https://lat.sputnikportal.rs/20210811/hari-poter---najveci-fenomen-posle-bitlsa-video-1128353198.html

Hari Poter - najveći fenomen posle Bitlsa /video/

Hari Poter - najveći fenomen posle Bitlsa /video/

Sputnik Srbija

Kada uđete u svet Harija Potera, vama nema povrataka, izgubite se u tom čarobnjačkom univerzumu koji je oblikovala Džoan K. Rouling. Sve je u njenoj priči novo i... 11.08.2021, Sputnik Srbija

2021-08-11T21:19+0200

2021-08-11T21:19+0200

2021-08-11T17:42+0200

kultura

hari poter

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0b/1128361330_0:0:1779:1000_1920x0_80_0_0_86bf36fbacee2e68ba8abe31ac9c48cb.jpg

rIako je, kao dugogodišnja novinarka, urednica i prevodilac umela da prepozna dobru priču, ipak je, priznaje, bila iznenađena snagom mašte i magije pripovedanja Džoan Ketlin Roling već pri prvom susretu sa tekstom sedmotomnog serijala o dečaku čarobnjaku. Zajedno sa sinom Draškom prevela je ove neverovatne priče koja i posle dve decenije od ekranizacije prve knjige „Hari Poter i kamen mudrosti“ ne prestaje da budi pažnju i golica čitalačku maštu.Dve decenije filma „Hari Poter i kamen mudrosti“„ U priči Džoan Roling mi `normalaci` predstavljeni smo kao neki vanzemaljci, iz ugla čarobnjaka prilično iščašeni. Za potrebe priče ona je izmislila milion čarobnih biljaka, životinja, mitskih bića i tako oblikovala ceo jedan svet. Tokom prevoda morali smo da pišemo sve te izmišljene pojmove da bismo ih u sledećoj knjizi na isti način preveli. U njenoj priči je sve potpuno autentično, uprkos tome što su mnogi kasnije pronalazili šta je ona i odakle uzela. Roulingova je sve to samo vešto sintetisala na svoj način“, smatra Vesna Roganović.Da je „Hari Poter“ fenomen već duže od dve decenije (prva knjiga objavljena je 1997.) potvrđuje i sudbina rukopisa koji je tada anonimna spisateljica bezuspešno nudila britanskim izdavačima.„Rolingova nije mogla da nađe izdavača, njih 17 je odbilo rukopis. A to je tako svojstveno fenomenu, budući da svaki prati neverica i neprihvatanje, jer se dešava nešto nepoznato, novo i još od anonimnog autora. Slična je situacija bila i u Srbiji, i neki naši izdavači su knjigu odbili“, podseća naša sagovornica.Ona napominje da je tek s pojavom prvog filma u pravom smislu reči moglo da se govori o fenomenu „Hari Poter“.„Film je bio okidač koji je doprineo stvaranju ovog fenomena, što je očekivano, budući da živimo u vizuelnoj eri.“Svetu je bilo potrebno snažno verovanje u iluzijuNa pitanje da li je u srži ovog pre svega književnog fenomena to što je svetu, umornom od jednoznačnosti i banalnosti, bilo potrebno snažno verovanje u iluziju, i da li je to za britansku spisatljeicu bio `brisan prostor`, naša sagovornica kaže da je to kod dece sigurno bio jedan od razloga da prigrle Harija.„ Deca su ta kojima je sadržaj ovog serijala najbliskiji, budući da je reč o generacijama koje su ipak odgojene na nekim bajkama. Ona je napisala bajku za malo starije mališane, školarce, u koju je unela i neke njihove teme, začinila je situacijama iz realnog života – zaljubljivanje, takmičenje, nervoza pred ispit… U bajkovitom pakovanju ponudila im je i etički kodeks koji postoji u školi za čarobnjake Hogvorts, ali sve to sa mnoštvom duhovitih dijaloga, specijalnih efekata“, objašnjava Roganovićka.Da se u ovoj priči vodilo računa i o psihološkom aspektu pokazuju neke važne činjenice, poput one da je Hari Poter dete koje odrasta bez roditelja, da je zlostavljan u kući svoga ujaka, ali da, zahvaljujući magiji i čarobnjačkim trikovima može da prevaziđe loše emocije i iskustva. Tako u `ogledalu čežnje` može da vidi svoje poginule roditelje iz vremena kad su bili živi…„Hari po svemu mora da bude superheroj, da ima junačke atribute. Ljudi vole da vide kako heroji prevazilaze probleme, to uvek deluje terapeutski čak i na odrasle. Ali, to je istovremeno i sinonim za