https://lat.sputnikportal.rs/20210808/cene-oranica-u-vojvodini-priblizile-se-proseku-u-spaniji-i-grckoj-1128278795.html
Cene oranica u Vojvodini približile se proseku u Španiji i Grčkoj
Cene oranica u Vojvodini približile se proseku u Španiji i Grčkoj
Sputnik Srbija
Cene poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom okrugu i dalje su najviše u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za drugi kvartal... 08.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-08T17:01+0200
2021-08-08T17:01+0200
2021-08-08T17:01+0200
ekonomija
poljoprivredno zemljište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/08/1128279230_0:3:1920:1083_1920x0_80_0_0_e320eb708d237a73e177341286101cc5.jpg
Sledi Severnobački okrug gde su cene bile, u proseku, 9.550 evra, u Severnobanatskom 7.600 evra za hektar, u Južnobanatskom iznose 7.250, a u srednjem Banatu 6.900, što je malo skuplje nego prošle godine, ali jeftinije nego 2019.Srbija i Evropska unijaIpak, u ostalim krajevima Srbije stanje na tržištu oranica nije ni približno onom na severu zemlje. Cene poljoprivrednog zemljišta u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, kao i u beogradskom regionu su u stagnaciji pa i u padu, u poslednje tri godine.U tim krajevima zemlje prosečne cene hektara kreću se od 2.750 evra (u južnoj i istočnoj Srbiji) do 3.700 u beogradskom regionu.Ovi iznosi za plodnu vojvođansku zemlju sve su bliži, ako ne i viši, u odnosu na mnoge države Evropske unije. Prema poslednjem izveštaju evropske statistike, cene poljoprivrednog zemljišta u državama članicama znatno se razlikuju.Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena. Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji, piše Politika.Ovo su prosečne cene po državama, dok zemljište u nekim plodnim regionima pojedinih zemalja treba platiti i nekoliko puta više nego na nivou države, što je slučaj i u Srbiji.Inače, izveštaj RGZ-a pokazuje da je u ukupnom trgovanju nepokretnostima u Srbiji učešće poljoprivrednog zemljišta bilo 12 odsto.Broj prometovanih nepokretnosti u drugom kvartalu ove godine bio je za 87 procenata veći u odnosu na isti kvartal 2020. ili za 40 u odnosu taj period 2019. godine.Šta se dogodilo od 2019. do danasTrendovi učešća različitih vrsta nepokretnosti u ukupnom prometu nisu se znatnije menjali od 2019, naglašava se u zaključku.U drugom kvartalu 2021. najviše je trgovano stanovima, građevinskim zemljištem, stambenim objektima i poljoprivrednim zemljištem. Ipak, u ukupnom prometu, učešće poljoprivrednog zemljišta bilo je u padu za dva procenta, u odnosu na isti period prethodne godine.Kada se uporedi isti period 2020. u Nišu je zabeleženo najveće povećanje obima prometa zemljišta – građevinskog za 131 odsto i poljoprivrednog za 129 procenata."Pandemija je znatno uticala na obim prometa na tržištu, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu ove godine nepokretnosti su u 85 procenata prometa plaćene gotovinom, a u svega 15 odsto iz kredita. Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najviše plaćalo zemljište i to u 99 procenata trgovanja", navodi se u izveštaju o tržištu nepokretnostima RGZ-a.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20190904/sve-se-vise-trguje-poljoprivrednim-zemljistem-cena-njive-u-srbiji-i-do-42500-evra-zemljiste-nepokretnost-trziste-prodaja-kupovina-zemlja-1120750127.html
https://lat.sputnikportal.rs/20170323/Vucic-poljoprivredno-zemljiste-1110500569.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, poljoprivredno zemljište
ekonomija, poljoprivredno zemljište
Cene oranica u Vojvodini približile se proseku u Španiji i Grčkoj
Cene poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom okrugu i dalje su najviše u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za drugi kvartal ove godine, prosečna cena hektara u ovom delu Vojvodine bila je 11.700 evra što je rast u odnosu na 10.400 evra, u istom periodu 2020.
Sledi Severnobački okrug gde su cene bile, u proseku, 9.550 evra, u Severnobanatskom 7.600 evra za hektar, u Južnobanatskom iznose 7.250, a u srednjem Banatu 6.900, što je malo skuplje nego prošle godine, ali jeftinije nego 2019.
Ipak, u ostalim krajevima Srbije stanje na tržištu oranica nije ni približno onom na severu zemlje. Cene poljoprivrednog zemljišta u Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji, kao i u beogradskom regionu su u stagnaciji pa i u padu, u poslednje tri godine.
U tim krajevima zemlje prosečne cene hektara kreću se od 2.750 evra (u južnoj i istočnoj Srbiji) do 3.700 u beogradskom regionu.
Ovi iznosi za plodnu vojvođansku zemlju sve su bliži, ako ne i viši, u odnosu na mnoge države Evropske unije. Prema poslednjem izveštaju evropske statistike, cene poljoprivrednog zemljišta u državama članicama znatno se razlikuju.
Kako je nedavno objavio portal „Agroklub”, u Hrvatskoj se i dalje mogu kupiti oranice za manje od 4.000 evra po hektaru. Prosečna cena u toj zemlji je 3.395 evra i najniža je u Evropskoj uniji. Navodi se ipak da će hrvatsku zemlju za dve godine moći da kupuju i stranci, zbog čega cene već sada počinju da rastu. Pojedine parcele koštaju 15.000 evra za hektar.
Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena. Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji,
piše Politika.
Ovo su prosečne cene po državama, dok zemljište u nekim plodnim regionima pojedinih zemalja treba platiti i nekoliko puta više nego na nivou države, što je slučaj i u Srbiji.
Inače, izveštaj RGZ-a pokazuje da je u ukupnom trgovanju nepokretnostima u Srbiji učešće poljoprivrednog zemljišta bilo 12 odsto.
Broj prometovanih nepokretnosti u drugom kvartalu ove godine bio je za 87 procenata veći u odnosu na isti kvartal 2020. ili za 40 u odnosu taj period 2019. godine.
Šta se dogodilo od 2019. do danas
Trendovi učešća različitih vrsta nepokretnosti u ukupnom prometu nisu se znatnije menjali od 2019, naglašava se u zaključku.
U drugom kvartalu 2021. najviše je trgovano stanovima, građevinskim zemljištem, stambenim objektima i poljoprivrednim zemljištem. Ipak, u ukupnom prometu, učešće poljoprivrednog zemljišta bilo je u padu za dva procenta, u odnosu na isti period prethodne godine.
Kada se uporedi isti period 2020. u Nišu je zabeleženo najveće povećanje obima prometa zemljišta – građevinskog za 131 odsto i poljoprivrednog za 129 procenata.
Naglašava se i da su svi pokazatelji i rast prometa bili očekivani, zbog pandemije i okolnosti koje su postajale prošle godine. Iz RGZ-a podsećaju da je drugo tromesečje 2020. obeležilo vanredno stanje zbog širenja kovida 19, kada je usled ograničenja kretanja, tokom aprila, zabeležen drastičan pad aktivnosti na tržištu nepokretnosti.
"Pandemija je znatno uticala na obim prometa na tržištu, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu ove godine nepokretnosti su u 85 procenata prometa plaćene gotovinom, a u svega 15 odsto iz kredita. Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najviše plaćalo zemljište i to u 99 procenata trgovanja", navodi se u izveštaju o tržištu nepokretnostima RGZ-a.
