https://lat.sputnikportal.rs/20210806/da-li-to-smit-spusta-loptu-1128248077.html
Da li to Šmit spušta loptu
Da li to Šmit spušta loptu
Sputnik Srbija
Izjavama, od kojih je poslednja da je spreman na neformalni sastanak s političkim predstavnicima srpskog naroda, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit spušta loptu u odnosu na praksu koju je, različitim intenzitetom, tokom dvanaest godina svog mandata držao Valentin Incko. To pokazuje da je moguće doći do kompromisa u BiH.
2021-08-06T20:51+0200
2021-08-06T20:51+0200
2021-08-31T16:54+0200
politika
milorad dodik
kristijan šmit
bosna i hercegovina (bih)
region
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/04/1124273537_0:0:900:506_1920x0_80_0_0_87b330099b8870a917b751299bb65cf5.jpg
Ovako poslednju izjavu Kristijana Šmita komentariše istraživač mostarskog Instituta za društveni razvoj Milan Sitarski.Šmit spušta loptu i pruža rukuSitarski podseća i na ranije Šmitove izjave koje je dao otkako je došao u BiH – da bi bonska ovlašćenja koristio samo u ekstremnim slučajevima, kada je ugrožen integritet BiH, da BiH nikada neće biti centralizovana zemlja, da državni nivo vlasti ne treba da ugrožava entitetski ili kantonalni nivo vlasti – Šmitova poslednja izjava na tragu je prethodnih, smatra Sitarski.Njegovo je mišljenje da se Šmit lagano profiliše kao čovek kompromisa koji teži konsenzusu u BiH, a kako će akteri iz Republike Srpske reagovati na to, tek će se videti. Za sada, predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik, postavio je dva uslova za susret sa Šmitom – prvi je da susret ne bude u kapacitetu visokog predstavnika, već kao susret sa iskusnim političarem iz Nemačke; drugi uslov je da na takav eventualni susret ne ide sam, nego sa svim relevantnim političarima iz Republike Srpske.Ni Šmit, prema njegovom mišljenju, neće pritiskati političke aktere da do susreta dođe što pre. Bitno je da je otvorio takvu mogućnost – sada sve zavisi od dinamike političkog života i međustranačkih odnosa u Republici Srpskoj hoće li i kada ona biti prihvaćena.Iako bi dijalog bio neformalan, on bi mogao da doprinese relaksiranju situacije i labavljenju niza političkih kriza koje potresaju BiH, što zavisi ko u dijalogu učestvuje – ako se radi o liderima parlamentarnih stranaka, koje su zastupljene u institucijama čak bi i neformalni dijalog mogao da doprinese normalizaciji odnosa.Ukoliko bi šefovi stranaka postigli neformalni i džentlmenski dogovor, njihovi stranački kadrovi bi ga i sproveli kroz institucije.Šmit će se držati plana „Pet plus dva“Mišljenje Sitarskog ne deli banjalučki politikolog Radomir Nešković, koji smatra da će Šmit spustiti loptu oko nekih nevažnih stavova i da neće poništiti izmene krivičnog zakona BiH, kao i da će se držati agende „Pet plus dva“. Ovaj plan podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju Konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost, kao i zaživljavanje vladavine prava.Pored ovih, BiH bi pre zatvaranja kancelarije visokog predstavnika trebalo da ispuni još dva uslova – potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dobijanje pozitivne procene situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.Rukovodstvo Republike Srpske, kao i opozicione partije obavezane su odlukom Skupštine Republike Srpske da ne priznaju legitimitet visokog predstavnika, napominje banjalučki politikolog Radomir Nešković. Međutim, visoki predstavnik u liku Kristijana Šmita je politička realnost i u tom smislu naš sagovornik očekuje da do neke vrste razgovora između njega i predstavnika Srba dođe.Prednost neformalnog susreta, prema Neškovićevim rečima, leži u mogućnosti slobodnijeg razgovora, što bi bio veliki dobitak za Republiku Srpsku i njene predstavnike.„Tu bi Šmit bio u nezgodnoj situaciji, jer on teži da razgovara u institucionalnim okvirima, u Predsedništvu BiH. Mislim da je to njegova agenda, a agenda Republike Srpske je da se razgovara van institucija, da bi se u neformalnim razgovorima situacija razlabavila“, smatra on.
https://lat.sputnikportal.rs/20210804/kristijan-smit-nisam-naivan-1128141107.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210806/dodik-moze-susret-sa-personom-smit-ali-pod-jednim-uslovom-1128207597.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
krtistijan šmit, bih, visoki predstavnik, kriza, milorad dodik, milan sitarski, radomir nešković, nikola joksimović
krtistijan šmit, bih, visoki predstavnik, kriza, milorad dodik, milan sitarski, radomir nešković, nikola joksimović
Da li to Šmit spušta loptu
20:51 06.08.2021 (Osveženo: 16:54 31.08.2021) Izjavama, od kojih je poslednja da je spreman na neformalni sastanak s političkim predstavnicima srpskog naroda, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit spušta loptu u odnosu na praksu koju je, različitim intenzitetom, tokom dvanaest godina svog mandata držao Valentin Incko. To pokazuje da je moguće doći do kompromisa u BiH.
