kao travar i čuvar tradicije i načina života naših predaka.
Po diplomi tehnolog, a po čuvenju travar sa Tare, Stanojević, koji se izučavanjem, sakupljanjem i preradom lekovitog bilja bavi više od tri decenije, gost emisije „Dok anđeli spavaju“, sa njenom autorkom Marinom Rajević Savić govorio je o Tari na kojoj obitava od 1968. godine, o tome kako se uprkos izazovima akademske karijere, posvetio travarstvu i kako vidi svoju ulogu u tom poslu koji iziskuje stalno učenje, ali i nemali fizički napor.
Sa kolekcijom od oko 30.000 lekovitih receptura, kakvom može da se podiči malo ko, Stanojević kod koga po lek dolaze i mnogi znani, kao i neznani, rođen je 1958. godine kod Skelana na levoj obali Drine u učiteljskoj porodici koja se potom preselila u Bajinu Baštu. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci i vratio se na Taru gde se neprekidno više od tri decenije bavi travarstvom. U Beogradu je zvaršio i rusku školu travarstva.
Na fakultetu je bio na smeru biohemije , baš na odseku za lekovito bilje i kaže da je imao prilike da oseti kako na fakultetu izgleda kabinetski se baviti onim što je studirao. Zov prirode je, međutim, bio jači, pa se vratio kući i praktično preselio na Taru, kojoj je, kaže, odan još od 1968. godine, od kada su na planini njegovi napravili kuću.
Prekretnica koja je učinila da u travarstvu nađe smisao života desila se 1986. kada mu se majka razbolela i on na pijaci u Sarajevu našao starijeg čoveka koji je prodavao lekovito bilje. Kada mu je rekao zašta traži lek, čovek je, kaže, otvorio jednu knjigu i po uputstvu iz nje napravio mešavinu trava koja je majku preporodila. U Beogradu je godinu dana kasnije kupio takvu knjigu i obavio prvu berbu i iz čiste ljubavi krenuo tim da se bavim. Bio je zaposlen i posle posla sve slobodno vreme je, kaže, tome posvećivao. A berba zahteva plan i traje i po 12 sati, često i teškog fizičkog rada, kopanja krampom.
Ističe da stalno uči i sluša starije ljude, ali i da prirodu poštuje i da mu ona uzvraća istom merom. Smatra da je to razlog da za sve ove godine nije imao nijednu nezgodu zalazeći i u one krajeve gde se čovek ne može sresti.
Sačuvati viševekovno iskustvo
„Hiljadu godina se narod lečio. Moja uloga je samo da sačuvam to brušeno iskustvo. Ja sam čuvar tradicije, načina života naših predaka. Ako to sahranimo sa našim đedovima i babama onda ćemo kupovati tuđa iskustva koja nisu slična našim. Koliko je njih moralo umreti da bi se shvatilo da je nešto lekovito, ili nije“, kaže Stanojević.
On ističe da su svi u porodici angažovani, od majke koja ima 85 godina, do supruge, dece, snaje i zeta, da se nada da će se i unučad kad stasaju uključiti, ali ističe i to da iskustva prenosi sinu, ali će sve ostalo zaveštati Srbiji.
Radi, kaže on, onako, kako su to radili travari i pre sto godina i to ga usporava, ali mu je, kako ističe, bitno da sačuva tradiciju kao deo navika, folklora, postojanja, istorije. Ističe da poštuje zvaničnu medicinu i vodi svoju decu kod lekara, ali i dodaje da ne može nešto što je hiljadu godina činilo dobro narodu da bude nadri. Ovaj travar ukazuje i na podatak koji je objavila američka Agencija za hranu da jedna naša starinska jabuka ima nutritivnu vrednost kao 36 sadašnjih novih jabuka.
Od biljaka trava iva je, kaže, za njega posebna. Bez trave ive se ne može zamisliti kuća ni čekati naredna zima, ta biljka je mitska, ušla i u izreku, a kada nešto u Srba uđe u izreku znači da je mnogo dobrog donelo. Lekovito bilje je koliko lek, možda još više i preventiva, kaže on.
Na pitanje koliko kod novog talasa korone može da pomogne bilje, on smatra da može, posebno kada je reč o podizanju imuniteta. Dodaje, međutim, da poštuje sve što predlaže struka i da tome treba priključiti sve ono što se kroz iskustvo generacija naših predaka pokazalo kao dobro, kako bi rat sa kovidom lakše dobili.
Šta ga boli, a šta čini srećnim
Ono što ga, kaže, boli je što smo gotovo sva izvorišta vode, a to je najveće bogatstvo koje nam je Bog dao, dali stranim korporacijama. Ono što ga, pak, raduje je to što su nam dobra deca i treba ih sačuvati.
Vole svoju otadžbinu, koja se kao ni obraz ne prodaje nizašta i uveren je da možemo da sačuvamo omladinu i da ona ne ode u beli svet.
Stanojević ističe i da je srećan što danas slavimo ono čega smo se stideli pre nekog vremena, da treba da čuvamo tradiciju i tradiconalne prijatelje kakva je Rusija koja nas nikada nije ostavila, da stvaramo nove poput Kine, ali i da se ne odričemo ranijih.
