https://lat.sputnikportal.rs/20210727/medalja-kao-moc-singapur-placa-milion-dolara-osvajacima-zlata-amerika-nagradjuje-manje-od-srbije-1127820163.html
Medalja kao moć: Singapur plaća milion dolara osvajačima zlata, Amerika nagrađuje manje od Srbije
Medalja kao moć: Singapur plaća milion dolara osvajačima zlata, Amerika nagrađuje manje od Srbije
Sputnik Srbija
U međunarodnim odnosima sve češće se pominje termin sportska diplomatija. Tiče se i protežiranja državnih interesa kroz međunarodne sportske organizacije, što je, inače formalno zabranjeno, ali i popravljanja imidža preko sporta.
2021-07-27T21:01+0200
2021-07-27T21:01+0200
2021-07-27T21:38+0200
olimpijske igre u tokiju
olimpijske igre
ostali sportovi
šesti krug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1b/1127819927_0:239:2300:1533_1920x0_80_0_0_5de6a8af8252ca9839d833ed6d88727c.jpg
Biti najbolji u nekoj disciplini znači i povećavati sopstveni ugled u svetskoj politici. Primer Novaka Đokovića najbolja je ilustracija toga. Bilo gde u svetu, sagovornik će pre ili kasnije na saznanje da ste iz Srbije pomenuti ime najboljeg svetskog tenisera. Jednom utvrđeno pravilo teško se menja. Još od vremena Pjera de Kubertena ustaljena su dva pravila. Prvo, da se poredak na listi računa prema broju osvojenih zlatnih medalja. Drugo, da svaka medalja ima istu vrednost. Jedna disciplina donosi jedno odličje. Svejedno je da li se radi o kolektivnom ili pojedinačnom takmičenju. Jedno zlato u muškoj ili ženskoj košarci vredi koliko i jedno zlato u jednoj plivačkoj ili atletskoj diciplini. Na prvi pogled nije fer, ali je tako. Tokom godina su predlagane različite metodologije za uspostavljanje novih načina vrednovanja, ali one ipak nisu šire prihvaćene. Kazahstan povukao nogu Zbog toga su, kako je sportska diplomatija postajala sve važnija za imidž država, izdvajanja za nagrade sportista postajale sve veće. I tu je, svojevremeno, uloga Kazahstana bila vrlo značajna. Jedna od prvih zemalja, koja je počela da bogato nagrađuje svoje osvajače zlatnih medalja bila je ova država. Do danas se u ovom pristupu nije ništa promenilo. Za zlatnu medalju nagrada je 250.000 dolara, srebro vredi 150.000, a bronza 75.000. Ipak, danas ima i onih koji daju više. Rekorder je Singapur sa milion dolara za osvajače zlatnih medalja, dok je u Indoneziji ta cifra oko 750.000 dolara. Naposletku, pokleli su i Amerikanci. Rukovodeći se sasvim drugačijom logikom, dugo su odbijali da prihvate ovakav princip. Za zlatnu medalju isplaćuju 37.500 dolara, što je manje nego u slučaju Srbije. Srpskim šampionima iz Tokija će iz budžeta biti isplaćeno po 70.000 evra. U našem komšiluku, Bugari daju najviše, skoro 130.000 evra. Bugarska čeka olimpijsko zlato još od 2008. godine, loše to utiče na kolektivno samopouzdanje. Naravno, zarade američkih sportista su neuporedivo veće. Olimpijski šampioni od ugovora za reklamiranje godišnje zarađuju milione. Pomenuta nagrada za njih je tek simbolična. Jedna od retkih zemalja koja i dalje odbija da ovako nagrađuje svoje sportiste jeste Velika Britanija. Odlučili su se za stalna ulaganja u sport kroz četvorogodišnje olimpijske cikluse. Novinari su izračunali da je u svako britansko zlato osvojeno u Rio de Žaneiru investirano pet i po miliona evra. Inevsticije i nagrade garantuju mesto visoko na listi osvajača. Ne treba posebno napominjati da od raspada bipolarnog sveta i okončanja Hladnog rata američki sportisti dominiraju na letnjim olimpijskim igrama. To uvek nije bilo tako. Na Olimpijadi u Seulu 1988. godine, recimo, Sovjetski Savez je bio prvi. Izuzetak je i Peking 2008. Tada su kineski sportisti osvojili 48 zlata, a američki 36. Međutim, ukupno su američki sportisti osvojili 112 odličja, a kineski okruglo 100. Bitka velikih silaKao po komandi, većina američkih medija počela je da tabelu formira po novom principu. Više nije bio najvažniji kriterijum broj zlatnih medalja, nego ukupan broj medalja. Kinezi su momentalno uzvratili ne dozvoljavajući da im bilo ko preotme prvo mesto. Možda deluje smešno, ali ne samo da je viđeno, nego ta rasprava i dalje traje, aktualizuje se pred svake nove Igre. Amerikanci su povratili status najboljih u Londonu i Riju, što ih je donekle umirilo. Ali, šta će biti sledeći put kada ponovo ostanu bez najvećeg broja zlatnih medalja, ostaje da vidimo. Ovaj fenomen, dakle, nije samo povezan sa manjim državama. I velikima je stalo da dokažu sopstvenu veličinu na sportskom planu. Olimpijske igre su, jednom u četiri godine, prilika da se pokaže moć. Kao merilo, za to se pre svega koristi poredak na listi osvajača medalja.
https://lat.sputnikportal.rs/20210726/zestoko-lobiranje-najveci-skandali-u-izboru-domacina-olimpijskih-igara-dusan-prorokovic-prorok-kolumna-1127770941.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210725/skrivene-poruke-sa-otvaranja-olimpijskih-igara-koje-su-menjale-svet-1127725191.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210724/japanci-protiv-igara-neko-ce-platiti-ceh-dusan-prorokovic-kolumna-1127724607.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
medalja kao moc, amerika nagradjuje manje od srbije, amerika manje od srbije, amerika manje od srbije, medalja kao moć, medalja moć, amerika srbija
medalja kao moc, amerika nagradjuje manje od srbije, amerika manje od srbije, amerika manje od srbije, medalja kao moć, medalja moć, amerika srbija
Medalja kao moć: Singapur plaća milion dolara osvajačima zlata, Amerika nagrađuje manje od Srbije
21:01 27.07.2021 (Osveženo: 21:38 27.07.2021) U međunarodnim odnosima sve češće se pominje termin sportska diplomatija. Tiče se i protežiranja državnih interesa kroz međunarodne sportske organizacije, što je, inače formalno zabranjeno, ali i popravljanja imidža preko sporta.
Biti najbolji u nekoj disciplini znači i povećavati sopstveni ugled u svetskoj politici. Primer Novaka Đokovića najbolja je ilustracija toga. Bilo gde u svetu, sagovornik će pre ili kasnije na saznanje da ste iz Srbije pomenuti ime najboljeg svetskog tenisera.
Jednom utvrđeno pravilo teško se menja. Još od vremena Pjera de Kubertena ustaljena su dva pravila. Prvo, da se poredak na listi računa prema broju osvojenih zlatnih medalja. Drugo, da svaka medalja ima istu vrednost.
Jedna disciplina donosi jedno odličje. Svejedno je da li se radi o kolektivnom ili pojedinačnom takmičenju. Jedno zlato u muškoj ili ženskoj košarci vredi koliko i jedno zlato u jednoj plivačkoj ili atletskoj diciplini.
Na prvi pogled nije fer, ali je tako. Tokom godina su predlagane različite metodologije za uspostavljanje novih načina vrednovanja, ali one ipak nisu šire prihvaćene.
Zbog toga su, kako je sportska diplomatija postajala sve važnija za imidž država, izdvajanja za nagrade sportista postajale sve veće.
I tu je, svojevremeno, uloga Kazahstana bila vrlo značajna. Jedna od prvih zemalja, koja je počela da bogato nagrađuje svoje osvajače zlatnih medalja bila je ova država.
Do danas se u ovom pristupu nije ništa promenilo. Za zlatnu medalju nagrada je 250.000 dolara, srebro vredi 150.000, a bronza 75.000. Ipak, danas ima i onih koji daju više.
Rekorder je Singapur sa milion dolara za osvajače zlatnih medalja, dok je u Indoneziji ta cifra oko 750.000 dolara.
Naposletku, pokleli su i Amerikanci. Rukovodeći se sasvim drugačijom logikom, dugo su odbijali da prihvate ovakav princip. Za zlatnu medalju isplaćuju 37.500 dolara, što je manje nego u slučaju Srbije.
Srpskim šampionima iz Tokija će iz budžeta biti isplaćeno po 70.000 evra. U našem komšiluku, Bugari daju najviše, skoro 130.000 evra. Bugarska čeka olimpijsko zlato još od 2008. godine, loše to utiče na kolektivno samopouzdanje.
Naravno, zarade američkih sportista su neuporedivo veće. Olimpijski šampioni od ugovora za reklamiranje godišnje zarađuju milione. Pomenuta nagrada za njih je tek simbolična.
Jedna od retkih zemalja koja i dalje odbija da ovako nagrađuje svoje sportiste jeste Velika Britanija. Odlučili su se za stalna ulaganja u sport kroz četvorogodišnje olimpijske cikluse. Novinari su izračunali da je u svako britansko zlato osvojeno u Rio de Žaneiru investirano pet i po miliona evra.
Inevsticije i nagrade garantuju mesto visoko na listi osvajača. Ne treba posebno napominjati da od raspada bipolarnog sveta i okončanja Hladnog rata američki sportisti dominiraju na letnjim olimpijskim igrama. To uvek nije bilo tako.
Na Olimpijadi u Seulu 1988. godine, recimo, Sovjetski Savez je bio prvi. Izuzetak je i Peking 2008. Tada su kineski sportisti osvojili 48 zlata, a američki 36. Međutim, ukupno su američki sportisti osvojili 112 odličja, a kineski okruglo 100.
Kao po komandi, većina američkih medija počela je da tabelu formira po novom principu. Više nije bio najvažniji kriterijum broj zlatnih medalja, nego ukupan broj medalja.
Kinezi su momentalno uzvratili ne dozvoljavajući da im bilo ko preotme prvo mesto. Možda deluje smešno, ali ne samo da je viđeno, nego ta rasprava i dalje traje, aktualizuje se pred svake nove Igre. Amerikanci su povratili status najboljih u Londonu i Riju, što ih je donekle umirilo. Ali, šta će biti sledeći put kada ponovo ostanu bez najvećeg broja zlatnih medalja, ostaje da vidimo.
Ovaj fenomen, dakle, nije samo povezan sa manjim državama. I velikima je stalo da dokažu sopstvenu veličinu na sportskom planu. Olimpijske igre su, jednom u četiri godine, prilika da se pokaže moć. Kao merilo, za to se pre svega koristi poredak na listi osvajača medalja.
