https://lat.sputnikportal.rs/20210810/srbija-zagadjenje-zivotna-sredina-stefan-djuric-1128347161.html
Može li Srbija da spreči zagađivanje životne sredine
Može li Srbija da spreči zagađivanje životne sredine
Sputnik Srbija
Srpski propisi o zaštiti životne sredine su dobri i ne mogu da se okrive za industrijsko zagađenje u našoj zemlji. Koren problema treba potražiti u ugovorima sa... 10.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-10T21:19+0200
2021-08-10T21:19+0200
2021-08-26T03:15+0200
srbija
ekologija
zagađenje
životna sredina
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/02/1128001433_0:100:1920:1180_1920x0_80_0_0_8509847a70cf299428171e9b41c9d5ee.png
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je u ponedeljak od predstavnika kompanije „Ziđin“ da ta firma ugradi nove kapacitete i smanji emisiju štetnih gasova u topionici u Boru i da najkasnije do kraja godine obezbedi potpuno čist vazduh za stanovnike tog grada.Kompanija „Ziđin“, Železara u Smederevu, a poslednjih meseci i „Rio Tinto“ glavne su mete ekoloških aktivista i javnosti zbog trenutnog i mogućeg industrijskog zagađenja. U diskusijama o njihovom štetnom uticaju po životnu sredinu više puta su dovođeni u pitanje efikasnost i sprovođenje domaćih zakona i snaga političke volje za rešavanje problema.Može li Srbija da stane na put zagađenjuDa u našim propisima nema nikakvih problema za „Sputnjik“ tvrdi advokat i konsultant Branko Pavlović, koji ističe da nije tačno da se nekome više isplati da krši ekološke norme i plaća kazne, umesto da uloži u tehnologiju i reši problem koliko je moguće, zato što u Srbiji mogu da se izreknu mere koje opiranje zaštiti životne sredine čine besmislenim.Upitan šta propisuje Zakon o zaštiti životne sredine, on odgovara:„Propisuje obavezna merenja, načine na koje se utvrđuje štetna emisija, neophodnost unutrašnjih kontrola i procedura, spoljni inspekcijski nadzor i, naravno, mere koje se izriču ako se utvrdi da postoje zagađenja koja prelaze određene normative. Kazne mogu da idu vrlo visoko. Ako bi postojale namere ili grubi nemar, to može da bude i krivično delo, a ono što najviše pogađa privredne subjekte je da može da se izrekne i zabrana obavljanja delatnosti“.Sa Pavlovićem se slaže urednica ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Aleksandra Vukićević:„Kad je u pitanju industrijsko zagađenje i dolaženje raznih kompanija iz sveta, problem nije u našim zakonima nego u ugovorima koje smo mi sklopili kao zemlja“.Država da sprovodi zakoneDa bi sprečila zagađivanje životne sredine, država treba da sprovodi postojeće propise i da ne odstupa od ekoloških zahteva, napominje Pavlović, ali i da vodi računa o privrednim aktivnostima, kako ih ne bi uništila.Aleksandra Vukićević ocenjuje da sastanak sa predstavnicima „Ziđina“ pokazuje da je vlast shvatila da je situacija u oblasti zaštite životne sredine veoma loša.„Trebalo bi da počnemo da se pridržavamo zakona i da to bude potpuno jasno. Oni moraju da ulože pare u tu tehnologiju i da je koriste. Sad se ispostavilo da tehnologiju ne koriste čak ni oni koji je imaju. Zagađuje se na sve strane. Skoro je bio pomor riba u Kolubari. To je mala klanica u odnosu na RTB Bor, ‘Rio Tinto’ i Železaru u Smederevu, a izginulo je na desetine tona ribe“, ističe Aleksandra Vukićević.Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, novčane kazne za privredne prestupe dosežu i do tri miliona dinara. Međutim, ako pravno lice koristi prirodne resurse ili dobra bez saglasnosti resornog Ministarstva, ono može da bude kažnjeno i iznosom dvadesetostruko većim od pričinjene štete i zabranom vršenja delatnosti u periodu do tri godine.Pročitajte još:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
srbija, ekologija, zagađenje, životna sredina, društvo
srbija, ekologija, zagađenje, životna sredina, društvo
Može li Srbija da spreči zagađivanje životne sredine
21:19 10.08.2021 (Osveženo: 03:15 26.08.2021) Srpski propisi o zaštiti životne sredine su dobri i ne mogu da se okrive za industrijsko zagađenje u našoj zemlji. Koren problema treba potražiti u ugovorima sa investitorima, ali su rešenja već poznata – firme moraju da nabave najmoderniju tehnologiju za zaštitu okoline, a zakoni moraju da se sprovode bez izuzetka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je u ponedeljak od predstavnika kompanije „Ziđin“ da ta firma ugradi nove kapacitete i smanji emisiju štetnih gasova u topionici u Boru i da najkasnije do kraja godine obezbedi potpuno čist vazduh za stanovnike tog grada.
