https://lat.sputnikportal.rs/20210714/srbi-od-danas-do-para--iz-fotelje-1127418808.html
Srbi od danas do para – iz fotelje
Srbi od danas do para – iz fotelje
Sputnik Srbija
U Srbiji je danas odobren prvi onlajn kredit. To znači da će, za sada u tri banke, a do kraja godine u većini njih, moći da se uzme kredit bez obijanja šaltera i... 14.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-14T19:17+0200
2021-07-14T19:17+0200
2022-08-26T13:07+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/97/1112599765_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_9bb02948e87b49faab1d0689e6f8e0df.jpg
Za sada je to moguće uraditi u Sberbanci, Mobi banci i Eurobanci, ali će na takav način poslovanja sledeće godine preći gotovo celo bankarsko tržište, uveren je specijalni savetnik za digitalno bankarstvo i informatiku u Udruženju banaka Srbije Srđan Zec.Odobren prvi onlajn kreditSuština usluge nazvane „Moji podaci za banku“ je u tome da je do kredita odobrenog od banke moguće doći iz udobnosti kućnog ambijenta sa nekoliko klikova.„To više nije samo mogućnost, danas je odobren prvi onlajn kredit i vest je da je to već profunkcionisalo“, kaže Zec za Sputnjik.Odobren keš kredit i sa njim se krenulo u ovaj novi projekat, a plan je da i svi ostali kasnije budu odobravani onlajn, pa i stambeni.Na pitanje šta građanin treba da uradi da bi došao do onlajn kredita, naš sagovornik kaže da da treba da ispuni osnovni preduslov, odnosno da postane e-građanin.Otvaranjem naloga na e-Upravi, dobija se i elektronski ID, takođe neophodan za dalju proceduru. Dalji postupak je moguć na dva načina.Kako do e-kredita„Ili će to činiti kroz mobilnu aplikaciju jedne od ove tri banke, ili na samom sajtu e-Uprave, građanin može da klikne na kockicu za dobijanje kredita, kada će da mu se otvori jedna strana gde će on da izabere banku kod koje želi da aplicira. Nakon toga će da da saglasnost da ti njegovi podaci koji se inače nalaze u bazama državnih institucija dođu do te banke kod koje aplicira za kredit. Tako će praktično da bude preskočen ceo proces gde je građanin zapravo bio poštar koji ide od šaltera do šaltera i skuplja papire i posle toga odlazi na šalter banke“, ističe Zec.On kaže da je dovoljno samo setiti se da je zbog potrebnih papira neko morao da zapuca u drugi grad u kome je rođen.Savetnik za digitalno bankarstvo dalje objašnjava:Ti elektronski „papiri“ na jedan ili drugi način, direktno idu u banku, s tim da građanin može da ima uvid u te podatke i ako želi može da zna šta je od podataka o njemu otišlo banci. U pitanju je inače set podataka koje banka traži da bi pokrenula proceduru za odobravanje kredita.Pošto se svi neophodni podaci nađu u banci, onda ona obrađuje zahtev i nakon što sve službe koje na tome rade završe analizu, elektronskim putem šalju obaveštenje građaninu da li je dobio kredit, ili ne.Na pitanje koliko bi naši građani mogli da budu zainteresovani za to i koliko su uopšte elektronski pismeni, on kaže da u bankama od 2010. godine pokušavaju da edukuju što građane, što zaposlene po bankama, ali i ljude koji rade u regulatornim telima.Prirodan generacijski procesTo je, kako kaže, jedan ozbiljan proces koji ima uticaj i na kulturološki momenat, ali je tu i razvoj tehnologije koji treba ispratiti da bi krajnji korisnik bankarskog kredita sa raznih strana uvideo prednosti ovakvog jednog sistema, ističe Zec za Sputnjik.On smatra da je država dosta uradila da se sve ove stvari pokriju, da su banke jako mnogo uložile u tehnologije, koje to omogućuju. Sada je na edukaciji stanovništva i na konstantnom usmeravanju ljudi da je korišćenje digitalnih sredstava komunikacije bolje, ističe on, ali i napominje da će se ići polako, jer ne može brže nego što je to prirodni proces.E- klijente banaka treba posmatrati generacijski, jer se ne može očekivati od penzionera, ono pošto može od mladih, ali ćemo, smatra on, za pet do 10 godina imati potpuno drugu sliku u bankarstvu. Potrebno je , kako kaže, vreme za promenu stanja, ali je dobro da ne čekamo i da na ono što možemo, utičemo brzo , a to su tehnologija i regulativa.Brzo će i druge bankeOn očekuje da će se ovom projektu vrlo brzo priključiti i druge banke i već nekoliko njih, kako kaže, je na čekanju.Zec napominje da je to samo jedan od sistema koji se razvijaju, kojima su banke posvećene, da je čitav set njih koje banke treba da uvedu i da je to jedini razlog zašto veći broj banaka nije odmah ušao u ovaj program.On do kraja godine očekuje masovniji pristup i uveren je da će na takav način iduće godine poslovati gotovo sve banke.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, banke i berza, srbija
ekonomija, srbija – ekonomija, banke i berza, srbija
Srbi od danas do para – iz fotelje
19:17 14.07.2021 (Osveženo: 13:07 26.08.2022) U Srbiji je danas odobren prvi onlajn kredit. To znači da će, za sada u tri banke, a do kraja godine u većini njih, moći da se uzme kredit bez obijanja šaltera i prikupljanja neophodne papirologije sa kojom se ponovo staje u red i pred bankarski šalter.
