https://lat.sputnikportal.rs/20210724/ima-li-srbija-dovoljno-lobista-1127713069.html
Ima li Srbija dovoljno lobista?
Ima li Srbija dovoljno lobista?
Sputnik Srbija
Najjači lobiji u svetu po pravilu uvek su tamo gde su najveći interesi i novac. Lobiranje, kako političko, tako i privredno, smatra se vrlo važnim alatom u... 24.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-24T09:53+0200
2021-07-24T09:53+0200
2021-07-24T09:53+0200
ekonomija
lobiranje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/02/1117440222_0:85:3103:1830_1920x0_80_0_0_a9c2a78e2ffd0235d09d7cfc172b36f0.jpg
Usvajanjem Zakona o lobiranju koji je stupio na snagu u avgustu 2019. godine u Srbiji je uveden vrlo važan mehanizam za borbu protiv korupcije, a sama delatnost lobiranja preusmerena je u legalne tokove, objašnjava za portal „Biznis“ predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković.„U registru Agencije za sprečavanje korupcije danas ima 33 registrovanih lobista kao fizičkih lica i tri pravna lica, dok stranih fizičkih i pravnih lica, koja takođe imaju mogućnost da se registruju, za sada nema“, kaže Vuković i dodaje da se uvođenje lobiranja nigde ne dešava preko noći, ali je veoma značajno što je zakonom ponuđen mehanizam da se propisi menjaju, donose i ukidaju na zakonom predviđen i transparentan način.„Zakon je usvojen, ali je neophodno da se on polako usvoji, kako u privrednoj, tako i u političkoj praksi. Na ekonomske tokove on tek treba da počne da utiče, ali je pandemija malo usporila njegovu primenu, tako da Zakon o lobiranju tek treba da pruži svoj pravi efekat. Sada je potreban dodatni napor, kako države, tako i lobista i Agencije za sprečavanje korupcije“, navodi Vuković.Na pitanje gde je granica između lobiranja i korupcije, zbog čega mnogi ovu profesiju često smatraju sumnjivom, prvi srpski lobista navodi da se zbog donošenja ovog zakona raznorazni neformalni savetnici polako pomeraju u sivu zonu, jer sada postoji način da se legalno lobira.Gde je Srbija kada je reč o lobiranjuNajjači lobiji uvek su tamo gde su velike korporacije i industrije i gde se „vrti“ najveći novac. Kako objašnjava naš sagovornik, lobiranje je prisutno uvek kada neka nova industrija ulazi na tržište, kada povećava svoje investicije i ulogu na određenom tržištu.„Kada se radi o ekonomskom lobiranju razlika postoji u odnosu na trenutni status država. Zemlje u regionu koje su po ovom pitanju odmakle od nas su one koje su pre primljene u EU. Hrvatska, Slovenija, pre toga Mađarska i Rumunija, već su naučile kako funkcionišu mehanizmi u EU i kako se treba boriti za sopstveni interes. Ulazak u EU ne podrazumeva automatsko blagostanje i pristup fondovima. Sve to zahteva veoma suptilna lobiranja jer je Brisel, posle Vašingtona, drugo čvorište kada je reč o lobiranju, to znaju svi koji dolaze u kontakt sa stranim investitorima i briselskom administracijom“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, lobiranje
Ima li Srbija dovoljno lobista?
Najjači lobiji u svetu po pravilu uvek su tamo gde su najveći interesi i novac. Lobiranje, kako političko, tako i privredno, smatra se vrlo važnim alatom u borbi za različite interese zbog čega mnogi imaju oprečna mišljenja o lobistima.
Usvajanjem Zakona o lobiranju koji je stupio na snagu u avgustu 2019. godine u Srbiji je uveden vrlo važan mehanizam za borbu protiv korupcije, a sama delatnost lobiranja preusmerena je u legalne tokove, objašnjava za portal „Biznis“ predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković.
„U registru Agencije za sprečavanje korupcije danas ima 33 registrovanih lobista kao fizičkih lica i tri pravna lica, dok stranih fizičkih i pravnih lica, koja takođe imaju mogućnost da se registruju, za sada nema“, kaže Vuković i dodaje da se uvođenje lobiranja nigde ne dešava preko noći, ali je veoma značajno što je zakonom ponuđen mehanizam da se propisi menjaju, donose i ukidaju na zakonom predviđen i transparentan način.
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji
„Zakon je usvojen, ali je neophodno da se on polako usvoji, kako u privrednoj, tako i u političkoj praksi. Na ekonomske tokove on tek treba da počne da utiče, ali je pandemija malo usporila njegovu primenu, tako da Zakon o lobiranju tek treba da pruži svoj pravi efekat. Sada je potreban dodatni napor, kako države, tako i lobista i Agencije za sprečavanje korupcije“, navodi Vuković.
Na pitanje gde je granica između lobiranja i korupcije, zbog čega mnogi ovu profesiju često smatraju sumnjivom, prvi srpski lobista navodi da se zbog donošenja ovog zakona raznorazni neformalni savetnici polako pomeraju u sivu zonu, jer sada postoji način da se legalno lobira.
„Lobiranje je transparentan, na zakonu zasnovan, organizovan uticaj na donosioce odluka. Posao lobiste je da se zalaže za interes svog klijenta, ali isključivo u skladu sa javnim interesom i dozvoljenim sredstvima, koristeći naučne, ekonomske i političke argumente“.
Gde je Srbija kada je reč o lobiranju
Najjači lobiji uvek su tamo gde su velike korporacije i industrije i gde se „vrti“ najveći novac. Kako objašnjava naš sagovornik, lobiranje je prisutno uvek kada neka nova industrija ulazi na tržište, kada povećava svoje investicije i ulogu na određenom tržištu.
„Kada se radi o ekonomskom lobiranju razlika postoji u odnosu na trenutni status država. Zemlje u regionu koje su po ovom pitanju odmakle od nas su one koje su pre primljene u EU. Hrvatska, Slovenija, pre toga Mađarska i Rumunija, već su naučile kako funkcionišu mehanizmi u EU i kako se treba boriti za sopstveni interes. Ulazak u EU ne podrazumeva automatsko blagostanje i pristup fondovima. Sve to zahteva veoma suptilna lobiranja jer je Brisel, posle Vašingtona, drugo čvorište kada je reč o lobiranju, to znaju svi koji dolaze u kontakt sa stranim investitorima i briselskom administracijom“.
