https://lat.sputnikportal.rs/20210813/evropska-tamnica-naroda-zasto-brisel-zeli-da-potcini-budimpestu-i-varsavu-1129376973.html
Evropska tamnica naroda: Zašto Brisel želi da potčini Budimpeštu i Varšavu
Evropska tamnica naroda: Zašto Brisel želi da potčini Budimpeštu i Varšavu
Sputnik Srbija
Virus opasne neposlušnosti sve više se širi Evropskom unijom. Te stoga portal „Politiko“ zabrinuto konstatuje da se „evropska glavobolja zbog vladavine prava... 13.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-13T22:35+0200
2021-08-13T22:35+0200
2022-09-29T13:55+0200
analize i mišljenja
evropska unija (eu)
mađarska
viktor orban
region – politika
region (šire)
region
svet
poljska
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110386/41/1103864170_0:320:3501:2289_1920x0_80_0_0_d33b147679d92897dd4124fa20af749d.jpg
A način na koji će se Brisel obračunati sa neposlušnom Varšavom i prkosnom Budimpeštom ostaviće trajne posledice po samu Evropsku uniju, koja bi mogla da se pretvori u tamnicu naroda čije su rešetke, apsurdno, načinjene od vrednosti otvorenog društva — ovo u slučaju da se operacija disciplinovanja neposlušnih pokaže uspešnom. Dok joj u suprotnom uglavnom preti lagani sunovrat u besmisao.„Ne po svaku cenu“U svakom slučaju, konflikt s Poljskom — koja u pitanje dovodi pravni poredak Evropske unije jer odbija da primeni odluke njenog Suda pravde — i sa Mađarskom koja negira evropske LGBT+, što će reći, njene temeljne vrednosti, moraće da bude razrešen na jedan ili na drugi način. Taj konflikt trenutno ne pokazuje znake smirivanja. Naprotiv.Pa tako poljski ministar pravde Zbignjev Žobro ovih dana poručuje: „Ja sam nepopustljivi protivnik popuštanja pred nelegalnom ucenom Evropske unije koju sprovodi njen Sud pravde.“ I još dodaje: „Uverenje da je Evropska unija dobri ujak koji nam daje novac i da treba da prihvatimo sve njene zahteve bez obzira na cenu, predstavlja propagandu i laž.“ I napominje da Poljska treba da ostane članica Evropske unije, ali, „ne po svaku cenu“.Kolika ta cena može da postane videće se posle 16. avgusta, kad ističe rok koji je Sud pravde EU postavio Poljskoj da primeni njegovu odluku i ukine Disciplinsko veće svog Vrhovnog suda. Ranije privremene mere evropskog suda u tom slučaju poljski Ustavni sud već je odbacio kao suprotne Ustavu te zemlje, zbog čega je portal „Politiko“ i konstatovao da su „poljske vlasti u suštini proglasile da ne prihvataju primat pravnog poretka Evropske unije“.Zombi demokratije i demokratske pretnjeIstovremeno, premijer Mađarske Viktor Orban iz Budimpešte nastavlja da provocira branitelje neoliberalne dogme, ovog puta kroz intervju konzervativnom američkom TV komentatoru Takeru Karlsonu, u kome je rekao da „zapadni liberali ne mogu da prihvate da unutar zapadne civilizacije postoji konzervativna nacionalna alternativa koja je u svakodnevnom životu uspešnija od onih liberalnih“.Predvidljivo, nezadovoljni „Vašington post“ odbacuje Orbanovu alternativu — reč je, navodi se u jednom komentaru, o „kombinaciji iz snova: etnonacionalizam obezbeđen kroz autokratiju“, kao suprotnost „otvorenim, liberalnim internacionalističkim društvima koja su legitimne demokratske tvorevine“.A kao da žele da potvrde Orbanovu tezu o netolerantnosti ovih liberalnih tvorevina, množe se pozivi za kažnjavanje