https://lat.sputnikportal.rs/20210730/revolucija-to-smo-mi--vek-od-rodjenja-jozefa-bojsa-1127924708.html
Revolucija, to smo mi – vek od rođenja Jozefa Bojsa
Revolucija, to smo mi – vek od rođenja Jozefa Bojsa
Sputnik Srbija
Ove godine navršava se tačno sto godina od rođenja Josefa Bojsa, autora zaslužnog za razvoj pojmova iz nove umetnosti poput direktna demokratija, socijalna... 30.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-30T18:56+0200
2021-07-30T18:56+0200
2021-07-30T18:56+0200
kultura
izložba
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1e/1127924419_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_d047f85ce2e0b3f55d00d4ec0c8a6676.jpg
Povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas, od 26. avgusta do 18. septembra u Galeriji Gete Instituta, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu biće organizovana izložba „Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas“.Jozef Bojs i Mangelos Pored toga što je jedan od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, Bojs je ostvario značajan uticaj na stvaraoce iz naše sredine. Najpre su se umetnici tzv. „nove umetnosti“ sedamdesetih, poput Marine Abramović i Raše Todosijevića susreli sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973, da bi sledeće godine Bojs bio gost Aprilskih susreta u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Za razliku od Bojsa, Dimitrije Bašičević Mangelos čiji se radovi nalaze u kolekcijama galerije Tejt, MOMA i u Karnegi muzeju, ipak nije opsežnije predstavljan na našim prostorima. On već početkom četrdesetih započinje negiranje tradicionalne umetničke forme, da bi kao kritičar, sa istorijskim tekstom „Aprilske teze“ postavio osnove nove umetnosti u našem regionu, proglasivši akciju i proces kao osnovni sadržaj i rezultat umetnosti. Njegovo ime nosi naziv nagrade za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji koja im već 20 godina omogućava rezidencijalni boravak u Njujorku. Originalni radovi Bojsa i Magelosa u Beogradu Na izložbi „Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas“ kustosa Ivane Bašičević Antić, dr Selmana Trtovaca, tima U10 i NGVU biće predstavljeni radovi, fotografije, grafike i multipli Josefa Bojsa i Mangelosa, a odnos legata ova dva genija sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema postavke u prostorijama galerije U10. U galeriji NGVU publika će moći da vidi neke od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa i vrednih multipli Jozefa Bojsa, a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu pod nazivom „Jedno delo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan. Karl Hajnc Rumeni, kolekcionar koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela, održaće predavanje „O kolekciji i ličnim iskustvima u odnosu sa Bojsom”. Takođe, izložbu će pratiti razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Jerkom Denegrijem u prostorijama Gete Instituta. Promocija studije o istorijskoj avangardi pod nazivom „Crveni horizonti“ Dejana Sretenovića takođe će biti održana kao prateći program izložbe, u saradnji sa Zoranom Pantelićem, dok će u biblioteci Gete instituta biti prikazan film o Jozefu Bojsu. Izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umetnosti u Banja Luci i Zagrebu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, izložba
Revolucija, to smo mi – vek od rođenja Jozefa Bojsa
Ove godine navršava se tačno sto godina od rođenja Josefa Bojsa, autora zaslužnog za razvoj pojmova iz nove umetnosti poput direktna demokratija, socijalna skulptura i socijalna plastika. Zagovarao je teze da je svaki čovek umetnik i „revolucija to smo mi“ i direktno je uticao na umetnike sa naših prostora.
Povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas, od 26. avgusta do 18. septembra u Galeriji Gete Instituta, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu biće organizovana izložba „Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas“.
Pored toga što je jedan od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, Bojs je ostvario značajan uticaj na stvaraoce iz naše sredine. Najpre su se umetnici tzv. „nove umetnosti“ sedamdesetih, poput Marine Abramović i Raše Todosijevića susreli sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973, da bi sledeće godine Bojs bio gost Aprilskih susreta u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Za razliku od Bojsa, Dimitrije Bašičević Mangelos čiji se radovi nalaze u kolekcijama galerije Tejt, MOMA i u Karnegi muzeju, ipak nije opsežnije predstavljan na našim prostorima. On već početkom četrdesetih započinje negiranje tradicionalne umetničke forme, da bi kao kritičar, sa istorijskim tekstom „Aprilske teze“ postavio osnove nove umetnosti u našem regionu, proglasivši akciju i proces kao osnovni sadržaj i rezultat umetnosti.
Njegovo ime nosi naziv nagrade za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji koja im već 20 godina omogućava rezidencijalni boravak u Njujorku.
Originalni radovi Bojsa i Magelosa u Beogradu
Na izložbi „Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas“ kustosa Ivane Bašičević Antić, dr Selmana Trtovaca, tima U10 i NGVU biće predstavljeni radovi, fotografije, grafike i multipli Josefa Bojsa i Mangelosa, a odnos legata ova dva genija sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema postavke u prostorijama galerije U10.
U galeriji NGVU publika će moći da vidi neke od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa i vrednih multipli Jozefa Bojsa, a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu pod nazivom „Jedno delo“ autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.
Karl Hajnc Rumeni, kolekcionar koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela, održaće predavanje „O kolekciji i ličnim iskustvima u odnosu sa Bojsom”. Takođe, izložbu će pratiti razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Jerkom Denegrijem u prostorijama Gete Instituta.
Promocija studije o istorijskoj avangardi pod nazivom „Crveni horizonti“ Dejana Sretenovića takođe će biti održana kao prateći program izložbe, u saradnji sa Zoranom Pantelićem, dok će u biblioteci Gete instituta biti prikazan film o Jozefu Bojsu.
Izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umetnosti u Banja Luci i Zagrebu.
