https://lat.sputnikportal.rs/20210805/centar-vilson-unapredjenom-gebelsovom-metodom-lobira-za-pristinu-1128192018.html
Centar „Vilson“ unapređenom Gebelsovom metodom lobira za Prištinu
Centar „Vilson“ unapređenom Gebelsovom metodom lobira za Prištinu
Sputnik Srbija
Izveštaj američkog centra „Vilson“ posvećen rešavanju kosovskog pitanja ne donosi ništa novo i ima minimalnu propagandnu vrednost, jer se već sprovodi politika... 05.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-05T22:17+0200
2021-08-05T22:17+0200
2022-08-26T13:08+0200
politika
kina
sad
rusija
kosovo i metohija (kim)
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111512/53/1115125364_0:300:5760:3540_1920x0_80_0_0_9572da9118dc55cd01e1031e28923917.jpg
On ovako gleda na dokument pod nazivom „Konsolidovanje suvereniteta Kosova: Zašto je to važno i šta treba učiniti”, u kojem se ocenjuje da SAD i članice Evropske unije treba da pomognu „u učvršćivanju kosovskog suvereniteta”, a da Srbiju treba onemogućiti da „širi uticaj Rusije i Kine u regionu”.Autori dokumenta takođe ističu da se pružila „jedinstvena prilika za rešavanje jednog od glavnih izvora međudržavnih napetosti na Zapadnom Balkanu”, s obzirom na to da je nova vlada u Prištini osvojila znatnu parlamentarnu većinu „na platformi napretka i borbe protiv korupcije”. Navodi se i da je „nova, energična podrška SAD i EU potrebna za ostvarenje cilja postojanja nezavisnih, multietničkih država i društava koja mirno koegzistiraju na Zapadnom Balkanu”, te da je „kosovska vlada posvećena tim principima, dok zvanični Beograd nije”.Lobiranje za Prištinu unapređenom Gebelsovom metodomPrema rečima Aleksandra Pavića, iako centar „Vilson“ jeste značajan u smislu da je reč o starom tink-tenku koji postoji već pet decenija i koji je osnovao sam američki Kongres, ono što je izneto u ovom dokumentu nije ništa novo, jer to i inače jeste američka politika.Kako kaže, autori izveštaja o „Konsolidovanju suvereniteta Kosova” ništa novo nisu predložili toj takozvanoj dubokoj državi, što ona i inače ne radi, niti su joj rekli nešto što ona već sama ne zna.Pritisak na Srbiju zbog Rusije i KineOvaj dokument, kako dodaje, sam po sebi nije nešto što će nama u Srbiji promeniti život ili povećati već postojeći pritisak na zvanični Beograd, ali je interesantno da se u njemu ponavljaju neke stvari koje ljudi već pomalo potcenjuju.„Celokupna zapadna politika je ovde usmerena ne samo na forsiranje priznanja Kosova ili centralizacije Bosne, već i na suzbijanje rastućeg uticaja Rusije i Kine. Oni su zbog toga zabrinuti na globalnom planu, a Srbija je glavna u ovom delu Evrope preko koje se taj uticaj širi i zato je ona sada pod još većim udarom. Poluge pritiska su već identifikovane i deluju preko postojećih ili potencijalnih žarišta, pa tako i preko Kosova i Metohije kao najosetljivijeg mesta, a sve kako bi se Srbija rešila partnerstva sa Rusijom i Kinom koje ne priznaju lažnu državu Kosovo i nikada je nisu bombardovale i skočila u zagrljaj onih koji su sve suprotno uradili — koji su nas bombardovali, stalno nam postavljaju neke nove, besmislene uslove, ucenjuju nas i pokušavaju ne samo da nam otcepe Kosovo i Metohiju, nego i da unište Republiku Srpsku. Ovo je dakle, što bi se reklo, ’ponuda‘ koja se definitivno odbija”, ocenjuje politikolog.Stari znanci opet u akciji na strani PrištineU osvrtu na to da je među autorima dokumenta centra „Vilson“ Arben Hajrulahu sa Univerziteta u Prištini, a da su izveštaj podržali i čuveni albanski lobista, bivši američki kongresmen Eliot Engel, zatim Faruk Ajeti iz Australijskog instituta za međunarodne odnose, Reuf Bajrović iz US—Evropa alijanse i Sonja Biserko iz Helsinškog komiteta za ljudska prava, Aleksandar Pavić kaže da je reč o ljudima bez neke posebne političke težine.U dokumentu se ocenjuje da treba tražiti od Beograda i Prištine da se ponašaju odgovorno i poštuju obaveze koje su preuzeli tokom dijaloga, a preporučeno je i da se udvostruči podrška prijemu tzv. Kosova u međunarodne organizacije „ključne za domaću i međunarodnu bezbednost”, kao što su Savet Evrope, OEBS, Svetska zdravstvena organizacija, Interpol i Unesko.Sugeriše se i da bi od Srbije trebalo tražiti da prekine kampanju blokade prijema tzv. Kosova u međunarodne organizacije i povlačenja priznanja njegove nezavisnosti, a među preporukama je i inicijativa o ohrabrivanju pet država-članica EU koje nisu priznale Kosovo — Kipra, Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije da promene svoj stav.
kina
sad
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
politika, kina, sad, rusija, kosovo i metohija (kim), srbija
politika, kina, sad, rusija, kosovo i metohija (kim), srbija
Centar „Vilson“ unapređenom Gebelsovom metodom lobira za Prištinu
22:17 05.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Izveštaj američkog centra „Vilson“ posvećen rešavanju kosovskog pitanja ne donosi ništa novo i ima minimalnu propagandnu vrednost, jer se već sprovodi politika koju autori predlažu. Takođe, ljudi koji stoje iza ovog dokumenta nemaju nikakvu posebnu političku težinu, ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić.
On ovako gleda na dokument pod nazivom „Konsolidovanje suvereniteta Kosova: Zašto je to važno i šta treba učiniti”, u kojem se ocenjuje da SAD i članice Evropske unije treba da pomognu „u učvršćivanju kosovskog suvereniteta”, a da Srbiju treba onemogućiti da „širi uticaj Rusije i Kine u regionu”.
Autori dokumenta takođe ističu da se pružila „jedinstvena prilika za rešavanje jednog od glavnih izvora međudržavnih napetosti na Zapadnom Balkanu”, s obzirom na to da je nova vlada u Prištini osvojila znatnu parlamentarnu većinu „na platformi napretka i borbe protiv korupcije”. Navodi se i da je „nova, energična podrška SAD i EU potrebna za ostvarenje cilja postojanja nezavisnih, multietničkih država i društava koja mirno koegzistiraju na Zapadnom Balkanu”, te da je „
kosovska vlada posvećena tim principima, dok zvanični Beograd nije”. Lobiranje za Prištinu unapređenom Gebelsovom metodom
Prema rečima Aleksandra Pavića, iako centar „Vilson“ jeste značajan u smislu da je reč o starom tink-tenku koji postoji već pet decenija i koji je osnovao sam američki Kongres, ono što je izneto u ovom dokumentu nije ništa novo, jer to i inače jeste američka politika.
Kako kaže, autori izveštaja o
„Konsolidovanju suvereniteta Kosova” ništa novo nisu predložili toj takozvanoj dubokoj državi, što ona i inače ne radi, niti su joj rekli nešto što ona već sama ne zna.
„Ovo je prosto njihov metod rada, tog dubokog establišmenta, gde će sa hiljadu mesta da ponove istu stvar. Reč je o unapređenom Gebelsovom metodu, to da stalno morate da ponavljate svoju propagandu, pa danas to dolazi iz centra ’Vilson‘, juče je to bio, na primer, Danijel Server, a sutra će to opet biti neki treći bivši američki diplomata. Uz to, izveštaj su napunili besmislicama, pa je sada Aljbin Kurti velika nada multietničnosti na Zapadnom Balkanu, koji ni starijim ženama u Đakovici ne dozvoljava da žive u miru, dok Srbija to, navodno, nije. Zato neko ko ne poznaje prilike na Kosovu, ovaj izveštaj može čitati samo kao bajku”, objašnjava Pavić i dodaje da ovo nisu stvari koje su u Vašingtonu preterano primećene, jer se tamo ovakvi papiri, izveštaji, analize i preporuke proizvode na dnevnom nivou.
Pritisak na Srbiju zbog Rusije i Kine
Ovaj dokument, kako dodaje, sam po sebi nije nešto što će nama u Srbiji promeniti život ili povećati već postojeći pritisak na zvanični Beograd, ali je interesantno da se u njemu ponavljaju neke stvari koje ljudi već pomalo potcenjuju.
„Celokupna zapadna politika je ovde usmerena ne samo na forsiranje priznanja Kosova ili centralizacije Bosne, već i na suzbijanje rastućeg uticaja Rusije i Kine. Oni su zbog toga zabrinuti na globalnom planu, a Srbija je glavna u ovom delu Evrope preko koje se taj uticaj širi i zato je ona sada pod još većim udarom. Poluge pritiska su već identifikovane i deluju preko postojećih ili potencijalnih žarišta, pa tako i preko Kosova i Metohije kao najosetljivijeg mesta, a sve kako bi se Srbija rešila partnerstva sa Rusijom i Kinom koje ne priznaju lažnu državu Kosovo i nikada je nisu bombardovale i skočila u zagrljaj onih koji su sve suprotno uradili — koji su nas bombardovali, stalno nam postavljaju neke nove, besmislene uslove, ucenjuju nas i pokušavaju ne samo da nam otcepe Kosovo i Metohiju, nego i da unište Republiku Srpsku. Ovo je dakle, što bi se reklo, ’ponuda‘ koja se definitivno odbija”, ocenjuje politikolog.
Stari znanci opet u akciji na strani Prištine
U osvrtu na to da je među autorima dokumenta centra „Vilson“ Arben Hajrulahu sa Univerziteta u Prištini, a da su izveštaj podržali i čuveni albanski lobista,
bivši američki kongresmen Eliot Engel, zatim Faruk Ajeti iz Australijskog instituta za međunarodne odnose, Reuf Bajrović iz US—Evropa alijanse i Sonja Biserko iz Helsinškog komiteta za ljudska prava, Aleksandar Pavić kaže da je reč o ljudima bez neke posebne političke težine.
„Ovo jeste albansko lobiranje, jer ljudi koji stoje iza dokumenta moraju da opravdaju pare koje dobijaju, ali oni kucaju na otvorena vrata, jer svi predlozi koji su izneti već jeste poznata američka politika. Pritom, Eliot Engel je čovek koji je izgubio svoje mesto u Kongresu i više nema uticaj koji je imao donedavno, ali očigledno traži način da ostane aktivan i da dobija novac. Dakle, ne bih rekao da iza ovog izveštaja stoje neke intelektualne gromade, tim pre jer ne predlažu ništa novo niti kreativno, što već nije politika američkog Stejt departmenta prema Srbiji i lažnoj državi Kosovo”, zaključuje Pavić za Sputnjik.
U dokumentu se ocenjuje da treba tražiti od Beograda i Prištine da se ponašaju odgovorno i poštuju obaveze koje su preuzeli tokom dijaloga, a preporučeno je i da se udvostruči podrška prijemu tzv. Kosova u međunarodne organizacije „ključne za domaću i međunarodnu bezbednost”, kao što su Savet Evrope, OEBS, Svetska zdravstvena organizacija, Interpol i Unesko.
Sugeriše se i da bi od Srbije trebalo tražiti da prekine kampanju blokade prijema tzv. Kosova u međunarodne organizacije i povlačenja priznanja njegove nezavisnosti, a među preporukama je i inicijativa o ohrabrivanju pet država-članica EU koje nisu priznale Kosovo — Kipra, Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije da promene svoj stav.