Ovako poslednju izjavu Kristijana Šmita komentariše istraživač mostarskog Instituta za društveni razvoj Milan Sitarski.
„Šmit od samog početka daje prilično kompromisne izjave koje se mogu prevesti kao pružena ruka za razgovor, kompromis i nadajmo se konsenzus u celoj BiH. Poslednja izjava je kontinuitet njegove politike i čini mi se da je on vrlo svestan toga da praktično jedna trećina BiH ne priznaje njegov legitimitet, da je u prilično osetljivoj, rovitoj situaciji“, objašnjava on.
Šmit spušta loptu i pruža ruku
Sitarski podseća i na ranije Šmitove izjave koje je dao otkako je došao u BiH – da bi bonska ovlašćenja koristio samo u ekstremnim slučajevima, kada je ugrožen integritet BiH, da BiH nikada neće biti centralizovana zemlja, da državni nivo vlasti ne treba da ugrožava entitetski ili kantonalni nivo vlasti – Šmitova poslednja izjava na tragu je prethodnih, smatra Sitarski.
Njegovo je mišljenje da se Šmit lagano profiliše kao čovek kompromisa koji teži konsenzusu u BiH, a kako će akteri iz Republike Srpske reagovati na to, tek će se videti. Za sada, predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik, postavio je dva uslova za susret sa Šmitom – prvi je da susret ne bude u kapacitetu visokog predstavnika, već kao susret sa iskusnim političarem iz Nemačke; drugi uslov je da na takav eventualni susret ne ide sam, nego sa svim relevantnim političarima iz Republike Srpske.
„Nije nužno da odgovor na Šmitovu inicijativu bude momentalan. Treba imati u vidu da je u BiH već počela neka vrsta izborne kampanje, iako su izbori tek na jesen 2022. Ali mislim da će njegova ruka ostati da visi u vazduhu, tako da se protokom vremena povećavaju šanse da jednom bude i prihvaćena“, kaže Sitarski.
Ni Šmit, prema njegovom mišljenju, neće pritiskati političke aktere da do susreta dođe što pre. Bitno je da je otvorio takvu mogućnost – sada sve zavisi od dinamike političkog života i međustranačkih odnosa u Republici Srpskoj hoće li i kada ona biti prihvaćena.
Iako bi dijalog bio neformalan, on bi mogao da doprinese relaksiranju situacije i labavljenju niza političkih kriza koje potresaju BiH, što zavisi ko u dijalogu učestvuje – ako se radi o liderima parlamentarnih stranaka, koje su zastupljene u institucijama čak bi i neformalni dijalog mogao da doprinese normalizaciji odnosa.
„Ne bi bio ni prvi ni poslednji slučaj u višestranačkim društvima i državama da lideri stranaka postignu nekakav dogovor, a kasnije ga članovi njihovih stranaka, a vrlo često i oni sami kao poslanici, šefovi poslaničkih grupa i vlada, predsednici parlamenata, kroz institucije operacionalizuju“, objašnjava naš sagovornik.
Ukoliko bi šefovi stranaka postigli neformalni i džentlmenski dogovor, njihovi stranački kadrovi bi ga i sproveli kroz institucije.
Šmit će se držati plana „Pet plus dva“
Mišljenje Sitarskog ne deli banjalučki politikolog Radomir Nešković, koji smatra da će Šmit spustiti loptu oko nekih nevažnih stavova i da neće poništiti izmene krivičnog zakona BiH, kao i da će se držati agende „Pet plus dva“. Ovaj plan podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju Konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost, kao i zaživljavanje vladavine prava.
Pored ovih, BiH bi pre zatvaranja kancelarije visokog predstavnika trebalo da ispuni još dva uslova – potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dobijanje pozitivne procene situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Rukovodstvo Republike Srpske, kao i opozicione partije obavezane su odlukom Skupštine Republike Srpske da ne priznaju legitimitet visokog predstavnika, napominje banjalučki politikolog Radomir Nešković. Međutim, visoki predstavnik u liku Kristijana Šmita je politička realnost i u tom smislu naš sagovornik očekuje da do neke vrste razgovora između njega i predstavnika Srba dođe.
„Nemate šta drugo da radite, nego da razgovarate, bilo da je neko prijatelj ili neprijatelj. Mislim da će do razgovora doći, ali u kom formatu i kada, to niko ne zna. Ali, do razgovora mora doći da bi se sadašnje stanje prevazišlo, da bi se moglo funkcionisati“, smatra Nešković.
Prednost neformalnog susreta, prema Neškovićevim rečima, leži u mogućnosti slobodnijeg razgovora, što bi bio veliki dobitak za Republiku Srpsku i njene predstavnike.
„Tu bi Šmit bio u nezgodnoj situaciji, jer on teži da razgovara u institucionalnim okvirima, u Predsedništvu BiH. Mislim da je to njegova agenda, a agenda Republike Srpske je da se razgovara van institucija, da bi se u neformalnim razgovorima situacija razlabavila“, smatra on.
