Napeto pred izbore za Bundestag: Zeleni i socijaldemokrate demohrišćanima „dišu“ za vrat
© Sputnik / Ekaterina Česnokova
/ Pratite nas
Nemačku, po svoj prilici, čeka „vruća“ politička jesen. Izbori za Bundestag, zakazani za 26. septembar, postaju sve neizvesniji, imajući u vidu da ankete govore da pada popularnost demohrišćana, dok im Zeleni i socijaldemokrate „dišu“ za vrat.
Do pre dve nedelje moglo se pretpostaviti, kaže za Sputnjik dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević, da će nakon izbora biti moguća koalicija dve stranke, a neki su predviđali da je već izvesno da će to biti koalicija demohrišćana i Zelenih. Shodno tome, postojala je i mala verovatnoća da bi buduću vladu mogle formirati stranke leve koalicije, odnosno Zeleni, socijaldemokrate i levica.
Međutim, dodaje naš sagovornik, ankete se poprilično menjaju, a na to su uticali kako način na koji su se vlasti uhvatile u koštac sa nedavnim poplavama, tako i sami kandidati za kancelara, koji opet utiču na popularnost svojih stranaka.
Zeleni i socijaldemokrate demohrišćanima „dišu“ za vrat
„Tako se Armin Lašet, kao predstavnik demohrišćana, za sada ne pokazuje kao neki idealan kandidat, pa čak i kada pokuša da nekim potezima osvoji biračko telo, sve to posle dan ili dva na neki način upropasti. Pojedini mediji čak izveštavaju da on baš i ne bi želeo da ide u izbornu kampanju od grada do grada, pa je sve to uticalo na to da je popularnost demohrišćanskog bloka pala na oko 23 odsto, dok im Zeleni i socijaldemokrate praktično ’dišu‘ za vrat. Prema poslednjim anketama, Zeleni imaju oko 20 odsto podrške birača, a socijaldemokrate 19“, objašnjava Radičević.
Ovo jeste, primećuje novinar, relativno neočekivan i velik rast socijaldemokrata, budući da su oni već godinama u „slobodnom padu“ po popularnosti.
„Međutim, aktuelni vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc nekako uspeva da bude to ’sidro‘ stabilnosti u aktuelnoj vladi, odnosno da se predstavi kao čovek koji Nemačkoj zapravo može da donese stabilnost. To je osobina koju Nemci najviše vole i upravo zbog toga je i Angela Merkel bila toliko dugovečna u kancelarskoj fotelji. Primera radi, Šolc ubedljivo vodi u nemačkim anketama gde se postavlja pitanje koga bi birači izabrali na direktnim izborima za kancelara, iako je takav način izbora kancelara u Nemačkoj nemoguć. On bi u takvom scenariju osvojio 26 odsto, Analena Berbok iz Zelenih bi dobila 16 odsto, dok bi Lašet osvojio samo 12 odsto glasova. Treba imati na umu i da, prema tim anketama, ubedljiva većina od 46 odsto birača kaže da ne bi glasala ni za jednog od ovih kandidata“, kaže Radičević.
I prethodni izbori su pokazali, napominje on, da je Nemačka prestala da bude država sa, praktično, dvoipopartijskim sistemom, u kojem se znalo da će kancelar biti ili iz redova demohrišćana, ili iz redova socijaldemokrata.
„Sada se to menja i to ne zato što će Zeleni preuzeti ulogu socijaldemokrata, već zato što se oni politički uravnotežavaju u političkoj moći sa vodećim partijama, pa samim tim proces formiranja koalicija postaje teži i neizvesniji za predviđanje“, primećuje Radičević.
Sudbina demohrišćana u rukama Armina Lašeta
On smatra da ishod ovih izbora ipak najviše zavisi od toga kako će se kandidat demohrišćana za kancelara Armin Lašet postaviti u narednih mesec i po dana.
„Ankete ukazuju na to da čak i u njegovoj stranci smatraju da bi kandidaturu trebalo da prepusti mnogo popularnijem bavarskom premijeru Markusu Zederu. Međutim, ta opcija je zaista malo verovatna i u suštini mnogo toga zavisi kako će Lašet izgurati ovu predizbornu kampanju. Ako je dobro sprovede i podigne popularnost demohrišćana na nekih 25 ili 26 odsto, onda može da se kaže da će njegovi postizborni partneri najverovatnije biti Zeleni. U suprotnom, sasvim je moguća kombinacija te levo orijentisane koalicije, možda čak sastavljene od četiri partije, u kojoj se sada prvi put pojavljuje da bi Olaf Šolc u nekoj kombinatorici možda mogao da postane kancelar, što je do pre mesec dana delovalo potpuno neverovatno“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
U svakom slučaju, zaključuje Nenad Radičević, situacija u kojoj su ključne nemačke političke partije poprilično izjednačene, čini vrlo komplikovanim formiranje postizborne koalicije, pa nije isključeno da bi ono moglo potrajati i nekoliko meseci nakon septembarskih izbora.