Kompanija „Ziđin“, Železara u Smederevu, a poslednjih meseci i „Rio Tinto“ glavne su mete ekoloških aktivista i javnosti zbog trenutnog i mogućeg industrijskog zagađenja. U diskusijama o njihovom štetnom uticaju po životnu sredinu više puta su dovođeni u pitanje efikasnost i sprovođenje domaćih zakona i snaga političke volje za rešavanje problema.
Može li Srbija da stane na put zagađenju
Da u našim propisima nema nikakvih problema za „Sputnjik“ tvrdi advokat i konsultant Branko Pavlović, koji ističe da nije tačno da se nekome više isplati da krši ekološke norme i plaća kazne, umesto da uloži u tehnologiju i reši problem koliko je moguće, zato što u Srbiji mogu da se izreknu mere koje opiranje zaštiti životne sredine čine besmislenim.
Upitan šta propisuje Zakon o zaštiti životne sredine, on odgovara:
„Propisuje obavezna merenja, načine na koje se utvrđuje štetna emisija, neophodnost unutrašnjih kontrola i procedura, spoljni inspekcijski nadzor i, naravno, mere koje se izriču ako se utvrdi da postoje zagađenja koja prelaze određene normative. Kazne mogu da idu vrlo visoko. Ako bi postojale namere ili grubi nemar, to može da bude i krivično delo, a ono što najviše pogađa privredne subjekte je da može da se izrekne i zabrana obavljanja delatnosti“.
Sa Pavlovićem se slaže urednica ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Aleksandra Vukićević:
„Kad je u pitanju industrijsko zagađenje i dolaženje raznih kompanija iz sveta, problem nije u našim zakonima nego u ugovorima koje smo mi sklopili kao zemlja“.
Država da sprovodi zakone
Da bi sprečila zagađivanje životne sredine, država treba da sprovodi postojeće propise i da ne odstupa od ekoloških zahteva, napominje Pavlović, ali i da vodi računa o privrednim aktivnostima, kako ih ne bi uništila.
„Najveći zagađivači su, po prirodi delatnosti, a ne zato što su to zli ljudi, RTB Bor, Železara u Smederevu i ‘Rio Tinto’, ako dođe do realizacije tog posla. Tu treba sa investitorima sesti i videti šta je tehnološki moguće, šta je optimalno postići u tim industrijama, i onda zahtevati da se to u realnom vremenskom okviru dovede do najviših tehnoloških nivoa. Ne radi se o tome da je došao stranac i da odmah treba da ga zatvorimo. Pa, do juče je bilo državno i zagađivalo mnogo više nego što to sada čini stranac“, naglašava Pavlović.
Aleksandra Vukićević ocenjuje da sastanak sa predstavnicima „Ziđina“ pokazuje da je vlast shvatila da je situacija u oblasti zaštite životne sredine veoma loša.
„Trebalo bi da počnemo da se pridržavamo zakona i da to bude potpuno jasno. Oni moraju da ulože pare u tu tehnologiju i da je koriste. Sad se ispostavilo da tehnologiju ne koriste čak ni oni koji je imaju. Zagađuje se na sve strane. Skoro je bio pomor riba u Kolubari. To je mala klanica u odnosu na RTB Bor, ‘Rio Tinto’ i Železaru u Smederevu, a izginulo je na desetine tona ribe“, ističe Aleksandra Vukićević.
Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, novčane kazne za privredne prestupe dosežu i do tri miliona dinara. Međutim, ako pravno lice koristi prirodne resurse ili dobra bez saglasnosti resornog Ministarstva, ono može da bude kažnjeno i iznosom dvadesetostruko većim od pričinjene štete i zabranom vršenja delatnosti u periodu do tri godine.