Za sada je to moguće uraditi u Sberbanci, Mobi banci i Eurobanci, ali će na takav način poslovanja sledeće godine preći gotovo celo bankarsko tržište, uveren je specijalni savetnik za digitalno bankarstvo i informatiku u Udruženju banaka Srbije Srđan Zec.
Odobren prvi onlajn kredit
Suština usluge nazvane „Moji podaci za banku“ je u tome da je do kredita odobrenog od banke moguće doći iz udobnosti kućnog ambijenta sa nekoliko klikova.
„To više nije samo mogućnost, danas je odobren prvi onlajn kredit i vest je da je to već profunkcionisalo“, kaže Zec za Sputnjik.
Odobren
keš kredit i sa njim se krenulo u ovaj novi projekat, a plan je da i svi
ostali kasnije budu odobravani onlajn, pa i
stambeni.
Na pitanje šta građanin treba da uradi da bi došao do
onlajn kredita, naš sagovornik kaže da da treba da ispuni osnovni preduslov, odnosno da postane e-građanin.
„On mora da bude prijavljen na e-Upravi. To je procedura koju je fizički moguće uraditi u bilo kojoj pošti ili u nekoj od banaka. To se radi samo jednom i kada je građanin poznat e-Upravi on može da se prijavi banci onlajn, preko mobilne aplikacije i da kroz tu aplikaciju uđe u proces zahtevanja kredita“, objašnjava naš sagovornik.
Otvaranjem naloga na e-Upravi, dobija se i elektronski ID, takođe neophodan za dalju proceduru. Dalji postupak je moguć na dva načina.
„Ili će to činiti kroz mobilnu aplikaciju jedne od ove tri banke, ili na samom sajtu e-Uprave, građanin može da klikne na kockicu za dobijanje kredita, kada će da mu se otvori jedna strana gde će on da izabere banku kod koje želi da aplicira. Nakon toga će da da saglasnost da ti njegovi podaci koji se inače nalaze u bazama državnih institucija dođu do te banke kod koje aplicira za kredit. Tako će praktično da bude preskočen ceo proces gde je građanin zapravo bio poštar koji ide od šaltera do šaltera i skuplja papire i posle toga odlazi na šalter banke“, ističe Zec.
On kaže da je dovoljno samo setiti se da je zbog potrebnih papira neko morao da zapuca u drugi grad u kome je rođen.
Savetnik za digitalno bankarstvo dalje objašnjava:
„Ako ste otišli na sajt e-uprave onda imate mogućnost da kažete da želite da vaši podaci odu banci koju ste odabrali. U tom slučaju treba da označite banku. A ako ste na mobilnoj aplikaciji te banke onda praktično, samo kroz tu mobilnu aplikaciju dobijete link ka e-Upravi i tamo kažete da želite da se podaci o vama nađu u toj i toj banci. U oba slučaja, morate eksplicitno da date saglasnost da se vaši podaci nađu u banci“.
Ti elektronski „papiri“ na jedan ili drugi način, direktno idu u banku, s tim da građanin može da ima uvid u te podatke i ako želi može da zna šta je od podataka o njemu otišlo banci. U pitanju je inače set podataka koje banka traži da bi pokrenula proceduru za odobravanje kredita.
Pošto se svi neophodni podaci nađu u banci, onda ona obrađuje zahtev i nakon što sve službe koje na tome rade završe analizu, elektronskim putem šalju obaveštenje građaninu da li je dobio kredit, ili ne.
Na pitanje koliko bi naši građani mogli da budu zainteresovani za to i koliko su uopšte elektronski pismeni, on kaže da u bankama od 2010. godine pokušavaju da edukuju što građane, što zaposlene po bankama, ali i ljude koji rade u regulatornim telima.
Prirodan generacijski proces
To je, kako kaže, jedan ozbiljan proces koji ima uticaj i na kulturološki momenat, ali je tu i razvoj tehnologije koji treba ispratiti da bi krajnji korisnik bankarskog kredita sa raznih strana uvideo prednosti ovakvog jednog sistema, ističe Zec za Sputnjik.
On smatra da je država dosta uradila da se sve ove stvari pokriju, da su banke jako mnogo uložile u tehnologije, koje to omogućuju. Sada je na edukaciji stanovništva i na konstantnom usmeravanju ljudi da je korišćenje
digitalnih sredstava komunikacije bolje, ističe on, ali i napominje da će se ići polako, jer ne može brže nego što je to prirodni proces.
E- klijente banaka treba posmatrati generacijski, jer se ne može očekivati od penzionera, ono pošto može od mladih, ali ćemo, smatra on, za pet do 10 godina imati potpuno drugu sliku u bankarstvu. Potrebno je , kako kaže, vreme za promenu stanja, ali je dobro da ne čekamo i da na ono što možemo, utičemo brzo , a to su tehnologija i regulativa.
On očekuje da će se ovom projektu vrlo brzo priključiti i druge banke i već nekoliko njih, kako kaže, je na čekanju.
Zec napominje da je to samo jedan od sistema koji se razvijaju, kojima su banke posvećene, da je čitav set njih koje banke treba da uvedu i da je to jedini razlog zašto veći broj banaka nije odmah ušao u ovaj program.
On do kraja godine očekuje masovniji pristup i uveren je da će na takav način iduće godine poslovati gotovo sve banke.
