00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Zašto BiH, Crna Gora i Priština neće u „Otvoreni Balkan“

© AP Photo / Boris GrdanoskiOtvoreni Balkan
Otvoreni Balkan - Sputnik Srbija, 1920, 30.07.2021
Pratite nas
Razlog zbog čega Crna Gora, Bosna i Hercegovina i naša južna pokrajina Kosovo i Metohija ne žele da postanu deo projekta „Otvorenog Balkana “, potpisanog između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, jeste politička sebičnost tamošnjih i lidera i otpor prema Srbiji.
Ovo je mišljenje profesora dr Stevice Deđanskog, direktora Centra za razvoj međunarodne saradnje, koji je uveren da nijedan od ovih država i teritorija drugog razloga za to prosto – nema.
Sporazum između Srbije, Albanije i Severne Makedonije može da donese samo dobro svima i tu pre svega mislim na građane ovih država i ekonomski razvoj. Dobro je pitanje zašto u tome ne učestvuju i ostale zemlje iz regiona a jedini odgovor na njega je da očigledno u tim zemljama još uvek preovlađuje unutarpolitički interes,“ kaže Deđanski.

Lični interesi ispred državnih

On napominje da nijedna od pomenutih država i teritorija nema razvijenu ekonomiju a akcenat stavlja na Crnu Goru u kojoj je ekonomska situacija "ozbiljno loša" i koja je na početku bila zainteresovana za ovu inicijativu pa su čak i njeni predstavnici učestvovali na nekim sastancima.
„Nema opravdanog i razumnog razloga zašto Crna Gora nije ušla u „Otvoreni Balkan“, primećuje sagovornik Sputnjika.
Profesor Deđanski kaže i da Bošnjaci u BiH slično razmišljaju, jer po onome što su do sada izjavljivali, niko od njih ne želi da, kako oni to vide, budu u nekoj inicijativi čiji je motor Srbija.
„Dakle, političari ovih oblasti i država uopšte ne gledaju interese svojih građana i ne razmišljaju o njihovom boljitku već samo da dobiju unutarstranačke poene kod onog dela njihove populacije koja Srbiju vidi kao neprijatelja i dalje. Lideri ove tri oblasti misle samo na svoje sebične političke lične ciljeve uvereni da će tako uspeti da dobiju još koju godinu života u političkim vodama. Drugi razlog ja ne vidim,“ napominje Deđanski.

Budućnost uvek pobedi prošlost

Ono što je dobro, a što će se, veruje naš sagovornik, neminovno desiti jeste da će političari koji su na vlasti 30 godina kao što su Milo Đukanović ili Bakir Izetbegović sasvim sigurno u skorijoj budućnosti dobiti zamenu.
„Uveren sam da će sa njihovim odlaskom sa političke scene - jer su oni političke snage prošlosti, doći novije generacije političara koje će shvatiti da uprkos svim razlikama i toj mržnji prema svemu što je srpsko, koja je sada prisutna u delu populacije ovih oblasti a što podgrevaju njihovi sadašnji lideri, prihvatiti ruku pomirenja koju Srbija nudi. I koja pokušava da ovaj region svi zajednički razvijamo,“ kaže Deđanski.
Po njegovom mišljenju, dobro je što su to Albanija i Severna Makedonija shvatile jer one, kakao kaže, razmišljaju o budućnosti svojih građana.
Plan Balkan bez granica, odnosno „Otvoreni Balkan“, koji će se, za sada, odnositi na Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, zaživeće 2023. godine, a 2022. stupiće na snagu i međusobno priznavanje kvalifikacija i radnih dozvola ove tri države kao i sloboda kretanja ljudi i robe i slobodan pristup tržištu rada, što bi ubrzalo privredni rast regiona.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala