https://lat.sputnikportal.rs/20210804/dan-kada-je-250-000-srba-izgubilo-sve--1128156548.html
Dan kada je 250.000 Srba izgubilo sve
Dan kada je 250.000 Srba izgubilo sve
Sputnik Srbija
Izgon Srba iz Hrvatske tokom operacije „Oluja“ izazvao je niz velikih trauma, jer ljudi koji su izbegli više nisu živeli istim životima kakvim su živeli u svojim zavičajima. Operacija „Oluja“ pokazala je pak, svu tragičnost naci-fašističkog koncepta nacije.
2021-08-04T19:38+0200
2021-08-04T19:38+0200
2022-08-26T13:08+0200
politika
hrvatska
region
akcija „oluja“
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110409/28/1104092811_0:0:1800:1014_1920x0_80_0_0_477ff317934b10bb007f80a7efbf5b2c.jpg
Dvadeseti vek pun je događaja kakvo je etničko čišćenje Srba u operaciji hrvatske vojske i policije „Oluja“, koja je počela 4. avgusta 1995. Međutim, takvi događaji teško mogu da se upoređuju jedan sa drugim, kaže sociolog Petar Lađević u emisiji „Sputnjik intervju“. Progon grčkog naroda iz Male Azije dvadesetih godina prošlog veka donekle deli sličnosti sa „Olujom“, ali tamo je postignut sporazum između Grčke i mlade turske republike o razmeni stanovništva.Izgon Srba ostavio je teške sociopsihološke posledice.Osim političkih i socijalnih posledica izgona Srba, najmanje propitivane su sociopsihološke posledice — izmeštanje 250.000 ljudi iz okvira u kojima su vekovima živeli i bili autohtono stanovništvo, izazvalo je velike traume, počev od toga da ti ljudi nisu živeli istim načinom života u Hrvatskoj i u Srbiji, gde su izbegli.Kada kaže „sa onim što je ostalo tamo“, Lađević, kako kaže, ne misli samo o domovima i imanjima, kako će se kasnije ispostaviti mahom uništenim i spaljenim ili sa grobovima predaka, već i na duhovnu baštinu koja je za njima ostala.Integracija u Srbiji bila je uspešnaO životima izbeglica u Srbiji nikada nije rađeno veliko sociološko istraživanje — rađene su manje studije, uglavnom demografskih i statističkih. Ono što nedostaje je ozbiljno istraživanje koje bi u obzir uzelo sve sociološke i psihološke karakteristike procesa integrisanja Srba iz Hrvatske u društvo u Srbiji.Dvojno državljanstvo omogućilo je Srbima iz Hrvatske da u Hrvatskoj, bez obzira na veličinu zločina koji je nad njima izvršen, ostvare određena građanska prava, dok im je dobijanje srpskog državljanstva (omogućeno od 2000. godine) omogućilo da u Srbiji započnu proces integracije.Kako su izbeglice obogatile srpsko društvoPrognani iz svojih zavičaja, Srbi iz Hrvatske sa sobom su doneli kulturni identitet koji je različit od kulturnog identiteta ljudi među koje su došli i formirali su svoje mikrosredine, kao što je beogradsko naselje Busije, gde se svake godine obeležava godišnjica „Oluje“. Srbija, prema Lađevićevom mišljenju, treba da u okviru integracijskih procesa podrži specifičnosti identiteta Srba iz Hrvatske, kako bi se mogla videti sva lepeza srpskog nacionalnog identiteta.Osim osobitog kulturnog identiteta, Srbi iz Hrvatske doneli su poseban tip radne kulture i solidarnosti.Paradoksalno, ali socijalne posledice od „Oluje“ više trpi Hrvatska nego Srbija.Zapad je po pitanju srpskih izbeglica iz Hrvatske imao dvostruke aršine — na međunarodnom nivou Hrvatskoj se dopuštalo da čini šta želi, čak i ono što je u suprotnosti sa liberalno-demokratskim shvatanjem društva. Tako je izgon Srba iz Hrvatske posmatran kao „ne-zločin“, kao nešto što je prirodno došlo sa ratom. Sa druge strane, zapadne zemlje omogućile su izbeglicama da lakše dobijaju vize za odlazak u treće zemlje, pogotovo ako su bili mladi bračni parovi ili ljudi sa visokom stručnom spremom, što rečito govori o cinizmu međunarodne zajednice, zaključuje naš sagovornik.
