Foto-priča: Kako životinje sa severa izdržavaju na plus 40 u Zoološkom vrtu u Beogradu
17:30 29.07.2021 (Osveženo: 03:14 26.08.2021)
Pratite nas
Tokom žestokog talasa vrućina zavirili smo u Beogradski zoološki vrt da vidimo kako se životinje bore sa gotovo tropskim temperaturama – naročito one koje potiču iz severnih krajeva.
Šta da radi, recimo, jedan polarni medved, kome je umesto ledom okovanog ostrva mesto boravišta postala užarena srpska prestonica? Ili pak arktički vuk, koji umesto da svoj trag ostavlja u dubokom snegu, spas od vreline pokušava naći u dubokoj hladovini.
Tibetanski ogrličar u popodnevnoj dremki
© Sputnik / Lola Đorđević
Arktički beli vukovi
© Sputnik / Lola Đorđević
Zaposleni u Zoo-vrtu su tu da na svaki način pomognu njegovim „stanovnicima“, ne bi li što lakše podneli tropske temperature.
Po rečima biologa Kristijna Ovarija, svako godišnje doba ima svoje izazove, ali s obzirom na dugogodišnje iskustvo, zaposleni u Beo zoo-vrtu uspevaju da odgovore na izazove.
Nilski konji osveženje nalaze u bazenu
© Sputnik / Lola Đorđević
„Leti je usled visokih temperatura i žege najveći problem kako životinjama nadomestiti vodu. Što se tiče pijaće vode, pojilice moraju nekoliko puta dnevno da se peru, svežu vodu životinje uvek moraju da imaju“, naglašava biolog Ovari.
Kada je u pitanju ishrana, po njegovim rečima, kao i kod ljudi, apetit životinja opada pri visokim temperaturama, ali se zaposleni trude da im u ishranu uvrste voće i povrće da bi nadomestili tečnost i sprečili dehidraciju.
Biolog Kristijan Ovari
© Sputnik / Lola Đorđević
Po rečima Ovarija, spas od letnje žege životinje traže u bazenima, pećinama, štalama koje su uvek otvorene, u hladovini, a u pomoć im priskaču i radnici Beo zoo-vrta koji ih u letnjim mesecima svakodnevno tuširaju, ponekad i više puta dnevno.
Upravo, tokom našeg obilaska Vrta dobre nade, bilo je vreme za tuširanje glavne zvezde Zoo-vrta – slonice Tvigi. Koliko će vremena trajati njeno „banjanje“, odlučuje sama. Ponekad, kao danas, ona uživa u tuširanju, a nekada se samo nezainteresovano okrene i ode, što upravo i pokazuje njenu prirodu, objašnjava nam Ovari.
Sledeća naša destinacija je savremeni pingvinarijum natkriven posebnim dvovisinskim mrežama za senčenje (donja mreža štiti bazen, a gornja mreža štiti donju) koje pružaju životinjama zaštitu od sunčevih zraka , a u kome je porodica“ Humbolt pingvina“ učila tromesečno mladunče da roni i hvata ribu.
Po rečima pi-ara „Vrta“ Andreje Manojlovića, mladunče je rođeno pre tri meseca ali mu još nije određen pol jer se to kod pingvina radi putem analize DNK perja, a s obzirom da se ispilio na Veliki petak, najverovatnije će se zvati Petko ili Petka.
Porodica“ Humbolt pingvina“
© Sputnik / Lola Đorđević
Da velika vrućina nikako ne odgovara stanovnicima „Vrta dobre nade“, pa i onim koji dolaze iz tropskih krajeva potvrđuju i beli bengalski tigar koji vreme uglavnom provodi odmarajući u hladovini. Poput njega, i ostale velike mačke izbegavaju sunce i radije biraju dremku u senci velikih stabala.
Velike mačke izbegavaju sunce i radije biraju dremku u senci velikih stabala.
© Sputnik / Lola Đorđević
Bengalski beli tigar
Zaposleni u Beo zoo vrtu su mislili i na ptice koje pored nadstrešnice koje im obezbeđuju hlad imaju ugrađene i prskalice sa vodom kojim se dodatno osvežavaju.
Naš obilazak Beogradskog zoo vrta završavamo kod njenog najstarijeg stanovnika - aligatora Muje, koji se smatra najstarijim živim pripadnikom svoje vrste na svetu. Po govoru tela reklo bi se da i on samo čeka pad temperature, pa da odahne…
Američki aligator Muja
© Sputnik / Lola Đorđević
