Odluke o eksploataciji litijuma još nema, ali se Rio Tinto ne ponaša tako — već izdvajaju milijarde
19:48 28.07.2021 (Osveženo: 13:07 26.08.2022)
Pratite nas
Ako je suditi po najnovijem saopštenju „Rio Tinta“, odluka srpskih vlasti o eksploataciji litijuma kao da je sasvim izvesna. Mada njoj mora da prethodi završetak dve studije — o opravdanosti i o uticaju na životnu sredinu, koje još nisu završene, taj konzorcijum je saopštio da je za otvaranje rudnika i postrojenja izdvojio 2,4 milijarde dolara.
Ono što je predočila anglo-australijska multinacionalna kompanija, druga po veličini korporacija za metale i rudarstvo na svetu, je da bi izgradnja rudnika počela naredne godine, da bi trajala četiri godine, a eksploatacija litijuma počela 2026. godine. Punu proizvodnju najavljuju do 2029. godine.
Računica „Rio Tinta“ koji računa na pozitivnu odluku
Precizna računica je izvedena — projekat „Jadar“ će BDP-u Srbije što direktno, što indirektno doprineti sa pet odsto. S druge strane, „Rio Tinto“ bi to pozicioniralo kao najvećeg proizvođača litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina. Kako je saopšteno, „Jadar“ ima potencijal da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje.
Preduslov za sve to su, međutim, dve studije — o opravdanosti i o uticaju na životnu sredinu „Rio Tinta“, koje treba da budu završene do kraja godine i da dobiju zeleno svetlo srpskih vlasti, koje će o tome, kako je obećano, pitati i žitelje tog dela Srbije. Oni već neko vreme protestuju, ocenivši da će eksploatacija litijuma nepovratno ugroziti životnu sredinu.
© Foto : Lola Đorđević Rio Tinto bi bio najveći proizvođač litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina
Rio Tinto bi bio najveći proizvođač litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina
© Foto : Lola Đorđević
Studija što sreću kvari
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je pre mesec i po dana bila izričita da ne postoji ugovor o eksploataciji sa „Rio Tintom“, da postoji samo memorandum o razumevanju potpisan 2017. godine i odobrenje za geološka istraživanja i da rudnika neće biti ako priroda ne bude sačuvana ili ako građani, nakon što budu upoznati sa svim činjenicama, kažu da su protiv. Pored nje, mogućnost referenduma je pominjao i Vučić.
Vesna Prodanović, generalna direktorka „Rio Save eksplorejšena“, koja je deo „Rio Tinta“, upravo je poručila da će kompanija da zauzme stav ukoliko dođe do referenduma o projektu „Jadar“ i on bude negativan. Primetila je uz to da ne postoji pravni okvir po kojem dozvole ne važe ako je referendum negativan.
Može li „Rio Sava“ biti zaustavljen
Da li to znači da će eksploatacija litijuma ipak biti teško zaustavljiva, pogotovo kada se sagleda istorija slučaja „Jadar“. Geolozi „Rio Tinta“ su to ležište sa jedinstvenim mineralom jadarit otkrili 2004. godine u blizini Loznice i praktično ga istražuju od 2017.
Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Miroslav Ignjatović kaže za Sputnjik da je teško sada dati neko mišljenje. Treba, kako kaže, biti oprezan po tom pitanju i sačekati studije koje prate otvaranje svakog rudnika.
© Pokret OslobođenjeProtest protiv eksploatacije litijuma u selu Brezjak kod Loznice.
Protest protiv eksploatacije litijuma u selu Brezjak kod Loznice.
© Pokret Oslobođenje
Studija o životnoj sredini će, smatra on, mnogo toga da odgonetne, da pokaže može li to da se eksploatiše ili ne. Njega, ipak, ne čudi to što „Rio Tinto“ u saopštenju ide do detalja koji se tiču eksploatacije jadarita, kao da je stvar svršena, pa i to da su opredelili 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata.
„Oni mogu da pričaju tako jer imaju svoju računicu i o tome koliko bi koštalo postrojenje za preradu. Najskuplje je upravo to samo postrojenje, a kada je rudnik u pitanju, to je standardno, tu nema nepoznanica — ide se na podzemnu eksploataciju i dalje na preradu rude“, kaže naš sagovornik.
On objašnjava i šta pod važnom prekretnicom za projekat u svom saopštenju podrazumeva „Rio Tinto“.
Kako uveriti stanovništvo
„Jednostavno su došli do toga da su se konačno odlučili za tehnološki postupak dobijanja koncentrata, što im je bio najveći problem. Verovatno su se opredelili i samo čekaju da se završi studija i donese odluka našeg Ministarstva. Oni su se dugo vremena mučili sa tim koji je najoptimalniji postupak i očigledno da su to definisali“, ističe Ignjatović.
On napominje da studija o životnoj sredini zavisi od tog tehnološkog postupka i prati ga.
Prodanovićeva ne spori da projekat „Jadar“ jeste nešto što utiče na životnu sredinu, ali i tvrdi da će ti uticaji biti svedeni na najmanju moguću meru i da će to biti pokazano kada izađu sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu.
Jako je važno da kompanija ulaže dovoljno sredstava i resurse da te rizike drže pod kontrolom, da se planiraju svi mogući scenariji, čak i havarija i da se znaju odgovori na svaku moguću situaciju, istakla je ona.
U to, očigledno, treba uveriti i tamošnje žitelje, što, kako sada izgleda, neće biti nimalo lako.