neistomišljenika. Kenet Rot, izvršni direktor „Hjuman rajts voča“, u „Forin afersu“ poziva na „obustavu pomoći liderima zombi demokratija“ i „uskraćivanje subvencija Evropske unije Orbanu“, a na istovetan način i uvodničar „Špigla“ zahteva „obračun sa evropskim autokratama“ i poručuje da je „došlo vreme da se obustavi finansiranje Orbana“ i njegovih istomišljenika, pod obrazloženjem da će „blagonaklonost imati korozivni efekat na čitavu EU“ te da će, „na duže staze ono što se događa u Mađarskoj i Poljskoj uništiti same osnove Evropske unije“.Dok je nemački šef diplomatije Hajko Mas otišao i korak dalje u želji za disciplinovanjem neposlušnih. On zahteva suštinsku promenu u načinu donošenja spoljnopolitičkih odluka i poručuje: „Više ne možemo da budemo taoci onih koji svojim vetom paralizuju Evropsku uniju. Oni koji to čine poigravaju se sa evropskom kohezijom. Zato otvoreno kažem: veto mora da nestane.“Standardi i ideologijaKako će se ova promena, dođe li do nje, odraziti na sam karakter Evropske unije? Zašto Brisel nastoji da svojoj volji podvrgne Budimpeštu i Varšavu? I šta ako u tome bude uspešan?Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista prof. dr Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije u Ženevi i saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.„Ključna reč je standardizacija — zemlje takozvane stare Evrope pokušavaju da svoje standarde nametnu i svima ostalima u Evropskoj uniji... A na one koje to odbijaju, kao što su Poljska i Mađarska, biće primenjen austrijski recept disciplinovanja ili kažnjavanja iz 2000. godine, kada se ova zemlja našla pod sankcijama zato što je u vladu ušao nepoželjni Jerg Hajder i njegova Slobodarska partija Austrije“, opominje Miroslav Jovanović.Liberalni portal „Politiko“ sadašnju krizu u Evropskoj uniji naziva „krizom demokratije“, međutim, „to je samo još jedna ideološka floskula“, napominje Dušan Dostanić: „Ne vidim zašto bi demokratija bila u krizi samo zato što vlasti u Mađarskoj i Poljskoj nisu po volji birokratiji iz Brisela. Tim pre što aktuelne vlade u ovim zemljama na vlast nisu došle vojnim pučem ili revolucijom, niti su instalirane sa strane, već su vlast stekle upravo demokratskim izborima... Suština sadašnje krize nalazi se u oduzimanju nacionalnog suvereniteta i levoliberalnoj ideologiji, koju neki porede sa mekim totalitarizmom, a koja sve želi da podredi sebi. Na putu tome stoje, uslovno govoreći, konzervativne države kao što su Mađarska i Poljska.“Pitanje novcaDa bi bili uverljivija, nastojanja da se Mađarska i Poljska podvrgnu liberalnim vrednostima otvorenog društva propraćena su pretnjama — cinici bi rekli, ucenama — da će im biti uskraćen novac iz evropskih fondova.Taj novac, međutim, izgleda da i nije baš onoliko izdašan, a još manje nesebičan, kako se to najčešće predstavlja iz Brisela.Mađarski premijer Viktor Orban, naime, izneo je podatak da Mađarska od EU godišnje dobije 4 milijarde evra iz budžeta, a da joj 50 odsto više od toga, 6 milijardi, „pod raznim izgovorima“ uzmu bogatije zemlje EU „sa Nemačkom na čelu“: „Članstvo Mađarske u EU ne košta Nemačku ni centa, oni profitiraju od nas... Mnogi Nemci pretvarali su se da daju novac siromašnima i da su zbog toga u deficitu. Zapravo, oni imaju najviše benefita od evropskog jedinstvenog tržišta. Daju novac od svog profita drugim članicama kroz EU budžet, a mnogo toga ponovo završi u njihovim rukama. Licemerno je očekivati od nas da budemo zahvalni na tome.“„Nemačka je po prvi put za poslednjih hiljadu godina uspela da pokori čitavu Evropu, a da pritom nije koristila vojnu silu, već evro. Jedina zemlja koja od jedinstvene evropske valute ima korist jeste Nemačka i uz nju, ali samo donekle, Holandija i Austrija. Za sve ostale on predstavlja katastrofu“, komentariše prof. Jovanović, dok Dušan Dostanić podseća da je, u intervjuu hrvatskom „Glasu koncila“, Orban rekao i da je Mađarska zažalila „zbog toga što je svojevremeno ostala bez svog energetskog sektora, bankarskog sektora i medija, u kojima su stranci stekli kontrolu. Jasno je da onaj ko kontroliše ove sektore ima veliki upliv u politiku te zemlje, uz posledični gubitak samostalnosti — poput onoga u vreme komunizma. Samo što se po mišljenje sad ne odlazi u Moskvu, nego u Brisel i Berlin. A nisam siguran da su ove zemlje spremne da se odreknu svog nacionalnog suvereniteta u zamenu za subvencije Evropske unije, sve i da ona Orbanova računica nije tačna“.Pritom, zaključuje Dostanić, „veoma je indikativno i da kad god dođe do političkih i ideoloških neslaganja, kao sada oko LGBT prava u Mađarskoj na primer, počne da se govori o novcu i sankcijama — kakve veze ima unutrašnje zakonodavstvo u Mađarskoj ili Poljskoj s novcem i raspodelom EU fondova? Nema sumnje da je reč o nastojanjima da se i ove zemlje nateraju na ono što želi ta levoliberalna elita. Stoga treba očekivati da će ova linija podele, kako god da se sadašnja kriza razreši, opstati i u budućnosti, i da će oblikovati evropsku politiku u godinama koje su pred nama. Štaviše, od ishoda ovog sukoba zavisi i budućnost zapadne hrišćanske civilizacije“.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210716/orban-mere-evropske-komisije-protiv-madjarske-su-pravni-huliganizam---1127458115.html
mađarska
region (šire)
poljska
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
eu, brisel, mađarska poljska, viktor orban, evropa, varšava
eu, brisel, mađarska poljska, viktor orban, evropa, varšava
Evropska tamnica naroda: Zašto Brisel želi da potčini Budimpeštu i Varšavu
22:35 13.08.2021 (Osveženo: 13:55 29.09.2022) Virus opasne neposlušnosti sve više se širi Evropskom unijom. Te stoga portal „Politiko“ zabrinuto konstatuje da se „evropska glavobolja zbog vladavine prava pretvara u ozbiljnu migrenu — i čini se da niko nema lek za nju“. Glavni krivci za ovu migrenu kojoj nema leka su Poljska i Mađarska, ali problem je mnogo dublji.
A način na koji će se Brisel obračunati sa neposlušnom Varšavom i prkosnom Budimpeštom ostaviće trajne posledice po samu Evropsku uniju, koja bi mogla da se pretvori u tamnicu naroda čije su rešetke, apsurdno, načinjene od vrednosti otvorenog društva — ovo u slučaju da se operacija disciplinovanja neposlušnih pokaže uspešnom. Dok joj u suprotnom uglavnom preti lagani sunovrat u besmisao.
U svakom slučaju, konflikt s Poljskom — koja u pitanje dovodi pravni poredak Evropske unije jer odbija da primeni odluke njenog Suda pravde — i sa Mađarskom koja negira evropske LGBT+, što će reći, njene temeljne vrednosti, moraće da bude razrešen na jedan ili na drugi način. Taj konflikt trenutno ne pokazuje znake smirivanja. Naprotiv.
