https://lat.sputnikportal.rs/20210803/sladoled-pesticid-srbija-stefan-djuric-1128053785.html
Kako je sladoled s pesticidom završio u Srbiji
Kako je sladoled s pesticidom završio u Srbiji
Sputnik Srbija
Sladoled sa pesticidom našao se na srpskom tržištu zbog propusta u sistemu kontrolisanja hrane preuzetom od EU. Na to ukazuje procedura sistema, prema kojoj su... 03.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-03T20:35+0200
2021-08-03T20:35+0200
2021-12-15T15:33+0100
srbija
pesticidi
sladoled
hrana
društvo
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110587/16/1105871620_0:125:2048:1277_1920x0_80_0_0_c4b15363421f901f5e8f06f7bc906ea0.jpg
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dobilo je 2. avgusta obaveštenje od EU da se na tržištu Srbije nalazi sladoled uvezen iz Francuske koji nije bezbedan za upotrebu. Reč je o sladoledima „Em end em“, „Snikers“ i „Tviks“. U njima je pronađen pesticid.Kako je saopšteno iz Ministarstva, Uprava za veterinu pokrenula je povlačenje proizvoda s tržišta i zabranila uvoz sporne robe do kraja istrage. Još uvek se istražuje da li su sporni sladoledi negde već dospeli u prodaju. Ali, kako je sporni sladoled uopšte dospeo na domaće tržište ako nije bezbedan? Da li se hrana koja se uvozi u Srbiju kontroliše ili ne?Sladoled s pesticidom u SrbijiDragana Plavšić iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu za „Sputnjik“ pojašnjava da bi i oni koji izvoze i oni koji uvoze hranu trebalo da kontrolišu zdravstvenu bezbednost robe pre nego što je pošalju, odnosno prime. To se čini uzimanjem uzorka čija se bezbednost analizira u laboratoriji.Međutim, u praksi stvari izgledaju malo drugačije otkako je u svetu uveden „Ha-a-ce-ce-pe“ (HACCP) sistem za kontrolu hrane, koji je Srbija preuzela od EU.„Dok je bila Jugoslavija i dok su bili naši nacionalni pravilnici i propisi, to je bilo propisivački. Znalo se, bilo je propisano šta mora da se kontroliše, na šta mora da se kontroliše i to se bez pardona uzorkovalo i proveravalo. Onda smo svi mi ušli u uvođenje tog ‘Ha-a-ce-ce-pea’, koji podrazumeva da onaj ko posluje radi analize rizika, predviđa kako će da ih prevaziđe, kako će da kontroliše i to sve dokumentuje. Na kraju se pretpostavlja, ako izlazi sa takvim proizvodom, da je zatvorio ceo krug i da sve drži pod kontrolom. Onda se povremeno radi neka eksterna provera, da li sve to zaista tako funkcioniše“, predočava Dragana Plavšić.Ona smatra da se u tom sistemu dešavaju propusti koji dovode do problema:Roba kod potrošača — poseban problemAko roba nije zdravstveno bezbedna, napominje Dragana Plavšić, mora da se povuče sa tržišta i da se uništi. Međutim, komplikacije nastaju ako je roba već završila kod potrošača:„Koliko je ‘otišlo’ kod potrošača i šta je uzeto, ko to može da proprati? U principu, roba bi trebalo da se pusti u promet tek kad se dobije potvrda o njenoj ispravnosti. To je pravilo. Pitanje je da li se toga pridržavaju. Sve su to stvari u nadležnosti raznih inspekcija. Koliko se kontroliše i proverava, zaista nemam te podatke.“Pročitajte još:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
srbija, pesticidi, sladoled, hrana, društvo, analize i mišljenja
srbija, pesticidi, sladoled, hrana, društvo, analize i mišljenja
Kako je sladoled s pesticidom završio u Srbiji
20:35 03.08.2021 (Osveženo: 15:33 15.12.2021) Sladoled sa pesticidom našao se na srpskom tržištu zbog propusta u sistemu kontrolisanja hrane preuzetom od EU. Na to ukazuje procedura sistema, prema kojoj su firme koje stavljaju prehrambenu robu u promet dužne da garantuju za njenu zdravstvenu bezbednost, zbog čega se spoljašnje kontrole sprovode samo sporadično.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dobilo je 2. avgusta obaveštenje od EU da se na tržištu Srbije nalazi sladoled uvezen iz Francuske koji nije bezbedan za upotrebu. Reč je o sladoledima „Em end em“, „Snikers“ i „Tviks“. U njima je pronađen pesticid.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, Uprava za veterinu pokrenula je povlačenje proizvoda s tržišta i zabranila uvoz sporne robe do kraja istrage. Još uvek se istražuje da li su sporni sladoledi negde već dospeli u prodaju. Ali, kako je sporni sladoled uopšte dospeo na domaće tržište ako nije bezbedan? Da li se hrana koja se uvozi u Srbiju kontroliše ili ne?
Sladoled s pesticidom u Srbiji
Dragana Plavšić iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu za „Sputnjik“ pojašnjava da bi i oni koji izvoze i oni koji uvoze hranu trebalo da kontrolišu zdravstvenu bezbednost robe pre nego što je pošalju, odnosno prime. To se čini uzimanjem uzorka čija se bezbednost analizira u laboratoriji.
Međutim, u praksi stvari izgledaju malo drugačije otkako je u svetu uveden „Ha-a-ce-ce-pe“ (HACCP) sistem za kontrolu hrane, koji je Srbija preuzela od EU.
„Dok je bila Jugoslavija i dok su bili naši nacionalni pravilnici i propisi, to je bilo propisivački. Znalo se, bilo je propisano šta mora da se kontroliše, na šta mora da se kontroliše i to se bez pardona uzorkovalo i proveravalo. Onda smo svi mi ušli u uvođenje tog ‘Ha-a-ce-ce-pea’, koji podrazumeva da onaj ko posluje radi analize rizika, predviđa kako će da ih prevaziđe, kako će da kontroliše i to sve dokumentuje. Na kraju se pretpostavlja, ako izlazi sa takvim proizvodom, da je zatvorio ceo krug i da sve drži pod kontrolom. Onda se povremeno radi neka eksterna provera, da li sve to zaista tako funkcioniše“, predočava Dragana Plavšić.
Ona smatra da se u tom sistemu dešavaju propusti koji dovode do problema:
„Ne može se nešto izvesti ako nije zdravstveno bezbedno. Niko neće tu robu da primi. Isto tako je pri uvozu. Ako nije zdravstveno bezbedno, ne bi smelo da se uvozi. Uvoznik robe mora da ima potvrđene parametre šta je uvezao.“
Roba kod potrošača — poseban problem
Ako roba nije zdravstveno bezbedna, napominje Dragana Plavšić, mora da se povuče sa tržišta i da se uništi. Međutim, komplikacije nastaju ako je roba već završila kod potrošača:
„Koliko je ‘otišlo’ kod potrošača i šta je uzeto, ko to može da proprati? U principu, roba bi trebalo da se pusti u promet tek kad se dobije potvrda o njenoj ispravnosti. To je pravilo. Pitanje je da li se toga pridržavaju. Sve su to stvari u nadležnosti raznih inspekcija. Koliko se kontroliše i proverava, zaista nemam te podatke.“
