https://lat.sputnikportal.rs/20210811/stanove-nece-imati-ko-da-kupi-nova-strategija-srpskih-gradjevinara-1128368009.html
Umesto stanova, poslovni habovi: Nova strategija srpskih građevinara
Umesto stanova, poslovni habovi: Nova strategija srpskih građevinara
Sputnik Srbija
Stanogradnja u Beogradu i Srbiji prethodne dve godine probija sve granice i obara rekorde iz zlatnog perioda SFRJ. Samo tokom 2020. godine završeno je 25.360... 11.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-11T19:38+0200
2021-08-11T19:38+0200
2022-08-26T13:08+0200
ekonomija
beograd
stan
građevina
saobraćaj i infrastruktura
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/18/1123660486_0:75:1024:651_1920x0_80_0_0_4228aa9ce32b8c694cd29acf6532e78e.jpg
Zalet građevinske industrije pokrenuo je i druge grane privrede. Međutim, za nekoliko godina, kada se popune predviđene lokacije za izgradnju, biće zadovoljena „glad“ za stambenim kvadratima. Najveći broj izgrađenih kvadrata je u Beogradu, gde je realno za nekoliko godina da se preokrene situacija na tržištu, pa da umesto velike potražnje bude višak kvadrata.Naime, prema zvaničnim podacima, prošle godine u Beograd se doselilo 43.428 osoba, a odselilo 38.652, što je na godišnjem nivou plus od 4.866 ljudi. Ta brojka je nedovoljna da se popuni praznina između broja umrlih (25.526) i rođenih (17.236).Ovaj scenario može imati štetnu sliku na celu ekonomiju. Prema rečima Marka Stojčića, glavnog gradskog urbaniste, Grad Beograd je pronašao model kako da amortizuje pad u prihodima, kao i da zadrži mehanizaciju na gradilištima.„U ovom trenutku na tržištu postoji potražnja za stanovima, naročito za onim jeftinijim. Međutim, zbog nedovoljnog broj stanovnika, stanogradnja će se po prirodi stvari u narednim godinama usporiti. U tom slučaju, Grad Beograd ima spremnu strategiju za naredne decenije. Sledeće godine donosimo novi Generalni urbanistički plan, koji će udariti temelje razvoja prestonice do 2041. godine“, navodi on.Nove zone gde će stvarati intelektualni proizvodiPrema njegovim rečima, u planu je da se urbano oživi Makiško polje, Blok 18, zona oko fabrike IMT, kao i sama fabrika IMT.„Tu se planira gusta izgradnja i sve to će učiniti da imamo jasnu sliku, da je potrebno promeniti pravac od čega će živeti Grad Beograd u ekonomskom smislu“, objašnjava Stojčić.Dok se budu te lokacije popunjavale, prestonica planira da prazne građevinske parcele promene namenu — gradiće se objekti gde će se stvarati intelektualni proizvodi.Prema njegovim rečima, mladi ljudi kada završe fakultete, imaće uslove da ostanu u Beogradu i stvaraju intelektualni proizvod. Nešto slično je prethodne decenije uradio Berlin, koji je danas lider u Evropi kada su intelektualni proizvodi u pitanju.„Želimo da sprečimo odlazak mladih ljudi. Da bi ih zadržali, Beograd pravimo humanijim mestom za život. Izgradnjom metroa ubrzavamo komunikaciju, smanjujemo broj automobila. Grade se novi parkovi, rekreativne površine, formiramo urbane šume. Sa novim ustanovama kulture, život u velikom gradu postaje još humaniji“, navodi Stojčić.Beograd se deli na 11 sekundarnih centaraPlan je da Beograd bude policentričan, da ima 11 sekundarnih centara, dok će sadašnji centar grada ostati srce od kulturno-istorijskog značaja. Prema Stojčićevim rečima, da bismo uspeli u ovoj strategiji, neophodno je rasteretiti saobraćaj i smanji pritisak na postojeću infrastrukturu. Da bi se umanjio broj automobila, počinje izgradnja dve linije metroa.Od prvih konkretnih projekata Grad Beograd dobija „Bio kampus“ Biološkog fakulteta kod Torlaka. Nove kvadrate dobijaju Geografski i Fakultet bezbednosti. U planu je proširenje Elektrotehničkog fakulteta, a gradiće se Muzička akademija, kao i Akademija primenjenih umetnosti u Karađorđevoj. Od objekata kulture, zidaće se Gradska galerija, Muzej grada Beograda, a radi se priprema za Filharmoniju na Novom Beogradu i Đumrukana na obali Save.Prošle godine prodato 39.166 stanovaU zvaničnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda prošle godine prodato je tačno 39.166 stanova (novogradnja i starogradnja). Što je oko 5,9 odsto manje nego 2019. godine.U agencijama za posredovanje u prometu nekretnina kažu da se tržište stabilizovalo posle prvog udara korone i da sada postoji intenzivna potražnja za nekretninama. Tome u prilog idu i povoljni krediti.„Za razliku od prethodnih godina, kada su kupci kupovali svoj prvi stan, sada ima sve više onih koji uzimaju kao drugi, treći. To im je investicija, rentiraju i od toga imaju neku zaradu“, navode u jednoj prestoničkoj agenciji.Pročitajte još:
beograd
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Milenko Kovačević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147579742_0:0:1361:1360_100x100_80_0_0_9a12c3302c6c8e2e79dca52acbb8a578.jpg
Milenko Kovačević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147579742_0:0:1361:1360_100x100_80_0_0_9a12c3302c6c8e2e79dca52acbb8a578.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milenko Kovačević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147579742_0:0:1361:1360_100x100_80_0_0_9a12c3302c6c8e2e79dca52acbb8a578.jpg
ekonomija, beograd, stan, građevina, saobraćaj i infrastruktura, srbija
ekonomija, beograd, stan, građevina, saobraćaj i infrastruktura, srbija
Umesto stanova, poslovni habovi: Nova strategija srpskih građevinara
19:38 11.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Stanogradnja u Beogradu i Srbiji prethodne dve godine probija sve granice i obara rekorde iz zlatnog perioda SFRJ. Samo tokom 2020. godine završeno je 25.360 stanova, a značajan deo od ovih investicija, na ime naknada i taksi popunio je republičku i gradsku kasu. Dugoročno gledano, demografski pad uticaće negativno na ovu granu ekonomije.