Pa tako poljski ministar pravde Zbignjev Žobro ovih dana poručuje: „Ja sam nepopustljivi protivnik popuštanja pred nelegalnom ucenom Evropske unije koju sprovodi njen Sud pravde.“ I još dodaje: „Uverenje da je Evropska unija dobri ujak koji nam daje novac i da treba da prihvatimo sve njene zahteve bez obzira na cenu, predstavlja propagandu i laž.“ I napominje da Poljska treba da ostane članica Evropske unije, ali, „ne po svaku cenu“.
Kolika ta cena može da postane videće se posle 16. avgusta, kad ističe rok koji je Sud pravde EU postavio Poljskoj da primeni njegovu odluku i ukine Disciplinsko veće svog Vrhovnog suda. Ranije privremene mere evropskog suda u tom slučaju poljski Ustavni sud već je odbacio kao suprotne Ustavu te zemlje, zbog čega je portal „Politiko“ i konstatovao da su „poljske vlasti u suštini proglasile da ne prihvataju primat pravnog poretka Evropske unije“.
Zombi demokratije i demokratske pretnje
Istovremeno, premijer Mađarske Viktor Orban iz Budimpešte nastavlja da provocira branitelje neoliberalne dogme, ovog puta kroz intervju konzervativnom američkom TV komentatoru Takeru Karlsonu, u kome je rekao da „zapadni liberali ne mogu da prihvate da unutar zapadne civilizacije postoji konzervativna nacionalna alternativa koja je u svakodnevnom životu uspešnija od onih liberalnih“.
Predvidljivo, nezadovoljni „Vašington post“ odbacuje Orbanovu alternativu — reč je, navodi se u jednom komentaru, o „kombinaciji iz snova: etnonacionalizam obezbeđen kroz autokratiju“, kao suprotnost „otvorenim, liberalnim internacionalističkim društvima koja su legitimne demokratske tvorevine“.
A kao da žele da potvrde Orbanovu tezu o netolerantnosti ovih liberalnih tvorevina, množe se pozivi za kažnjavanje neistomišljenika. Kenet Rot, izvršni direktor „Hjuman rajts voča“, u „Forin afersu“ poziva na „obustavu pomoći liderima zombi demokratija“ i „uskraćivanje subvencija Evropske unije Orbanu“, a na istovetan način i uvodničar „Špigla“ zahteva „obračun sa evropskim autokratama“ i poručuje da je „došlo vreme da se obustavi finansiranje Orbana“ i njegovih istomišljenika, pod obrazloženjem da će „blagonaklonost imati korozivni efekat na čitavu EU“ te da će, „na duže staze ono što se događa u Mađarskoj i Poljskoj uništiti same osnove Evropske unije“.
Dok je nemački šef diplomatije Hajko Mas otišao i korak dalje u želji za disciplinovanjem neposlušnih. On zahteva suštinsku promenu u načinu donošenja spoljnopolitičkih odluka i poručuje: „Više ne možemo da budemo taoci onih koji svojim vetom paralizuju Evropsku uniju. Oni koji to čine poigravaju se sa evropskom kohezijom. Zato otvoreno kažem: veto mora da nestane.“
Kako će se ova promena, dođe li do nje, odraziti na sam karakter Evropske unije? Zašto Brisel nastoji da svojoj volji podvrgne Budimpeštu i Varšavu? I šta ako u tome bude uspešan?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista prof. dr Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije u Ženevi i saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
„Ključna reč je standardizacija — zemlje takozvane stare Evrope pokušavaju da svoje standarde nametnu i svima ostalima u Evropskoj uniji... A na one koje to odbijaju, kao što su Poljska i Mađarska, biće primenjen austrijski recept disciplinovanja ili kažnjavanja iz 2000. godine, kada se ova zemlja našla pod sankcijama zato što je u vladu ušao nepoželjni Jerg Hajder i njegova Slobodarska partija Austrije“, opominje Miroslav Jovanović.
