https://lat.sputnikportal.rs/20210815/avganistanci-na-kosovu---velika-zabava-u-savetu-bezbednosti-1128479689.html
Avganistanci na Kosovu — velika „zabava“ u Savetu bezbednosti
Avganistanci na Kosovu — velika „zabava“ u Savetu bezbednosti
Sputnik Srbija
Prihvat izbeglica iz Avganistana u potpunoj je kontradiktornosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Takozvana država Kosovo nema na to pravo niti takva... 15.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-15T20:30+0200
2021-08-15T20:30+0200
2023-02-04T14:42+0100
politika
analize i mišljenja
avganistan
nebojša čović
živojin rakočević
kosovo i metohija (kim)
savet bezbednosti un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0e/1128447701_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_13673d30088859e6ae3669f3e7cf12e5.jpg
Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani saopštila je da je dala saglasnost za privremeni prijem Avganistanaca, dok za njih ne bude rešeno pitanje imigracionih viza za SAD.Ona je povodom američkog zahteva da se odobri privremeno utočište Avganistancima istakla da je sa njom po tom pitanju u julu kontaktirao ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet i prosledio joj zahtev predsednika Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena.„Priština mora stajati uz svoje prijatelje, posebno SAD, kao što su oni stajali uz nas u dobru i u zlu“, izjavila je Osmanijeva.Avganistanci na Kosovu — nova proceduraNekadašnji vicepremijer Srbije i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović za Sputnjik kaže da je više stvari čudno oko najave prihvatanja izbeglica iz Avganistana na Kosovo i Metohiju i da je Amerika odstupila od uobičajene prakse.„Do sada su Amerikanci te ljude iz drugih zemalja prvo dovodili u SAD, pa ih tamo emigraciono procesuirali, a onda ih raspoređivali u susedne ili matične zemlje iz kojih su dolazili. Deo njih, koji im je verovatno intelektualno potreban, ostajao bi u Americi“, podseća Čović.„Naravno, uvek može da se kaže da nisu imali prava i ovlašćenja ni za mnoge druge stvari, kao što je divljanje po Kosovu i Metohiji, na okupiranoj teritoriji Republike Srbije, formiranje njihove vojske i niz drugih stvari. Mislim da bismo u ovom slučaju u Savetu bezbednosti mogli da imamo veliku ’zabavu‘. Zato u ovom trenutku Srbija treba da bude vrlo oprezna“, upozorava Čović.Neka ih Rama raspoređuje na svojoj teritorijiI pre nego što je Vjosa Osmani izjavila da će Kosovo prihvatiti izbeglice iz Avganistana, dok je vest o toj mogućnosti još bila neproverena, reagovao je premijer Albanije Edi Rama, rekavši da bi Kosovo trebalo pozitivno da odgovori, ako to zatraže Sjedinjene Američke Države.Nebojša Čovića kaže da nije očekivao da Edi Rama neće podržati ovakvu ideju:„Zamislite šta bi se dogodilo sa Ramom da je rekao nešto protiv Amerike ili protiv takvih naučno-fantastičnih ideja. S druge strane, mislim da Rama ima dovoljno prostora i u Albaniji, nekako se Albanija s Avganistanom gađa i po prvom slovu, neka on raspoređuje na svojoj teritoriji“, ističe Čović.Novinar i publicista sa Kosova i Metohije Živojin Rakočević za Sputnjik kaže da se suštinski ne dešava ništa novo, jer završetak ratova, a posebno kolonijalnih, ostavlja za sobom veliki broj odbačenih i poniženih.Od neprijatelja gore prolaze samo američki prijatelji„Imperije su za njihov život i smeštaj odredile uništene i nesrećne teritorije koje liče na njih i njihove živote. Kosovo liči na te Avganistance, a jedna od njegovih osnovnih uloga je da skladišti ono što je velikima nepotrebno — od narkotika, preko prljavog novca, do ljudi. Drugi nivo ove nesreće je opasnost od puta kojim će krenuti nevoljnici iz tih kampova, smeštaja i oivičenih prostora. Istorija je pokazala da će jedni čekati da ih imperija ponovo upotrebi, a drugi će postati njeni ogorčeni neprijatelji. Ovi ljudi, administracija, uprava na svojoj koži će osetiti bezbroj puta ponovljenu rečenicu — da u ratovima od američkih neprijatelja gore prolaze jedino američki prijatelji“, kaže Rakočević.Upitan kako bi zaista mogao izgledati život Avganistanaca na Kosovu, ako se velike sile još jednom ogluše o međunarodno pravo i Rezoluciju 1244, Rakočević kaže:„To bi bio još jedan zatvor, još jedan geto — to se može lako ograničiti, može se i pratiti njihov život, koji unutar ovih sistema nema, u najvećoj meri, nikakvu budućnost.“Nebojša Čović dodaje da su pojedine zapadne zemlje pokazale veoma visok stepen licemerja i pre američkog povlačenja iz Avganistana, zatvorili su granice za ratom unesrećene ljude.„Ne zaboravite, dole je Amerika bila prisutna preko 20 godina, potrošili su sitnih dve hiljade milijardi dolara, a sada odlaze. Kako reče Bajden, mogli bismo da ostanemo još dugo, ali oni ne žele da žive tako, već da nastave po svom. Ovo je vrlo tužna, ali dosta edukativna priča za sve međunarodne sukobe. U suštini, svi sukobi koje je Amerika izazvala, završeni su neuspehom, od Vijetnama do Avganistana“, zaključuje Čović.
