Koliko je opasna opsesija zdravom ishranom
22:08 02.08.2021 (Osveženo: 03:14 26.08.2021)
© Depositphotos.com / Natalia Klenova
Pratite nas
Termin ortoreksija opisao je 1997. godine doktor Stiven Brejtman, koji ga definiše kao preteranu opsesiju zdravom ishranom koja može dovesti do neuhranjenosti, kardiovaskularnih problema, anemije, osteoporoze, pa čak i smrti.
Ovaj poremećaj ishrane uzrokovan je željom za postizanjem optimalnog zdravlja bez obzira na rizike kojima je telo izloženo.
Veliki gubitak težine, loš kvalitet života, nedostaci u ishrani i druge zdravstvene komplikacije su među posledicama ovog poremećaja u ishrani zbog izostavljanja konzumiranja važnih grupa namirnica, piše Sputnjik mundo.
Da bi otkrio da li patite od ortoreksije, Brejtman navodi šest principa. Ako na bilo koje od njih odgovorite potvrdno, verovatno imate ovaj poremećaj:
1.
Kada jedete hranu koju smatrate nezdravom imate osećaj anksioznosti, krivicu, utisak da se trujete.2.
Vremenom ste eliminisali mnoge namirnice i proširili svoju listu zdrave hrane kako biste poboljšali svoje zdravstvene koristi.3.
Vaš lični osećaj mira, sreće, radosti, sigurnosti i sopstvene vrednosti previše zavisi od onoga što jedete.4.
Ponekad biste želeli da opustite svoja samonametnuta pravila zdrave ishrane u nekim posebnim prilikama, ali ne možete.5.
Provodite mnogo vremena birajući i pripremajući zdravu hranu da to ometa druge aspekte vašeg života.6.
Sledeći svoju zdravu ishranu, izgubili ste više kilograma nego što je normalno i imate znakove neuhranjenosti, poput gubitka kose ili poremećaj ciklusa.SZO procenjuje da 28 odsto svetske populacije pati od ovog poremećaja ishrane, koji stručnjaci smatraju opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. Osim toga, studija Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku zaključila je da ljudi koji pate od ove bolesti imaju stabilan nivo ekonomske sposobnosti, budući da konzumiraju samo odabranu organsku hranu koja ne sadrži bilo koju vrstu masti, konzervanse, životinjske proizvode, aditive i druge sastojke koje smatraju nezdravim za svoju ishranu.
Iako ovaj poremećaj može biti isto toliko opasan kao i anoreksija, razlika je u tome što je malo manje diskriminišući, ali se može lečiti kognitivno-bihevioralnim terapijama, farmakološkim lečenjem i psihološkim terapijama koje sprovode stručnjaci.
