https://lat.sputnikportal.rs/20210814/poljski-ugao-zima-ce-naterati-eu-da-odobri-pustanje-u-rad-severnog-toka-2-1128462589.html
Poljski ugao: Zima će naterati EU da odobri puštanje u rad „Severnog toka 2“
Poljski ugao: Zima će naterati EU da odobri puštanje u rad „Severnog toka 2“
Sputnik Srbija
Rusija će zbog aktuelnog deficita gasa već ove zime staviti Evropu pred izbor — ili da se smrzava ili da po ubrzanom postupku dâ saglasnost za puštanje u rad... 14.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-14T22:30+0200
2021-08-14T22:30+0200
2021-08-25T10:39+0200
rusija
evropska unija (eu)
severni tok 2
energetika
rusija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0c/1128389518_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8b87538540fdf21f6017726e9e6f0132.jpg
Autor podseća da su zbog tog deficita cene za gas užasno skočile, usled čega Moskva nema razloga da brine da će u bilo kom trenutku obim njenog izvoza „plavog energenta“ pasti.Do ovoga je došlo, kako objašnjava autor, jer je 5. avgusta izbila havarija u fabrici u Novom Urengoju, usled čega je Rusija smanjila količinu gasa koju šalje Nemačkoj preko Poljske i Belorusije i to za 50 odsto, što je dovelo do rekordnog skoka cene ovog energenta.To je dovelo i do toga da „Gasprom“ obustavi punjenje svojih skladišta gasa u Evropi, odakle ga posle prodaje evropskim potrošačima i to iz razloga kako bi osigurala neophodnu količinu za potrebe Rusije, što je dovelo do situacije da su već sad sva ta evropska skladišta poluprazna.Međutim, autor smatra da to ništa ne brine Rusiju jer će rast cene gasa dovesti do većih zarada, te da neće imati gubitke zbog polupraznih skladišta u Evropi, imajući u vidu da je taj gas čist profit za ruskog gasnog giganta. A uzgred budi rečeno, s obzirom da se Amerika po pitanju svog kompresovanog gasa već opredelila za azijsko tržište — ni pitanje konkurencije više neće predstavljati problem.Kako je išla izgradnja „Severnog toka 2“Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“, u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, evropska unija (eu), severni tok 2, energetika, rusija – ekonomija
rusija, evropska unija (eu), severni tok 2, energetika, rusija – ekonomija
Poljski ugao: Zima će naterati EU da odobri puštanje u rad „Severnog toka 2“
22:30 14.08.2021 (Osveženo: 10:39 25.08.2021) Rusija će zbog aktuelnog deficita gasa već ove zime staviti Evropu pred izbor — ili da se smrzava ili da po ubrzanom postupku dâ saglasnost za puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“, navodi se u autorskom članku časopisa „Gazeta viborča“.
Autor podseća da su zbog tog deficita cene za gas užasno skočile, usled čega Moskva nema razloga da brine da će u bilo kom trenutku obim njenog izvoza „plavog energenta“ pasti.
Do ovoga je došlo, kako objašnjava autor, jer je 5. avgusta izbila havarija u fabrici u Novom Urengoju, usled čega je Rusija smanjila količinu gasa koju šalje Nemačkoj preko Poljske i Belorusije i to za 50 odsto, što je dovelo do rekordnog skoka cene ovog energenta.
To je dovelo i do toga da „Gasprom“ obustavi punjenje svojih skladišta gasa u Evropi, odakle ga posle prodaje evropskim potrošačima i to iz razloga kako bi osigurala neophodnu količinu za potrebe Rusije, što je dovelo do situacije da su već sad sva ta evropska skladišta poluprazna.
Međutim, autor smatra da to ništa ne brine Rusiju jer će rast cene gasa dovesti do većih zarada, te da neće imati gubitke zbog polupraznih skladišta u Evropi, imajući u vidu da je taj gas čist profit za ruskog gasnog giganta. A uzgred budi rečeno, s obzirom da se Amerika po pitanju svog kompresovanog gasa već opredelila za azijsko tržište — ni pitanje konkurencije više neće predstavljati problem.
„Kad se to sve stavi u okvir, može da se donese zaključak da će Rusija već ove zime biti u situaciji da Evropu stavi pred izbor — ili da se smrzava i plaća neverovatne cene za gas, ili da po brzom postupku odobri eksploataciju ’Severnog toka 2‘“, zaključuje autor.
Kako je išla izgradnja „Severnog toka 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
Ranije su Berlin i Vašington izdali
zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“, u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti
nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.
Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.