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
kosovo, izbeglice, avganistan, prihvat,sad, kosovo, izbeglice, avganistan, prihvat, sad,
kosovo, izbeglice, avganistan, prihvat,sad, kosovo, izbeglice, avganistan, prihvat, sad,
Avganistanci na Kosovu — velika „zabava“ u Savetu bezbednosti
20:30 15.08.2021 (Osveženo: 14:42 04.02.2023) Prihvat izbeglica iz Avganistana u potpunoj je kontradiktornosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Takozvana država Kosovo nema na to pravo niti takva ovlašćenja, šta god pričali zvaničnici iz Prištine, kaže za Sputnjik bivši vicepremijer Nebojša Čović i dodaje da je reč o bahatom i osionom ponašanju Amerike.
Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani saopštila je da je dala
saglasnost za privremeni prijem Avganistanaca, dok za njih ne bude rešeno pitanje imigracionih viza za SAD.
Ona je povodom američkog zahteva da se odobri privremeno utočište Avganistancima istakla da je sa njom po tom pitanju u julu kontaktirao ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet i prosledio joj zahtev predsednika Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena.
„Priština mora stajati uz svoje prijatelje, posebno SAD, kao što su oni stajali uz nas u dobru i u zlu“, izjavila je Osmanijeva.
Avganistanci na Kosovu — nova procedura
Nekadašnji vicepremijer Srbije i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović za Sputnjik kaže da je više stvari čudno oko najave prihvatanja izbeglica iz Avganistana na Kosovo i Metohiju i da je Amerika odstupila od uobičajene prakse.
„Do sada su Amerikanci te ljude iz drugih zemalja prvo dovodili u SAD, pa ih tamo emigraciono procesuirali, a onda ih raspoređivali u susedne ili matične zemlje iz kojih su dolazili. Deo njih, koji im je verovatno intelektualno potreban, ostajao bi u Americi“, podseća Čović.
On ističe da je saglasnost za privremeni prijem Avganistanaca apsolutno kontradiktorna sa Rezolucijom 1244, da ne veruje da će se obećanje Osmanijeve dato Bajdenu tako lako ostvariti.
„Naravno, uvek može da se kaže da nisu imali prava i ovlašćenja ni za mnoge druge stvari, kao što je divljanje po Kosovu i Metohiji, na okupiranoj teritoriji Republike Srbije, formiranje njihove vojske i niz drugih stvari. Mislim da bismo u ovom slučaju u Savetu bezbednosti mogli da imamo veliku ’zabavu‘. Zato u ovom trenutku Srbija treba da bude vrlo oprezna“, upozorava Čović.
Neka ih Rama raspoređuje na svojoj teritoriji
I pre nego što je Vjosa Osmani izjavila da će Kosovo prihvatiti
izbeglice iz Avganistana, dok je vest o toj mogućnosti još bila neproverena,
reagovao je premijer Albanije Edi Rama, rekavši da bi Kosovo trebalo pozitivno da odgovori, ako to zatraže Sjedinjene Američke Države.
Nebojša Čovića kaže da nije očekivao da Edi Rama neće podržati ovakvu ideju:
„Zamislite šta bi se dogodilo sa Ramom da je rekao nešto protiv Amerike ili protiv takvih naučno-fantastičnih ideja. S druge strane, mislim da Rama ima dovoljno prostora i u Albaniji, nekako se Albanija s Avganistanom gađa i po prvom slovu, neka on raspoređuje na svojoj teritoriji“, ističe Čović.
Novinar i publicista sa Kosova i Metohije Živojin Rakočević za Sputnjik kaže da se suštinski ne dešava ništa novo, jer završetak ratova, a posebno kolonijalnih, ostavlja za sobom veliki broj odbačenih i poniženih.
Od neprijatelja gore prolaze samo američki prijatelji
„Imperije su za njihov život i smeštaj odredile uništene i nesrećne teritorije koje liče na njih i njihove živote. Kosovo liči na te Avganistance, a jedna od njegovih osnovnih uloga je da skladišti ono što je velikima nepotrebno — od narkotika, preko prljavog novca, do ljudi. Drugi nivo ove nesreće je opasnost od puta kojim će krenuti nevoljnici iz tih kampova, smeštaja i oivičenih prostora. Istorija je pokazala da će jedni čekati da ih imperija ponovo upotrebi, a drugi će postati njeni ogorčeni neprijatelji. Ovi ljudi, administracija, uprava na svojoj koži će osetiti bezbroj puta ponovljenu rečenicu — da u ratovima od američkih neprijatelja gore prolaze jedino američki prijatelji“, kaže Rakočević.
Upitan kako bi zaista mogao izgledati život Avganistanaca na Kosovu, ako se velike sile još jednom ogluše o međunarodno pravo i Rezoluciju 1244, Rakočević kaže:
„To bi bio još jedan zatvor, još jedan geto — to se može lako ograničiti, može se i pratiti njihov život, koji unutar ovih sistema nema, u najvećoj meri, nikakvu budućnost.“
Nebojša Čović dodaje da su pojedine zapadne zemlje pokazale veoma visok stepen licemerja i pre američkog povlačenja iz Avganistana, zatvorili su granice za ratom unesrećene ljude.
„Ne zaboravite, dole je Amerika bila prisutna preko 20 godina, potrošili su sitnih dve hiljade milijardi dolara, a sada odlaze. Kako reče Bajden, mogli bismo da ostanemo još dugo, ali oni ne žele da žive tako, već da nastave po svom. Ovo je vrlo tužna, ali dosta edukativna priča za sve međunarodne sukobe. U suštini, svi sukobi koje je Amerika izazvala, završeni su neuspehom, od Vijetnama do Avganistana“, zaključuje Čović.