Liberalni portal „Politiko“ sadašnju krizu u Evropskoj uniji naziva „krizom demokratije“, međutim, „to je samo još jedna ideološka floskula“, napominje Dušan Dostanić:
„Ne vidim zašto bi demokratija bila u krizi samo zato što vlasti u Mađarskoj i Poljskoj nisu po volji birokratiji iz Brisela. Tim pre što aktuelne vlade u ovim zemljama na vlast nisu došle vojnim pučem ili revolucijom, niti su instalirane sa strane, već su vlast stekle upravo demokratskim izborima... Suština sadašnje krize nalazi se u oduzimanju nacionalnog suvereniteta i levoliberalnoj ideologiji, koju neki porede sa mekim totalitarizmom, a koja sve želi da podredi sebi. Na putu tome stoje, uslovno govoreći, konzervativne države kao što su Mađarska i Poljska.“
Da bi bili uverljivija, nastojanja da se Mađarska i Poljska podvrgnu liberalnim vrednostima otvorenog društva propraćena su pretnjama — cinici bi rekli, ucenama — da će im biti uskraćen novac iz evropskih fondova.
Taj novac, međutim, izgleda da i nije baš onoliko izdašan, a još manje nesebičan, kako se to najčešće predstavlja iz Brisela.
Mađarski premijer Viktor Orban, naime, izneo je podatak da Mađarska od EU godišnje dobije 4 milijarde evra iz budžeta, a da joj 50 odsto više od toga, 6 milijardi, „pod raznim izgovorima“ uzmu bogatije zemlje EU „sa Nemačkom na čelu“: „Članstvo Mađarske u EU ne košta Nemačku ni centa, oni profitiraju od nas... Mnogi Nemci pretvarali su se da daju novac siromašnima i da su zbog toga u deficitu. Zapravo, oni imaju najviše benefita od evropskog jedinstvenog tržišta. Daju novac od svog profita drugim članicama kroz EU budžet, a mnogo toga ponovo završi u njihovim rukama. Licemerno je očekivati od nas da budemo zahvalni na tome.“
„Nemačka je po prvi put za poslednjih hiljadu godina uspela da pokori čitavu Evropu, a da pritom nije koristila vojnu silu, već evro. Jedina zemlja koja od jedinstvene evropske valute ima korist jeste Nemačka i uz nju, ali samo donekle, Holandija i Austrija. Za sve ostale on predstavlja katastrofu“, komentariše prof. Jovanović, dok Dušan Dostanić podseća da je, u intervjuu hrvatskom „Glasu koncila“, Orban rekao i da je Mađarska zažalila „zbog toga što je svojevremeno ostala bez svog energetskog sektora, bankarskog sektora i medija, u kojima su stranci stekli kontrolu. Jasno je da onaj ko kontroliše ove sektore ima veliki upliv u politiku te zemlje, uz posledični gubitak samostalnosti — poput onoga u vreme komunizma. Samo što se po mišljenje sad ne odlazi u Moskvu, nego u Brisel i Berlin. A nisam siguran da su ove zemlje spremne da se odreknu svog nacionalnog suvereniteta u zamenu za subvencije Evropske unije, sve i da ona Orbanova računica nije tačna“.
Pritom, zaključuje Dostanić, „veoma je indikativno i da kad god dođe do političkih i ideoloških neslaganja, kao sada oko LGBT prava u Mađarskoj na primer, počne da se govori o novcu i sankcijama — kakve veze ima unutrašnje zakonodavstvo u Mađarskoj ili Poljskoj s novcem i raspodelom EU fondova? Nema sumnje da je reč o nastojanjima da se i ove zemlje nateraju na ono što želi ta levoliberalna elita. Stoga treba očekivati da će ova linija podele, kako god da se sadašnja kriza razreši, opstati i u budućnosti, i da će oblikovati evropsku politiku u godinama koje su pred nama. Štaviše, od ishoda ovog sukoba zavisi i budućnost zapadne hrišćanske civilizacije“.