Zalet građevinske industrije pokrenuo je i druge grane privrede. Međutim, za nekoliko godina, kada se popune predviđene lokacije za izgradnju, biće zadovoljena „glad“ za stambenim kvadratima. Najveći broj izgrađenih kvadrata je u Beogradu, gde je realno za nekoliko godina da se preokrene situacija na tržištu, pa da umesto velike potražnje bude višak kvadrata.
Naime, prema zvaničnim podacima, prošle godine u Beograd se doselilo 43.428 osoba, a odselilo 38.652, što je na godišnjem nivou plus od 4.866 ljudi. Ta brojka je nedovoljna da se popuni praznina između broja umrlih (25.526) i rođenih (17.236).
Ovaj scenario može imati štetnu sliku na celu ekonomiju. Prema rečima Marka Stojčića, glavnog gradskog urbaniste, Grad Beograd je pronašao model kako da amortizuje pad u prihodima, kao i da zadrži mehanizaciju na gradilištima.
„Ovo je istorijski trenutak, imamo najveći stepen izgradnje stambenih objekata u istoriji. To je ekonomski nosilac razvoja ne samo Beograda, nego cele Srbije, a prestonica čini 41 odsto cele ekonomije države“, za Sputnjik govori Stojčić, ukazujući na potencijalni problem u budućnosti.
„U ovom trenutku na tržištu postoji potražnja za stanovima, naročito za onim jeftinijim. Međutim, zbog nedovoljnog broj stanovnika, stanogradnja će se po prirodi stvari u narednim godinama usporiti. U tom slučaju, Grad Beograd ima spremnu strategiju za naredne decenije. Sledeće godine donosimo novi Generalni urbanistički plan, koji će udariti temelje razvoja prestonice do 2041. godine“, navodi on.
Nove zone gde će stvarati intelektualni proizvodi
Prema njegovim rečima, u planu je da se urbano oživi Makiško polje, Blok 18, zona oko fabrike IMT, kao i sama fabrika IMT.
„Tu se planira gusta izgradnja i sve to će učiniti da imamo jasnu sliku, da je potrebno promeniti pravac od čega će živeti Grad Beograd u ekonomskom smislu“, objašnjava Stojčić.
Dok se budu te lokacije popunjavale, prestonica planira da prazne građevinske parcele promene namenu — gradiće se objekti gde će se stvarati intelektualni proizvodi.
„Zidaće se veći broj fakulteta, ustanova kulture. Ideja je kada odškolujemo novu intelektualnu elitu, da omogućimo da se izgradi veliki broj poslovnih habova, poslovnih i inženjerskih zajednica. Sa novim, modernim fakultetima privlačimo ne samo studente iz Srbije, već i one iz zemalja regiona i drugih udaljenih država“, kaže sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, mladi ljudi kada završe fakultete, imaće uslove da ostanu u Beogradu i stvaraju intelektualni proizvod. Nešto slično je prethodne decenije uradio Berlin, koji je danas lider u Evropi kada su intelektualni proizvodi u pitanju.
„Želimo da sprečimo odlazak mladih ljudi. Da bi ih zadržali, Beograd pravimo humanijim mestom za život. Izgradnjom metroa ubrzavamo komunikaciju, smanjujemo broj automobila. Grade se novi parkovi, rekreativne površine, formiramo urbane šume. Sa novim ustanovama kulture, život u velikom gradu postaje još humaniji“, navodi Stojčić.
Beograd se deli na 11 sekundarnih centara
Plan je da Beograd bude policentričan, da ima 11 sekundarnih centara, dok će sadašnji centar grada ostati srce od kulturno-istorijskog značaja. Prema Stojčićevim rečima, da bismo uspeli u ovoj strategiji, neophodno je rasteretiti saobraćaj i smanji pritisak na postojeću infrastrukturu. Da bi se umanjio broj automobila, počinje izgradnja dve linije metroa.
Od prvih konkretnih projekata Grad Beograd dobija „Bio kampus“ Biološkog fakulteta kod Torlaka. Nove kvadrate dobijaju Geografski i Fakultet bezbednosti. U planu je proširenje Elektrotehničkog fakulteta, a gradiće se Muzička akademija, kao i Akademija primenjenih umetnosti u Karađorđevoj. Od objekata kulture, zidaće se Gradska galerija, Muzej grada Beograda, a radi se priprema za Filharmoniju na Novom Beogradu i Đumrukana na obali Save.
Prošle godine prodato 39.166 stanova
U zvaničnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda prošle godine prodato je tačno 39.166 stanova (novogradnja i starogradnja). Što je oko 5,9 odsto manje nego 2019. godine.
U agencijama za posredovanje u prometu nekretnina kažu da se tržište stabilizovalo posle prvog udara korone i da sada postoji intenzivna potražnja za nekretninama. Tome u prilog idu i povoljni krediti.
„Za razliku od prethodnih godina, kada su kupci kupovali svoj prvi stan, sada ima sve više onih koji uzimaju kao drugi, treći. To im je investicija, rentiraju i od toga imaju neku zaradu“, navode u jednoj prestoničkoj agenciji.