https://lat.sputnikportal.rs/20210804/portugalski-general-oluja--genocid-gurnut-pod-tepih-1128131591.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200802/popovic-oluja-zavrsni-cin-ustaske-genocidne-vertikale-1123121599.html
hrvatska
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
oluja, hrvatska, izbeglice, progon, etničko čišćenje, integracija, petar lađević, nikola joksimović, sputnjik intervju
oluja, hrvatska, izbeglice, progon, etničko čišćenje, integracija, petar lađević, nikola joksimović, sputnjik intervju
Dan kada je 250.000 Srba izgubilo sve
19:38 04.08.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Izgon Srba iz Hrvatske tokom operacije „Oluja“ izazvao je niz velikih trauma, jer ljudi koji su izbegli više nisu živeli istim životima kakvim su živeli u svojim zavičajima. Operacija „Oluja“ pokazala je pak svu tragičnost nacifašističkog koncepta nacije.
Dvadeseti vek pun je događaja kakvo je etničko čišćenje Srba u operaciji hrvatske vojske i policije „Oluja“, koja je počela 4. avgusta 1995. Međutim, takvi događaji teško mogu da se upoređuju jedan sa drugim, kaže sociolog Petar Lađević u emisiji „Sputnjik intervju“. Progon grčkog naroda iz Male Azije dvadesetih godina prošlog veka donekle deli sličnosti sa „Olujom“, ali tamo je postignut sporazum između Grčke i mlade turske republike o razmeni stanovništva.
Izgon Srba ostavio je teške sociopsihološke posledice.
„Ovde se radilo o specifikumu. Hrvatskoj je od strane međunarodne zajednice tolerisano da izvrši etničko čišćenje i to je najveća specifičnost ovog izgona. S druge strane, Srbima je sprečeno elementarno pravo — pravo da se vratiš — nizom administrativnih mera, nasiljem (da ne govorim o medijskom nasilju), da se povratak spreči. Tako da je naša situacija sasvim specifična i jedinstvena“, objašnjava on.
Osim političkih i socijalnih posledica izgona Srba, najmanje propitivane su sociopsihološke posledice — izmeštanje 250.000 ljudi iz okvira u kojima su vekovima živeli i bili autohtono stanovništvo, izazvalo je velike traume, počev od toga da ti ljudi nisu živeli istim načinom života u Hrvatskoj i u Srbiji, gde su izbegli.
„Srpski identitet je pluralan, policentričan, a i Srbi iz Hrvatske su unutar sebe policentrični. Jer nije isto biti Srbin iz Slavonije i Srbin iz Dalmacije. To je niz stvari koji razlikuje te ljude, a imaju i nešto zajedničko — srpski identitet. I svako od njih koji je došao ovde sa sobom je doneo nekoliko nivoa boli — da li će se snaći, da li će biti dobro dočekani (što su u većini slučajeva bili) i naravno, kako ovde započeti život od nule; pri tome čitavo vreme vodeći brigu o tome šta će biti sa onim što je ostalo tamo“, napominje Lađević.
Kada kaže „sa onim što je ostalo tamo“, Lađević, kako kaže, ne misli samo o domovima i imanjima, kako će se kasnije ispostaviti mahom uništenim i spaljenim ili sa grobovima predaka, već i na duhovnu baštinu koja je za njima ostala.
„Ipak je to bio njihov, tada su tako smatrali, jedini zavičaj. I oni tim izmeštanjem ovde donose sve tragedije koje su tamo imali, plus dolaze u novo gde se tek treba snaći i tek treba promišljati o tome kako dalje nastaviti život“, kaže Lađević.
Integracija u Srbiji bila je uspešna
O životima izbeglica u Srbiji nikada nije rađeno veliko sociološko istraživanje — rađene su manje studije, uglavnom demografskih i statističkih. Ono što nedostaje je ozbiljno istraživanje koje bi u obzir uzelo sve sociološke i psihološke karakteristike procesa integrisanja Srba iz Hrvatske u društvo u Srbiji.
