Nije votka: Kako da naučimo Ruse da piju rakiju
18:39 13.07.2021 (Osveženo: 12:53 08.05.2024)
CC0 / Pixabay/graindivresse /
Pratite nas
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) znači veliku šansu za izvoz naše rakije na to veliko tržište. Da sve ne bi ostalo samo mrtvo slovo na papiru - treba da ubedimo Ruse i ostale građane EAEU koji ipak više vole votku, da piju rakiju.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU, čija je primena upravo počela, Srbiji otvara tržite Rusije, Kazahstana, Belorusije, Jermenije i Kirgizije, od 180 miliona ljudi. Za 90 odsto pojedinih proizvoda važiće bescarinski režim, a najviše koristi od ovog sporazuma bi mogli da imaju poljoprivredni proizvođači. Tako će, bez ikakvog ograničenja, između ostalog, moći da se izvoze i sve vrste voćnih rakija.
Predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača rakije „Srpska rakija“ Vukosav Tomašević iz Prijepolja smatra da su proizvođači rakije sada za to potpuno nespremni jer je srpsko tržište potpuno neuređeno i u najvećoj meri posluje u sivoj zoni, pa je potrebna ozbiljna pomoć države.
Nije votka rakija
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), izvoz rakije u Evroazijsku uniju pre dve godine bio je gotovo simboličan, u vrednosti od 123.000 evra.
Zbog specifičnog ukusa i kvaliteta, rakija manastira Kovilj nadaleko je poznata. Poizvodnju u skromnim uslovima pokrenuo je patrijarh Porfirije. Pečenje je pomagao i njegov otac.
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Najveći broj Rusa ne zna šta je rakija, zato prvi korak treba da bude marketing.
Najviše smo je prodavali Evropskoj uniji, u vrednosti od 2,1 milion evra. U strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto. Skromno, a pri tom je proizvodnja rakije u Srbiji u prethodnih pet godina povećana za četvrtinu, a izvoz za oko 42 odsto.
Tomašević i sam proizvođač rakije, vlasnik preduzeća „Braća Tomašević“ čija je jabukovača „Ognjena“ pre godinu dana osvojila bronzanu medalju na najvećem takmičenju žestokih pića u Londonu, smatra da moraju pre svega da se urade dve stvari kako sve ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru.
Šta je najpreče
„Prvo mora da se odradi ozbiljan marketing na tom tržištu. Ne znam kakva je situacija u Kirgiziji koja je muslimanska zemlja, niti u Jermeniji koja ima izvanredna vina i konjak i ne znam koliko troše rakiju, ali Rusija je ogromno tržište ne samo po broju stanovnika nego po potrošnji jačih alkoholnih pića“, kaže Tomašević za Sputnjik.
On, međutim, ističe da 90 odsto Rusa nikada nije čulo za rakiju i da je pogrešno smatrati da će oni sada potrčati da je kupuju.
„Ne znaju šta je rakija. Do pre par godina zdravstveni pravilnik, a ruski pravilnici za hranu i pića su znatno stroži od onih u EU i u Americi, nije prepoznavao rakiju od voća. Za rakiju kao proizvod zna jedan vrlo mali broj Rusa, uglavnom u evropskom delu Rusije u urbanim sredinama", kaže naš sagovornik.
I u PKS napominju da u Rusiji nemaju naviku konzumiranja voćnih rakija, ali svakako da trend rasta potrošnje postoji i da je u narednom periodu važno napraviti set podrške celom poslu.
Po mišljenju Tomaševića, pre svega je potreban ozbiljan marketing da se ruskom potrošaču i ruskim trgovcima približi rakija, za šta je proizvođačima neophodna pomoć države - i organizaciona i logistička i finansijska.
Nemamo toliko kvalitetne rakije kao što mislimo da imamo.
Da ne bude autogol, potreban kvalitet
Drugo pitanje je, kako kaže, da li mi imamo dovoljne količine kvalitetne rakije za to tržište.
„Nemamo mi u Srbiji toliko kvalitetne rakije kao što mislimo da imamo. Rakije vrhunskog kvaliteta imamo u ograničenim količinama i trebalo bi poraditi na tome da se unapredi kvalitet srpske rakije, inače možemo napraviti kontraefekat. Ako budemo izvozili lošu rakiju i lažnu rakiju naravno da će to biti brzo shvaćeno pa ćemo dati autogol“, ističe sagovornik Sputnjika.