svaku vrstu dobre dečje literature, jer sve to čini – dobar lik. Setimo se da su i neki drugi poznati junaci, poput Toma Sojera ili Olivera Tvista, na svoj način istraumirani. A Hari ima i još jednu dimenziju: neku mesijansku crtu. On prenosi hrišćansku ideju ljubavi, milosrđa, ideju da će se dobrotom i ljubavlju pokoriti zlo, i to ljubavlju svih. Ta se ljubav simbolički sabira u njemu i on zahvaljujući tome na kraju ustaje i konačno se obračunava sa zlom. To je fenomenalna alegorija“, ističe Vesna Roganović.Primese politike kroz političku korektnostIako smatra da u Hariju Poteru nema politike, već da su u ovoj priči dati neki univerzalniji obrasci ponašanja ljudi, naša sagovornica kaže da politike ima samo u onim delovima u kojima se autorka bavi `normalcima` i njihovim reakcijama.„Tu je bila neka blaga parodija, odnosno ironiziranje na račun tačerizma. Ima, dakle, primesa politike, ali na vrlo suptilan i indirektan način kroz političku korektnost. Džoan Rouling se trudila da tu korektnost utka u priču jer je ona, već od druge knjige, postala svesna odgovornosti svojih reči, njihovog dometa i moći. Zato su u `Hariju Poteru` prisutne ličnosti različitih rasa, boja, nacija, a tu je i priča o zlostavljanju malih kućnih vilenjaka, Dobija i ostalih, u kojoj se Hari pojavljuje kao njihov zaštitnik: neka vrsta nevladine organizacije koja štiti njihova prava“, podseća prevodilac.Da su mnogi profitirali na ovoj priči svedoče neverovatni podaci koji nisu vezani samo za izdavaštvo, već pre svih za filmsku industriju, ali i turizam. Mnogi žele da vide zamak koji je `glumio` Hogvorts, londonske železničke perone na kojima je i onaj sa koga se ide u školu za čarobnjake, a i prodavnice najrazličitije robe sa znakom i simbolima Harija Potera postale su veoma popularne.Da li je reč o lošoj književnosti za decu?Fenomen ne bi bio to što jeste da ne izaziva polemike i osporavanja. Tako je i ova priča s jedne strane dočekana kao priča o lošoj književnosti za decu koja ima loš uticaj na najmlađe čitaoce i preti da im opredeli čitalački ukus. Vesna Roganović smatra da su takve tvrdnje – besmislene.Moć čarolije i moderne tehnologije„Kritičar uvek može naći zamerke svakoj knjizi, naročito avanturističkom pustolovnom romanu kakav je ovaj. A „Hari Poter“ je i roman o odrastanju, zašto bi to bila loša književnost? Ono što može da se kaže jeste da je Džoan Rouling morala da čini neke komropimise i to je vidljivo već od četvrte knjige, kada počinje upliv izdavačke politike u literaturu koja je sada žrtva svoje popularnosti i fenomen koji sam sebe jede. Prva, druga i treća knjiga su pisane kao bajke, tu je sve zgusnuto, puno događaja, maštovitosti, sa izraženom fantastikom. Takođe, desilo se i to da se Džoan K. Rouling našla na razmeđi vekova. Dvadeseti vek je još bio vek čitanja i ona je u toj eri pisane književnosti izmislila Harija Potera, zato je on tako moćan i obiman. A onda je došla era vizuelne kulture i filma, a znamo šta vizuelna kultura radi s fenomenima – melje ih, mesi, radi s njima ono što njoj odgovara. U 21. veku fenomeni se grade veštački fenomeni, pa su tako nastavili da taj autentični fenomen nadgrađuju industrijski.“U jedinstvenom potezu autorke Harija Potera da na tehnologizovani svet krene naoružana samo običnim staromodnim čarobnjačkim štapićem, Vesna Roganović vidi i njen poseban dar, s obzirom da je uspela da tim štapićem vešto usisa i sve tehnologije savremenog sveta:„Ona je napravila most između čarolije i tehnologije. U Hogvorstu postoji displej, pokretne slike, oživljavanje mrtvih slika, tu je i sito za misli… Govorimo o spisateljici koja je upila sve što je oko nje i napravila savršenu sintezu“, zaključuje Vesna Roganović.

https://lat.sputnikportal.rs/20181111/hari-srbi-semjonova-1117786002.html

2021

Vesti

sr_RS

kultura, hari poter, serijal, film, džoan ketlin roling