https://lat.sputnikportal.rs/20210805/koliko-kosta-pogresno-upisan-broj-na-uplatnici-1128167189.html
Pogrešan broj na uplatnici i žalba na neku uslugu se od sada plaća. Koliko?
Pogrešan broj na uplatnici i žalba na neku uslugu se od sada plaća. Koliko?
Sputnik Srbija
Klijenti pojedinih banaka odnedavno moraju da plate „kaznu“ od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici, a koštaće ih i ako... 05.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-05T12:14+0200
2021-08-05T12:14+0200
2022-08-26T13:08+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110991/91/1109919175_0:378:4032:2646_1920x0_80_0_0_1b447c39f6dd1c03b669b3467d36b9d5.jpg
Vladimir Vasić iz Udruženja banaka je izjavio da je u pitanju poslovna politika svake banke.„Mi kao Udruženje banaka ne ulazimo u to kakvu će cenovnu politiku imati. Ovde mogu da razumem banke“, kazao je Vasić za TV Prva.On je ukazao da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko kju-ar kodova.Kako je napomenuo, postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.„Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je onih koji će platiti tih 1.000 dinara“, istakao je Vasić.Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on je mišljenja da je to u redu.„I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelindž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde“, kazao je Vasić.S druge strane, Dejan Gavrilović iz „Efektive“ smatra da to, ipak, nije u redu jer klijenti rade posao banke.„I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Godinama unazad banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke“, naveo je Gavrilović.Podsetivši na kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, Gavrilović je ukazao da sada imamo situaciju da korisnik sve sam radi, preneo je B92.„Sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke“, obrazložio je Gavrilović, postavivši pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna, pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna
pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna, pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna
Pogrešan broj na uplatnici i žalba na neku uslugu se od sada plaća. Koliko?
12:14 05.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Klijenti pojedinih banaka odnedavno moraju da plate „kaznu“ od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici, a koštaće ih i ako se žale na neku uslugu, a ne budu u pravu.
Vladimir Vasić iz Udruženja banaka je izjavio da je u pitanju poslovna politika svake banke.
„Mi kao Udruženje banaka ne ulazimo u to kakvu će cenovnu politiku imati. Ovde mogu da razumem banke“, kazao je Vasić za TV Prva.
On je ukazao da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko kju-ar kodova.
„Tih 1.000 dinara je verovatno demotivacija klijenata da sami, ručno nešto kucaju, odnosno da se preusmere na korišćenje ovakvih načina plaćanja“, smatra Vasić.
Kako je napomenuo, postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.
„Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je onih koji će platiti tih 1.000 dinara“, istakao je Vasić.
Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on je mišljenja da je to u redu.
„I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelindž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde“, kazao je Vasić.
S druge strane, Dejan Gavrilović iz „Efektive“ smatra da to, ipak, nije u redu jer klijenti rade posao banke.
„I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Godinama unazad banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke“, naveo je Gavrilović.
Podsetivši na kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, Gavrilović je ukazao da sada imamo situaciju da korisnik sve sam radi,
preneo je B92.
„Sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke“, obrazložio je Gavrilović, postavivši pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji
