Portugalski general: Oluja – genocid gurnut pod tepih

© Tanjug / Tanja ValičObeležavanje godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj.
Obeležavanje godišnjice akcije Oluja u Hrvatskoj.  - Sputnik Srbija, 1920, 04.08.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Nekažnjivost zločina počinjenih tokom i nakon operacije Oluja doprinela je diskreditovanju međunarodnog krivičnog prava, ocenio je Karlos Martins Branko, portugalski general major u autorskom tekstu za ugledni lisabonski dnevnik Diario de Notisijas.
„Niko ne može reći da nije znao šta se dešava. Događaje je pratio i nadzirao vrh vojnih posmatrača UN i vojnih posmatrača Evropske zajednice. Iako su informacije i izveštaji stizali do najviših nivoa malo toga je bilo učinjeno kako bi se obuzdao impuls hrvatske vlade“, ukazuje Karlos Branko, koji se od 1994. do 1996. godine nalazio na strateški važnom položaju zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH.
On tvrdi da su međunarodni napori da se zaustavi kršenje ljudskih prava bili strahovito stidljivi i zaključuje da ne samo da su svetski politički lideri bili „saučesnici u ubistvu zbog ćutanja i odsustva izjava“, već su neki izuzetno uticajni politički akteri iz međunarodne zajednice prećutno podržavali postupke hrvatske države.
„Uprkos dokazima koji su bili van svake sumnje, počinioci ovih zločina, između ostalih i generali Gotovina i Markač, jednoglasno su prvostepeno osuđeni, redom na 24 odnosno 18 godina zatvora. Uprkos činjenici da su dve presude zasnovane na istim činjenicama i na istom zakonu, postojala je neobična individualnost u zaključivanju i odlučivanju sudija različitih instanci koji su tokom sudskog postupka dolazili do dijametralno suprotnih zaključaka o ključnim pitanjima suđenja i to onda kada su činjenice potvrđene u prvostepenim presudama. Tako su generali Gotovina i Markač u drugostepenom postupku bili oslobođeni“, podseća portugalski general.
Operacijom Oluja hrvatske vojske protiv srpskih snaga u Krajini koja je započela 4. avgusta 1995. godine pokrenuti su odlazak oko 250 hiljada Srba iz Hrvatske i likvidaciju oko 2.500 bespomoćnih civila srpske nacionalnosti, podseća Branko.
„Ubijali su one koji nisu uspeli ili nisu mogli da pobegnu zbog poodmaklih godina, pljačkali su, spaljivali kuće, uništavali useve i sve to uz podršku sa najviših nivoa hrvatske države. Život u Krajini postao je pakao za one koji nisu mogli da pobegnu. Groblje na otvorenom. Sve to se događalo ispred očiju pasivne međunarodne zajednice“, svedoči Karlso Branko.
Učešće hrvatske policije i vojske u ovim aktivnostima značilo je da akcija ne samo da je bila dopuštena već je bila i organizovana s ciljem da se demoliraju napuštene srpske kuće i onemogući povratak Srba u Hrvatsku, odnosno da se, kako to kaže portugalski general, „sistematski eliminiše cela etnička grupa“.
Butalno etničko čišćenje u Hrvatskoj 1995. godine upućuju na ponovno razmatranje hipoteze o genocidu s obzirom na neselektivna pogubljenja po kratkom postupku i dokaze o ubistvima velikih razmera nad bespomoćnim civilima, poručuje general Branko.
Međunarodni krivični sud ipak nije razmatrao genocid nad Srbima iz Hrvatske, ali se složio da su u operaciji Oluja počinjeni zločini i potvrdio je navode o etničkom čišćenju.
Međutim, kao da se ništa nije dogodilo, mnogi komandanti jedinica odgovorni za zverstva i počinjene zločine nastavili su svoju vojnu i političku karijeru u Hrvatskoj i nakon rata i zauzimali visoke položaje u državi kao ministri, poslanici, gradonačelnici.
Portugalski general smatra da je veto Saveta Evrope u maju 1996. godine, koji je odložio članstvo Hrvatske u toj organizaciji za šest meseci, bio „ništa drugo do farsa koju čine oni sa grižom savesti, uprkos svojoj pomirljivoj retorici o ljudskim pravima“ i ocenjuje da je neprihvatljivo upravljati međunarodnom politikom sa dva kriterijuma: snishodljivost za prijatelje, a zakon za ostale.
Zločin počinjeni tokom i nakon Oluje podsećaju na događaje iz Drugog svetskog rata u kojima je srpski živalj u Hrvatskoj, koji je pre rata činio oko 61 odsto stanovništva, desetkovan od strane nacista takozvane Nezavisne Države Hrvatske, kaže portugalski general i zaključuje:
„Tuđman je uspeo da učini ono što fašistička ustaška država NDH nije uspela tokom Drugog svetskog rata: da trajno protera srpsko stanovništvo iz Krajine. Ovo brutalno etničko čišćenje upućuje nas da ponovno razmatrimo hipoteze o genocidu, s obzirom na neselektivna pogubljenja po kratkom postupku i dokaze o ubistvima velikih razmera nad bespomoćnim civilima“, preneo je Tanjug.
Dan sećanja na stradale u Oluji - Sputnik Srbija, 1920, 04.08.2021
Srbija i Srpska obeležile Dan sećanja na stradale u Oluji /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala