https://lat.sputnikportal.rs/20210719/kurti-sabotira-dijalog-sa-beogradom-jer-zeli-pripajanje-kosova-albaniji-1127548732.html
Kurti sabotira dijalog sa Beogradom jer želi pripajanje Kosova Albaniji
Kurti sabotira dijalog sa Beogradom jer želi pripajanje Kosova Albaniji
Sputnik Srbija
Aljbin Kurti želi potpuni debakl dijaloga sa Beogradom, u to više nema nikakve sumnje, a razlog je što želi pripajanje Kosova Albaniji, kaže Milovan Drecun... 19.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-19T22:21+0200
2021-07-19T22:21+0200
2021-08-30T14:53+0200
politika
aleksandar vučić
albanija
velika albanija
sabotaža
aljbin kurti
dijalog beograda i prištine
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111734/61/1117346194_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_aa5d5c145553a60201266bccf3681f59.jpg
Drecun je uveren da Kurti želi da isprovocira Beograd da odustane od dijaloga, kako bi mogao da ga okrivi za prekid i podseća da je to uradio i na prvom sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kada je tražio da Beograd prizna Kosovo.Kurtijev strateški cilj je Albanija„Ovoga puta je opet mimo dogovorenih tema počeo priču o nekakvim srpskim genocidima nad Albancima počev od 1878. do 1999. godine, samo da bi izbegao dogovorenu agendu i razgovore o temama kao što je formiranje ZSO i učestalim napadima na Srbe“, kaže Drecun.S druge strane, naš sagovornik je uveren da je Kurtijevo ponašanje samo pokrivalica za nešto mnogo opasnije, a to je ostvarenje njegovog strateškog cilja — ujedinjenje Kosova sa Albanijom.On dodaje da je još posle prvog sastanka Vučić-Kurti upozorio da taj sastanak nije bio dobro pripremljen od strane specijalnih pregovarača i izaslanika EU i Amerike Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera.Hitno resetovati dijalog„Lajčak je pre nekoliko dana rekao da današnji sastanak treba da se pripremi dobro i zato smo i imali sastanke timova Beograda i Prištine. S druge strane, kada se ovako važni sastanci održavaju, agenda mora da bude definisana i čvrsta i strane u dijalogu moraju da se toga pridržavaju. Pre svega, mora da se vidi da li postoje neki stavovi oko kojih je moguće postići saglasnost, da bi se to verifikovalo na ovakvim sastancima. I ovoga puta sastanak nije bio dobro pripremljen ili Kurti u pripremi sastanka govori jedno, a kad do njega dođe uradi drugo“, primećuje Drecun.Sagovornik Sputnjika smatra da zbog ovakvog stava Kurtija treba doći do resetovanja dijaloga.Činjenica da Priština nije želela da prihvati razgovor čak ni o smirivanju tenzija, pošto je naša delegacija upozorila na sve učestalije napade na Srbe od strane Albanaca, za Drecuna je više nego zabrinjavajuća.Podsticaj za napade na SrbeDrugim rečima, objašnjava naš sagovornik, ako napadate Srbe povratnike, šaljete poruku da Srbi ne treba da se vraćaju. Ako napadnete srpsko dete, šaljete poruku tim roditeljima da idu sa Kosova jer deca nisu bezbedna.Istovremeno, kako kaže Drecun, kad lažno optužujete Srbe bez dokaza za ratne zločine, vi im šaljete poruku da su svi muškarci Srbi koji su u tom periodu bili punoletni pod sumnjom i da im nema mesta na Kosmetu.Klasična sabotažaNaš sagovornik takođe smatra da je Kurti znao da će pitanje bezbednosti Srba biti pokrenuto na sastanku i da ćemo biti dobro pripremljeni za njega, a da bi predupredio odgovornost Prištine, on je odmah na startu napao sa pričom o izmišljenim genocidima. Drugim rečima, zaključuje Drecun, sve je uradio smišljeno — s jedne strane da minira sastanak, s druge, da predupredi priču o učestalim etnički motivisanim napadima na Srbe.Runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou, održana ranije danas u Briselu, završila se dva sata ranije od predviđenog vremena, pošto je kosovska delegacija ponovo iskoračila iz dogovorenih tema.Naime, Aljbin Kurti je na samom počeku sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem umesto o formiranju ZSO i učestalim napadima na Srbe na Kosmetu, od srpske strane zatražio da prizna tri navodno počinjena genocida nad Albancima, počev od 1878. do 1999. godine.
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
politika, aleksandar vučić, albanija, velika albanija, sabotaža, aljbin kurti, dijalog beograda i prištine, kosovo i metohija (kim)
politika, aleksandar vučić, albanija, velika albanija, sabotaža, aljbin kurti, dijalog beograda i prištine, kosovo i metohija (kim)
Kurti sabotira dijalog sa Beogradom jer želi pripajanje Kosova Albaniji
22:21 19.07.2021 (Osveženo: 14:53 30.08.2021) Aljbin Kurti želi potpuni debakl dijaloga sa Beogradom, u to više nema nikakve sumnje, a razlog je što želi pripajanje Kosova Albaniji, kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, posle današnje runde pregovora u Briselu na najvišem nivou, uz napomenu da je zbog toga neophodno hitno razmotriti dalje poteze.
Drecun je uveren da Kurti želi da isprovocira Beograd da odustane od dijaloga, kako bi mogao da ga okrivi za prekid i podseća da je to uradio i na prvom sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kada je tražio da Beograd prizna Kosovo.
Kurtijev strateški cilj je Albanija
„Ovoga puta je opet mimo dogovorenih tema počeo priču o nekakvim srpskim genocidima nad Albancima počev od 1878. do 1999. godine, samo da bi izbegao dogovorenu agendu i razgovore o temama kao što je formiranje ZSO i učestalim napadima na Srbe“, kaže Drecun.
S druge strane, naš sagovornik je uveren da je
Kurtijevo ponašanje samo pokrivalica za nešto mnogo opasnije, a to je ostvarenje njegovog strateškog cilja — ujedinjenje Kosova sa Albanijom.
„Svaki napredak u dijalogu ga udaljava od tog puta. Dakle, što manje napretka u dijalogu sa Beogradom, to je Kurti bliži realizaciji ove njegove ideje i zato se ovako i ponaša. Nažalost, to ponašanje tolerišu i Amerika i EU, kao što on ignoriše njihova upozorenja da mora da se radi na formiranju ZSO i da se mane besmislene priče o navodnom srpskom genocidu. Kurtija to očigledno ne zanima i sada treba postaviti pitanje šta dalje“, kaže Drecun.
On dodaje da je još
posle prvog sastanka Vučić-Kurti upozorio da taj sastanak nije bio dobro pripremljen od strane specijalnih pregovarača i izaslanika EU i Amerike
Miroslava Lajčaka i Metjua Palmera.
„Lajčak je pre nekoliko dana rekao da današnji sastanak treba da se pripremi dobro i zato smo i imali sastanke timova Beograda i Prištine. S druge strane, kada se ovako važni sastanci održavaju, agenda mora da bude definisana i čvrsta i strane u dijalogu moraju da se toga pridržavaju. Pre svega, mora da se vidi da li postoje neki stavovi oko kojih je moguće postići saglasnost, da bi se to verifikovalo na ovakvim sastancima. I ovoga puta sastanak nije bio dobro pripremljen ili Kurti u pripremi sastanka govori jedno, a kad do njega dođe uradi drugo“, primećuje Drecun.
Sagovornik Sputnjika smatra da zbog ovakvog stava Kurtija treba doći do resetovanja dijaloga.
„U kom pravcu, to tek treba videti, jer ovo je besmisleno ponašanje Prištine. Ono ne otvara ni minimum prostora da se ostvari napredak u dijalogu. A ako nema napretka, koja je svrha razgovarati dalje. Mislim da EU i Amerika mogu jasno i glasno da okrive Prištinu za nenapredovanje u dijalogu i to bi možda donekle promenilo ponašanje Prištine“, veruje Drecun.
Činjenica da Priština nije želela da prihvati razgovor čak ni o smirivanju tenzija, pošto je naša delegacija upozorila na sve učestalije napade na Srbe od strane Albanaca, za Drecuna je više nego zabrinjavajuća.
Podsticaj za napade na Srbe
„Kurti je odbio da prihvati jednu od tri tačke koja je govorila o tome da treba učiniti sve da ne dođe do destabilizacije situacije i da se onemoguće napadi na Srbe. Kurti je to odbio, a čim to odbija, znači da Priština eventualno planira da u narednom periodu ili sama podstiče te napade neodgovornim izjavama kosovskih političara na čelu sa Kurtijem, ili da toleriše takvo delovanje, kao što je to bilo do sada. Ali, čini mi se da je ova kampanja nasilja veoma planska, jer se šalju poruke preko izabranih pojedinaca određenim ciljnim grupama“, naglašava Drecun.
Drugim rečima, objašnjava naš sagovornik, ako
napadate Srbe povratnike, šaljete poruku da Srbi ne treba da se vraćaju. Ako napadnete srpsko dete, šaljete poruku tim roditeljima da idu sa Kosova jer deca nisu bezbedna.
Istovremeno, kako kaže Drecun, kad lažno optužujete Srbe bez dokaza za ratne zločine, vi im šaljete poruku da su svi muškarci Srbi koji su u tom periodu bili punoletni pod sumnjom i da im nema mesta na Kosmetu.
„Time se otvara prostor za ekstremiste koji žele da se fizički obračunavaju sa srpskim narodom, a kad tome dodate neodgovarajuće postupanje kosovske policije, sudova, tužilaštva, oni im gledaju kroz proste i time ih dodatno motivišu da istrebljuju naš narod. Tako da je zabrinutost Beograda i te kako opravdana“, konstatuje Drecun.
Naš sagovornik takođe smatra da je Kurti znao da će pitanje bezbednosti Srba biti pokrenuto na sastanku i da ćemo biti dobro pripremljeni za njega, a da bi predupredio odgovornost Prištine, on je odmah na startu napao sa pričom o izmišljenim genocidima. Drugim rečima, zaključuje Drecun, sve je uradio smišljeno — s jedne strane da minira sastanak, s druge, da predupredi priču o učestalim etnički motivisanim napadima na Srbe.
Runda
dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou, održana ranije danas u Briselu, završila se dva sata ranije od predviđenog vremena, pošto je kosovska delegacija ponovo iskoračila iz dogovorenih tema.
Naime, Aljbin Kurti je na samom počeku sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem umesto o formiranju ZSO i učestalim napadima na Srbe na Kosmetu, od srpske strane zatražio da prizna tri navodno počinjena genocida nad Albancima, počev od 1878. do 1999. godine.
