https://lat.sputnikportal.rs/20210801/nazaboravni-trenuci-heroji-koji-su-pobedili-i-rivale-i--ceo-sistem-1127981124.html
Nezaboravni trenuci: Heroji koji su pobedili i rivale i – ceo sistem
Nezaboravni trenuci: Heroji koji su pobedili i rivale i – ceo sistem
Sputnik Srbija
Svake Olimpijske igre pamte se po velikim pobednicima i nezaboravnim trenucima. Abebe Bikila je u Rimu 1960. osvojio prvo zlato za jednu afričku državu, a... 01.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-01T21:59+0200
2021-08-01T21:59+0200
2021-08-02T19:45+0200
olimpijske igre u tokiju
novak đoković
olimpijske igre
šesti krug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1d/1127892086_0:0:2872:1615_1920x0_80_0_0_132e040849ce9a6122797d414215a983.jpg
Četrnaestogodišnja Nađa Komaneči je u Montrealu postala prva gimnastičarka koja je na Igrama dobila čistu desetku. U ovom sportu Rumunija je dugo prednjačila. Majkl Felps je u Pekingu osvojio osam zlatnih medalja. Pored pobednika, međutim, Olimpijske igre imaju i heroje koji to postaju zahvaljujući političkom kontekstu. Najčešće, to su oni pojedinci koji pobeđuju uprkos drugačijim težnjama sistema. Takve pobede se dugo pamte i prepričavaju, a vremenom prerastaju u legende. Medalje protiv rasizma Borba protiv rasizma važan je deo olimpizma. Američki atletičar Džesi Ovens je na Olimpiijskim igrama u Berlinu 1936. godine pobedio u četiri discipline – 100 i 200 metara, štafeti 4h100 i skoku udalj. Hitlerove igre Hitler je od Igara napravo spektakl, naravno, manje zbog sporta, a više zbog propagiranja nacionalsocijalizma i nemačkih uspeha.Te godine Nemačka je organizovala i zimske olimpijske igre u Garmiš – Pertenkirhenu. U javnost je plasirana teza kako je Hitler besneo, razočaran time što jedan crnac postaje heroj Igara, te demonstrativno napustio stadion nakon pobede Ovensa u skoku udalj. Takva slika dugo je opstajala, nije bilo teško lepiti razne etikete Hitleru. Međutim, sam Ovens ispričao je drugu verziju, pa i napomenuo kako mu je Hitler mahnuo dok je sa stadiona odlazio, a odlazio je zbog nekih drugih razloga. Sa problemima zbog boje kože Ovens se susreo odmah po povratku u Sjedinjene Države. Američki predsednik Teodor Ruzvelt nije želeo da ga primi u Beloj kući, niti da mu čestita. Sve se odigravalo u vremenu predizborne kampanje, a predsednik u trci za novim mandatom uplašio se reakcije birača iz južnih država. Džesi Ovens je bio heroj Olimpijskih igara u Berlinu, ali i crnac. Svečano priznanje Muhamedu AlijuMuhamedu Aliju je u Atalanti ponovo svečano uručena medalja osvojena 36 godina ranije i to u poluvremenu košarkaškog finala između Sjedinjenih Država i Jugoslavije. Kao osamnaestogodišnjak, Ali je iznenađuje postao olimpijski prvak u Rimu 1960. u bokserskoj poluteškoj kategoriji. Medalju je kasnije izgubio, a prema raširenoj legendi, koja nije istinita, po povratku kući i on je imao problema. Nakon što mu je zabranjen ulazak u restoran, po ovoj verziji, navodno je bacio medalju u reku Ohajo.Ovakve priče podrgevala je primena zakona o rasnoj segregaciji. U Meksiko sitiju, 1968. godine, osvajači zlatne i bronzane medalje, američki atletičari Tomi Smit i Džon Karlos su na pobedničkom podijumu tokom intoniranja himne pognuli glave i ponosno digli pesnice u vazduh. Ova poruka je do danas ostala simbol borbe protiv rasizma u Sjedinjenim Državama. Uporni Edi Edvards Na sasvim drugačiji način, heroj zimskog sporta postao je britanski skakač Edi Edvards. Bio je uporan, uspeo je da sruši birokratske