„Gledano sa sadašnje distance, izgleda da su se izbeglice u velikoj većini uklopile u srpsko društvo i čini vam se da je to potpuno normalan proces. Ali, zavisno od perioda dolaska ovamo, kao i od perioda političkih garnitura koje su se smenjivale u Srbiji, ti su procesi varirali. Veliki je napredak napravljen u procesu integracije od 2000, pre svega u omogućavanju dvojnog državljanstva“, ističe Lađević.
Dvojno državljanstvo omogućilo je Srbima iz Hrvatske da u Hrvatskoj, bez obzira na veličinu zločina koji je nad njima izvršen, ostvare određena građanska prava, dok im je dobijanje srpskog državljanstva (omogućeno od 2000. godine) omogućilo da u Srbiji započnu proces integracije.
„Ti procesi su išli sa dosta muka, ali pouzdano mogu reći da je srpska država od 2000. preduzimala veliki broj integracijskih mera koje su prema izbeglicama bile veoma korektne. Naravno, kada bismo otišli u neku od izbegličkih sredina, čuli bismo različita mišljenja, od protesta do hvalospeva. Ali, objektivno gledano, taj proces je započeo i ljudi su počeli da se integrišu. Kada pogledate naselja oko Beograda i Novog Sada, pojedina sela u Vojvodini, pa i u centralnoj Srbiji, vidite uspešne elemente integracije“, smatra Lađević.
Kako su izbeglice obogatile srpsko društvo
Prognani iz svojih zavičaja, Srbi iz Hrvatske sa sobom su doneli kulturni identitet koji je različit od kulturnog identiteta ljudi među koje su došli i formirali su svoje mikrosredine, kao što je beogradsko naselje Busije, gde se svake godine obeležava godišnjica „Oluje“. Srbija, prema Lađevićevom mišljenju, treba da u okviru integracijskih procesa podrži specifičnosti identiteta Srba iz Hrvatske, kako bi se mogla videti sva lepeza srpskog nacionalnog identiteta.
„Oni su doneli taj tip zavičajnosti koji su tamo gajili, od koga ne žele da odustanu. I to treba podržavati, ali ne u smislu getoizacije, nego u smislu da je to još jedan doprinos sveukupnom kulturnom obrascu Srbije“, kaže Lađević.
Osim osobitog kulturnog identiteta, Srbi iz Hrvatske doneli su poseban tip radne kulture i solidarnosti.
„To je jedan poseban odnos prema vlasništvu i privatnoj inicijativi. Vi u tim izbegličkim sredinama koje su integrisane u Srbiju možete prepoznati enorman broj privatnih inicijativa. Ima nešto u kulturnom obrascu koji su ti ljudi doneli sa sobom, da si najsigurniji kada nešto privatno radiš, a ne da se baš za sve i u svemu kačiš na državne jasle“, kaže Lađević.
Paradoksalno, ali socijalne posledice od „Oluje“ više trpi Hrvatska nego Srbija.
„Hrvatska je danas država koja ima ogroman deo svoje teritorije ispražnjen od stanovništva, s kojim doslovno ne zna šta će. Ovaj potres je ilustrirao šta to znači. S druge strane, pokazala se jedna veoma loša strana poigravanja sa povratkom izbeglica — činili su sve, od zakonodavne prakse do nasilja i zločina u cilju sprečavanja povratka ljudi u Hrvatsku, da bi se ljudima ogadila ideja povratka na svoje. Ljudi se nisu vratili, a socijalna posledica je opšta pustoš ne samo u Krajini, nego i u onim delovima kao što su požeška sela koja su potpuno ispražnjena. Tu sada niti žive Hrvati, niti ima Srba“, kaže Lađević.
Zapad je po pitanju srpskih izbeglica iz Hrvatske imao dvostruke aršine — na međunarodnom nivou Hrvatskoj se dopuštalo da čini šta želi, čak i ono što je u suprotnosti sa liberalno-demokratskim shvatanjem društva. Tako je izgon Srba iz Hrvatske posmatran kao „ne-zločin“, kao nešto što je prirodno došlo sa ratom. Sa druge strane, zapadne zemlje omogućile su izbeglicama da lakše dobijaju vize za odlazak u treće zemlje, pogotovo ako su bili mladi bračni parovi ili ljudi sa visokom stručnom spremom, što rečito govori o cinizmu međunarodne zajednice, zaključuje naš sagovornik.
