Velika nestašica peska u svetu, šta je problem Srbije
22:37 09.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022)
CC0 / Pixabay/Rico S. /
Pratite nas
Za razliku od sveta kome preti nestašica peska neophodnog u građevinskoj industriji, Srbija ga ima dovoljno za svoje potrebe, ali pod uslovom da ga racionalno eksploatišemo i koristimo, kaže za Sputnjik potpredsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić.
Upozorenje Ujedinjenih nacija da planeti preti nestašica peska koji se koristi u građevinarstvu, jer je u proteklih 20 godina utrostručena njegova potrošnja usled industrijalizacije i urbanizacije, posle najnovijih požara u svetu dobija dodatnu dimenziju.
„Sada će biti velika nestašica tog materijala posle ovih požara u pojedinim zemljama jer su izgorele grdne kuće i infrastruktura koju treba obnavljati. A to su zemlje koje nemaju dovoljno prirodnog potencijala u pesku i šljunku“. Tako da će verovatno biti angažovan i sa Balkana deo tog materijala. Šljunak i pesak će ići u te zemlje, za Grčku“, smatra Rodić koji napominje da pustinjski pesak kojim svet obiluje ne može da se koristi u te svrhe.
Građevinski pesak nedostaje svetu
Na pitanje kako se zanavljaju pesak i šljunak kojih ima u našim vodama i možemo li da ostanemo bez njih, naš sagovornik ističe da bi trebalo da se držimo pravila da koliko nanosa voda donese, toliko treba i da se koristi. Kada se ogole šume, bujice ga više nanesu, ali se tako i zatrpavaju jezera i reke, pa neke zbog toga i presuše. Kada ima dosta šume koja je prirodna brana bujici, onda nanos u manjim količinama ide u reke. Zato Rodić podvlači da uvek treba imati meru – da treba koristiti samo onoliko koliko voda nanese.
„Moravca“ najviše ima na ušću Morave u Dunav, koji je dobar jer nije masan, čist je, a dunavski pesak je masan pa dobro ne prijanja i nije dobar za malterisanje, ali jeste za puteve, objašnjava potpredsednik Građevinske komore.
On, međutim, upozorava na problem divlje, nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka.
Srbija od 2017. godine ima Pravilnik o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa koji je donelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pravilnik omogućava davanje u zakup državnog vodnog zemljišta za vađenje rečnih nanosa isključivo na planiranim lokacijama i u granicama dozvoljenih godišnjih količina, ali je zamah građevinarstva u Srbiji poslednjih godina, očigledno, učinio svoje pa problem sa divljom ekspoatacijom peska i šljunka, po njegovoj oceni i dalje nije rešen.
U problemima zbog divlje eksploatacije
Na pitanje koliko je građevinska aktivnost uzletela on nije precizirao, ali je jasan:
„Ako gledamo u odnosu na pre dve-tri godina, ona je maltene duplirana. Tako je i potrošnja repromaterijala daleko veća nego što je bila. Zato su i neke cene 100 odsto skočile. Ono što je nas najviše zabrinjavalo i uvek je toga bilo, to je nekontrolisana eksploatacija šljunka i peska, što je dovelo do toga da se urušavaju pojedine obaloutvrde, gde su ugroženi čak i mostovi na Moravi“, kaže Rodić.
Posebno je skočila potražnja za peskom, od 2014. godine čak pet puta je veća u odnosu na prethodnu deceniju.
U skladu sa Planom vađenja rečnih nanosa koji je donelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javno preduzeće „Srbijavode“ raspisuje javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta koje je u državnoj svojini.
Pravilnik postoji, ali…
Vodna saglasnost za vađenje rečnog nanosa izdaje se pravnim licima ili preduzetnicima, koji poseduju odgovarajuće licence za vađenje rečnih nanosa, a najduže za period od godinu dana. Tu licencu im izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ukoliko je pak u pitanju vađenje rečnih nanosa iz plovnog puta, licencu i to na pet godina izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Srbija ima dovoljno peska i šljunka
za svoje potrebe u građevinarstvu
© Depositphotos.com / Kalinovsky
Naš sagovornik, međutim, upozorava da uprkos tome što država sada raspisuje licitaciju za vađenje šljunka i peska da bi sprečila divlju eksploataciju, nje još ima i ne kontroliše se.
Na tome se, kako kaže, na crnom tržištu enormno zarađuje, ali vađenjem šljunka i peska iz reka ne samo da se ugrožava životna sredina, nego i sigurnost sliva, posebno gde su mostovi i saobraćajnice.
„Praksa kaže da onoliko koliko voda godišnje nanese toliko i treba eksploatisati. Sve preko toga dovodi do poremećaja ekologije, ali i sigurnosti same reke. Produbljivanjem korita reke zbog eksploatacije šljunka i peska vi ste uništili i podzemne vode. Ljudima bunari sada presušuju, nemaju navodnjavanje. U moravskom slivu živi tri miliona ljudi koji su sada ugroženi. Zato se zalažemo za integralno uređenje moravskog sliva da bi se to sprečilo. Ako država pod hitno nešto ne preduzme u vrlo bliskoj budućnosti imaćemo velike probleme“, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
Posao za Srbijavode i nadležno Ministarstvo
Sve obaloutvrde moraju da se prekontrolišu, kao i nasipi koji su, kako kaže, prema informacijama Građevinske komore, van kontrole, jer inspekcije ne izlaze da vide da li su ugroženi. Te inspekcije koje su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pogotovo bi u svetlu klimatskih promena na to trebalo da obrate pažnju i dobiju prioritet, smatra Rodić.
Na probleme do kojih dovodi divlja eksploatacija su, kako ističe, godinama skretali pažnju Srbijavodama.
Danas se na pitanja Sputnjika nisu oglasili ni iz Srbijavoda, ni u Ministarstvu Poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gde kako je rečeno, zbog godišnjih odmora nisu bili u prilici da to učine.
O problemu ilegalne eksploatacije peska i šljunka bilo je reči i na zasedanju Skupštine Srbije oktobra 2018. Godine kada je ukazano na to da se na delu leve obale sve tri Morave, Save i Dunava to dešava bez ikakve kontrole, a da su tokom cele godine podnete samo četiri krivične prijave.
Dese se i zabrane
Maja ove godine Republička vodoprivredna inspekcija nije dala saglasnost kineskoj kompaniji da eksploatiše šljunak iz Zapadne Morave za potrebe gradnje autoputa Preljina - Požega. Nakon izlaska na teren i sačinjenog nalaza inspekcijske kontrole, izdato je rešenje kojim se kineskim izvođačima radova na gradnji auto-puta na trasi Preljina - Požega, zabranjuje eksploatacija rečnog šljunka iz Zapadne Morave i nalaže vraćanje korita reke u prvobitno stanje.
Nestašica građevinskog peska preti svetu jer je zbog urbanizacije potrošnja utrostručena u poslednje dve decenije
© AFP 2023 / Karim Jaafar
Takav epilog, makar zasada, nije imao slučaj ilegalnog kopanja šljunka u Toplici koji su pre mesec dana prijavili prokupački ekolozi, što je u službenoj belešci evidentirao i ribočuvar.
„Na licu mesta je zatečen bager bez vidljivih oznaka vlasnika, a u dužini od 300 metara desno od obale reke Toplice vidljiva je sveža eksploatacija šljunka kojim je bitno izmenjen prirodni tok reke Toplice. Eksploatacija je vršena kako u priobalju, tako i u samom koritu reke“, konstatovano je u izveštaju.
Upućeni kažu da je ilegalno vađenje šljunka i peska uvek bio jedan od najisplativijih poslova, a sa rastom građevinskih poslova, posebno je dobio na profitabilnosti.