barijere, ispuni normu i protivno volji nacionalnog komiteta domogne se Kalgarija 1988. godine. Na igre je stigao bez opreme, pozajmili su mu je drugi učesnici, sa nekoliko desetina funti u džepu . Kasnije se saznalo da uopšte nije bio siguran hoće li se bezbedno prizemljiti. Veliki broj profesionalnih sportista zahtevao je posle toga da se uvedu strožiji kriterijumi za kvalifikacije, kako i drugi avanturisti ne bi pohrlili na olimpijska borilišta. Međunarodni olimpijski komitet im je izašao u susret, danas je u pojedinim disciplinama teže ostvariti olimpijsku normu nego potom osvojiti medalju. Đokovićev primer Iako neuporediv sa prethodnim pričama, slučaj Novaka Đokovića takođe je, u jednom delu ilustrativan, kada se govori o pojedincu i sistemu. Kako je koji rekord obarao, tako je pred Đokovića postavljan novi uslov. I pored svega, onima koji upravljaju teniskim svetom i dalje je teško da prihvate kako u belom sportu najveći svih vremena može biti neko sa Balkana. U poslednjim upoređivanjima rezultata sa Federerom i Nadalom, najčešće se pored broja osvojenih grend slemova navodi i olimpijsko zlato. Nadal ga je osvojio u Pekingu, Novak ga nema. I da ga je osvojio u Japanu pojavili bi se novi kriterijumi. Apsurdno, ali je tako. Apsolutnim pobednicima i najvećima svih vremena takav status obično se priznaje naknadno, kada završe karijere i kada postane jasno koliko je njihov rezultat veliki i nedostižan.
https://lat.sputnikportal.rs/20210801/srbija-u-tokiju-10-dan-odbojkasice-i-vaterpolisti-vade-fleke-1127980374.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210801/italijan-iz-teksasa-je-najbrzi-covek-na-planeti-video-1127974464.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210730/kosovo-u-tokiju--drzava-lazna-a-medalje-prave-1127927874.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210729/jugoslavija-olimpijska-velesila-to-je-samo-mit-1127905818.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
olimpijske igre, heroji, rivali, oi, novak đoković, milorad čavić, olimpijske igre, heroji, rivali, oi, novak djokovic, milorad cavic
olimpijske igre, heroji, rivali, oi, novak đoković, milorad čavić, olimpijske igre, heroji, rivali, oi, novak djokovic, milorad cavic
Nezaboravni trenuci: Heroji koji su pobedili i rivale i – ceo sistem
21:59 01.08.2021 (Osveženo: 19:45 02.08.2021) Svake Olimpijske igre pamte se po velikim pobednicima i nezaboravnim trenucima. Abebe Bikila je u Rimu 1960. osvojio prvo zlato za jednu afričku državu, a maraton je, inače, istrčao bos. Etiopija je danas velesila u trkačkim dugim prugama.
Četrnaestogodišnja Nađa Komaneči je u Montrealu postala prva gimnastičarka koja je na Igrama dobila čistu desetku.
U ovom sportu Rumunija je dugo prednjačila. Majkl Felps je u Pekingu osvojio osam zlatnih medalja.
Jedna, u trci na 100 metara delfin sa Miloradom Čavićem možda je i sporna. Ali, to ne umanjuje rezultat koji je teško dostižan. Felps je i apsolutni rekorder po ukupnom broju medalja, na četiri uzastopne Olimpijade osvojio ih je 28, od toga 23 zlata.
Pored pobednika, međutim, Olimpijske igre imaju i heroje koji to postaju zahvaljujući političkom kontekstu. Najčešće, to su oni pojedinci koji pobeđuju uprkos drugačijim težnjama sistema. Takve pobede se dugo pamte i prepričavaju, a vremenom prerastaju u legende.
Borba protiv rasizma važan je deo olimpizma. Američki atletičar Džesi Ovens je na Olimpiijskim igrama u Berlinu 1936. godine pobedio u četiri discipline – 100 i 200 metara, štafeti 4h100 i skoku udalj.