To su dva ključna problema koji, po mišljenju Tomaševića, jesu rešivi ako se država i njene institucije i ministarstva do Privredne komore time budu bavili u saradnji sa proizvođačima, njihovim udruženjima i Savezom proizvođača rakije Srbije.
Na „domaćoj“ iz sive zone gubi i država
Zajednički pristup tom ozbiljnom poslu bi, po mišljenju Tomaševića, doveo i do sređivanja domaćeg tržišta rakije.
„Mi već godinama ukazujemo da 70-80 odsto prometa rakije u Srbiji ide kroz sivu zonu. Na to država uopšte ne reaguje i tu gubi 200 do 250 miliona evra godišnje. Gubi budžet Srbije. Na svakom litru rakije koji se proda na crno po ceni od 600 dinara država gubi 120 dinara PDV-a“, objašnjava Tomašević.
Sa najnovijim povećanjem akciza od pre mesec dana taj gubitak je, kako kaže, znatno veći, ali se uprkos tome rakija na crno prodaje bez ikakve kontrole.
Više od 70 odsto proizvođača rakije je u sivoj zoni
© Sputnik / Bojana Stojadinović
Gotovo 80 odsto prometa rakije ide kroz sivu zonu.
„I najbolji beogradski, novosadski, niški restorani prodaju rakiju iz kanistera. Kada dođete u te restorane i pitate koju rakiju imaju, a oni kažu domaću, znajte da je to rakija koja je iz sive zone i nije prošla zdravstvenu kontrolu“, upozorava Tomašević.
I niko ništa ne preduzima, za razliku od nelegalne prodaje cigareta i duvana gde država prepoznaje svoj interes da naplati poreze i akcizu. Zna da će usuprotnom imati pritisak stranaca koji drže duvansku industriju u Srbiji. Proizvođači rakije, kako konstastuje, nemaju tu snagu.
Dosta registrovanih, a malo ozbiljnih proizvođača
U registru koji vodi Ministarstvo poljoprivrede trenutno postoji oko 530 registrovanih proizvođača rakije na teritoriji Srbije od kojih se možda 10 do 15 odsto bavi isključivo proizvodnjom rakije kao osnovnom delatnošću. Veliki je broj onih koji su registrovali proizvodnju rakije kao dopunsku delatnost, a bave se najčešće različitim uslužnim delatnostima, poput trgovaca, ugostitelja, prevoznika...
U Srbiji je tek 50 do 60 ozbiljnih proizvođača rakije koji ispunjavaju sve zakonske uslove i na ozbiljan način pristupaju proizvodnji rakije. Zato je, ističe Tomašević, njihov izvoz do sada u suštini bio individualni pokušaj i individualni uspeh svakog proizvođača pojedinačno.
Nesporno je da imamo najbolji potencijal, jer je Srbija prebogata voćem, da imamo viševekovnu tradiciju u proizvodnji rakije, kao i odličnu nauku koja prati proizvodnju rakije, kaže Tomašević. Ipak da bi taj potencijal dao rezultate mora, kako objašnjava, treba da se promeni pristup, da se ide na kvalitet, da se uredi domaće tržište, a onda da država pomogne da oni koji zaista imaju kvalitet udruženim snagama, uz pomoć Privredne komore, izađu ozbiljno u svet.
Imamo najbolji potencijal, od voća do nauke, ali ne i dobar pristup.
Država će pomoći
Sekretar Udruženja za prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović smatra da je sporazum sa EAEU velika šansa i prilika da se pozicioniramo na tržištu na koje već neki naši proizvođači rakije izvoze.
„Postoje još neke stvari koje se tiču usklađivanja pravilnika koje prosto moraju da se urade da bismo u određenom kapacitetu mogli da izađemo na tržište Evroazijske unije, ali siguran sam da će i to zajedničkim radom ministarstava i nadležnih uprava biti postignuto u narednom periodu. Kada je reč o kvalitetu, primetno je da je taj kvalitet poslednjih godina odmakao i da su se pojavili proizvođači koji mogu da pariraju i kvalitetom i brendingom i svim obeležjima koja su važna za pojavljivanje na zahtevnijim tržištima“, optimista je Jovanović.
On za Sputnjik kaže da treba razmišljati o tome da napravimo jednu dugoročnu strategiju o nastupu na tom velikom tržištu čije ukuse i navike treba sagledati, ali i dodaje da je rakija roba koja je prilagodljiva. Potreban je, kako ističe, dobar brend, dobar marketing i ulaganje u to u nizu godina, gde je pomoć države i Privredne komore dosta važna.