Hitler je od Igara napravo spektakl, naravno, manje zbog sporta, a više zbog propagiranja nacionalsocijalizma i nemačkih uspeha.
Te godine Nemačka je organizovala i zimske olimpijske igre u Garmiš – Pertenkirhenu. U javnost je plasirana teza kako je Hitler besneo, razočaran time što jedan crnac postaje heroj Igara, te demonstrativno napustio stadion nakon pobede Ovensa u skoku udalj. Takva slika dugo je opstajala, nije bilo teško lepiti razne etikete Hitleru.
Međutim, sam Ovens ispričao je drugu verziju, pa i napomenuo kako mu je Hitler mahnuo dok je sa stadiona odlazio, a odlazio je zbog nekih drugih razloga.
Sa problemima zbog boje kože Ovens se susreo odmah po povratku u Sjedinjene Države. Američki predsednik Teodor Ruzvelt nije želeo da ga primi u Beloj kući, niti da mu čestita.
Sve se odigravalo u vremenu predizborne kampanje, a predsednik u trci za novim mandatom uplašio se reakcije birača iz južnih država. Džesi Ovens je bio heroj Olimpijskih igara u Berlinu, ali i crnac.
Svečano priznanje Muhamedu Aliju
Muhamedu Aliju je u Atalanti ponovo svečano uručena medalja osvojena 36 godina ranije i to u poluvremenu košarkaškog finala između Sjedinjenih Država i Jugoslavije.
Kao osamnaestogodišnjak, Ali je iznenađuje postao olimpijski prvak u Rimu 1960. u bokserskoj poluteškoj kategoriji.
Medalju je kasnije izgubio, a prema raširenoj legendi, koja nije istinita, po povratku kući i on je imao problema. Nakon što mu je zabranjen ulazak u restoran, po ovoj verziji, navodno je bacio medalju u reku Ohajo.
Ovakve priče podrgevala je primena zakona o rasnoj segregaciji. U Meksiko sitiju, 1968. godine, osvajači zlatne i bronzane medalje, američki atletičari Tomi Smit i Džon Karlos su na pobedničkom podijumu tokom intoniranja himne pognuli glave i ponosno digli pesnice u vazduh. Ova poruka je do danas ostala simbol borbe protiv rasizma u Sjedinjenim Državama.
Na sasvim drugačiji način, heroj zimskog sporta postao je britanski skakač Edi Edvards. Bio je uporan, uspeo je da sruši birokratske barijere, ispuni normu i protivno volji nacionalnog komiteta domogne se Kalgarija 1988. godine. Na igre je stigao bez opreme, pozajmili su mu je drugi učesnici, sa nekoliko desetina funti u džepu . Kasnije se saznalo da uopšte nije bio siguran hoće li se bezbedno prizemljiti. Veliki broj profesionalnih sportista zahtevao je posle toga da se uvedu strožiji kriterijumi za kvalifikacije, kako i drugi avanturisti ne bi pohrlili na olimpijska borilišta. Međunarodni olimpijski komitet im je izašao u susret, danas je u pojedinim disciplinama teže ostvariti olimpijsku normu nego potom osvojiti medalju.
Iako neuporediv sa prethodnim pričama, slučaj Novaka Đokovića takođe je, u jednom delu ilustrativan, kada se govori o pojedincu i sistemu. Kako je koji rekord obarao, tako je pred Đokovića postavljan novi uslov.
I pored svega, onima koji upravljaju teniskim svetom i dalje je teško da prihvate kako u belom sportu najveći svih vremena može biti neko sa Balkana. U poslednjim upoređivanjima rezultata sa Federerom i Nadalom, najčešće se pored broja osvojenih grend slemova navodi i olimpijsko zlato.
Nadal ga je osvojio u Pekingu, Novak ga nema. I da ga je osvojio u Japanu pojavili bi se novi kriterijumi. Apsurdno, ali je tako. Apsolutnim pobednicima i najvećima svih vremena takav status obično se priznaje naknadno, kada završe karijere i kada postane jasno koliko je njihov rezultat veliki i nedostižan.
